Na „doboš“ imovina vredna dve milijarde evra

Tako će Srbija, prema pisanju Dnevnog avaza, preuzeti gotovo 1.000 objekata firmi iz BiH, vrednih navodno četiri milijarde maraka (dve milijarde evra). Zamenik ministra finansija i trezora BiH Fuad Kasumović ocenio je da taj primer dokazuje da „pojedini premijeri i ministri (u Federaciji BiH) rade za interes drugih zemalja“. „Pozivam Tužilaštvo da utvrdi odgovornost Pravobranilaštva BiH, Ministarstva finansija i trezora BiH, ali i svih koji su morali zaštititi državnu imovinu“, izjavio je Kasumović.

Bivši član Komisije za državnu imovinu Muharem Cero smatra da bi morala biti utvrđena odgovornost svih onih u vlastima BiH koji nisu iskoristili mehanizme predviđene Međunarodnim sporazumom o sukcesiji radi zaštite pasivnog podbilansa države u zemljama bivše Jugoslavije. On je dodao da ni Savet ministara BiH nije ništa preduzeo da zaštiti državnu imovinu, dok su Slovenija i Hrvatska iskoristile dati rok i zaštitile se. „Po meni, najodgovorniji su premijer Nikola Špirić, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija i trezora“, izjavio je Cero. On smatra da će imovina kompanija iz BiH sada postati „predmet brojnih špekulativnih prodaja u Srbiji“. „Posebno će biti na udaru imovina firmi iz Federacije BiH, jer su firme iz Republike Srpske svoju imovinu zaštitile specijalnim odnosima tog entiteta sa Srbijom. S druge strane, BiH je vratila imovinu Srbiji. Ako ništa drugo, sada bi trebalo uzvratiti recipročnim merama i blokirati imovinu preostalih firmi iz Srbije u BiH“, kazao je Cero.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, kompanije iz BiH imaju 693 objekta u Srbiji. Tako ukupna vrednost samo Šipadovih objekata u Srbiji iznosi više od 90 miliona maraka. U Srbiji postoji i 31 objekat konfekcijskog giganta Borac iz Travnika, KTK iz Visokog ima ukupno 28 objekata, a Agrokomerc 21 objekat. Preduzeće Ključ-Šik vlasnik je 27 maloprodajnih objekata na području Srbije, a banjalučki „Rudi Čajevec“ i Jugoduvan imaju ukupno pet objekata. Četiri objekta poseduje Kula Gradačac, pet Mladost iz Mrkonjić-Grada, četiri sarajevski Zadrugar, dok je osam objekata u vlasništvu Fabrike duvana Sarajevo. Da podsetimo, Uredba o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ doneta je junu prošle godine, ali je ona, pod pritiskom diplomata iz regiona povučena, a novi rok da oko 150 preduzeća čije je sedište u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH reguliše status svoje imovine u Srbiji, istekao je juče.

Veća šteta nego korist

Beograd – Nije mi jasno zbog čega Srbija uporno pokušava da realizuje Uredbu koja je u suprotnosti sa međunarodnim Sporazumom o sukcesiji, koji smo potpisali i ratifikovali. Ne vidim ni kuda nas vodi takav potez, jer vrednost imovine o kojoj je reč minorna je u odnosu na negativne posledice izražene kroz „zategnute“ odnose u regionu, da ne govorim o tome da ćemo dobiti epitet pravno nesigurne zemlje, koja ne poštuje ni sporazume koje je sama potpisala – kaže za Danas konsultant Branko Pavlović.