Namera Vlade Srbije da, zbog deficita u budžetu i nakon dogovora sa predstavnicima MMF, ostvari uštede od oko šest milijardi dinara, tako što će smanjiti investicije za kapitalne infrastrukturne projekte, mnoge građevinske firme mogle bi da dovede u nezavidan položaj, a deo radnika mogao bi da ostane bez posla.
Kabinetu Mirka Cvetkovića zamera se što se nije uhvatio u koštac sa javnom potrošnjom i u toj oblasti, a ne u investiranju u kapitalne projekte, isposlovao uštede. Međutim, na pomolu su izbori, pa je to i glavni razlog što se srpska vlada odrekla štednje u javnoj potrošnji. S jedne strane, taj kabinet, promoviše mere za podsticaj građevinske industrije u vreme finansijske i ekonomske krize, a s druge strane taj sektor, prepun problema, koči time što uštedama namerava da zaustavi pojedine infrastrukturne projekte. Takvom vrstom „uštede“ biće posebno ugrožene lokalne samouprave, jer su započeti i planirani kapitalni projekti veoma važni za njihov razvoj.
Spisak projekata koji će sačekati bolja vremena, biće poznat nakon usvajanja rebalansa republičkog budžeta za ovu godinu. Do tada će se predstavnici gradova i opština, stranački bliski kabinetu, potruditi da isposluju da se projekti koje su obećali svojim biračima, ne nađu na tom spisku.
Milan Bojović, direktor Puteva a.d. Užice, kaže da se nada da zbog najavljenih ušteda neće biti zaustavljeni veliki projekti, na kojima je ta firma angažovana.
– Nadam se da neće biti ušteda na projektima poput Koridora 10 i Koridora 11, ali i ostalim putnim pravcima. S druge strane, naša firma je angažovana i na devet projekata na lokalnom nivou, koji se finansiraju delom iz NIP, a delom iz budžeta tih lokalnih samouprava, pa se takođe nadamo da ni oni neće biti zaustavljeni“, kazao je za Danas direktor užičkih Puteva.
– Verovatno će biti stopirani projekti za koje su tek raspisani tenderi ili je u toku postupak za raspisivanje tendera za nove projekte. To će svakako smanjiti obim našeg angažovanja na lokalnim nivou, što će izazvati otpuštanje radnika, prvenstveno onih koji su angažovani na nekoliko meseci“, dodao je naš sagovornik, a potom istakao da država, za razliku od lokalnih samouprava, na vreme servisira svoje obaveze za obavljene radove.
– Poslednje dve-tri godine, nakon što je država isplatila zaostala dugovanja iz vremena prethodne vlasti, radovi za projekte koji se finansiraju iz NIP plaćaju se po ugovorenoj dinamici. Međutim, lokalne samouprave uglavnom ne poštuju rokove za plaćanje svojih obaveza. To je verovatno posledica smanjenih republičkih transfera gradovima i opštinama i lošeg punjenja lokalnih budžeta. Pored angažovanja na teritoriji devet lokalnih samouprava u Srbiji, angažovani smo i u pet lokalnih samouprava u Crnoj Gori i svuda je isti problem“, kaže Bojović i zaključuje da će „biti problema i u procenama koji će projekti biti nastavljeni, a koji će biti zaustavljeni“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
