Kad nema političkih razmirica u ovom gradu o kojima se uvek daleko čuje i naširoko priča, onda su u prvom planu radikalni potezi štrajkača ovdašnjih propalih preduzeća. Kad blokade saobraćajnica i centralnih gradskih ulica nisu dale rezultate, krenulo se u radikalizaciju.
Ovaj grad i pored brojnih protesta, nema tradiciju sindikalnog delovanja. Pokušaji da se sindikati udruže u nekim situacijama ostali su bez rezultata. Sva tri sindikata, Samostalni, „Nezavisnost“ i ASNS, u Novom Pazaru imaju regionalna povereništva, a njihovi lideri i naviku da u diskusijama o sindikalnom organizovanju jedan drugom pripišu bliskost sa nekim od ovdašnjih političara i njihovim političkim opcijama. To je glavni adut u pričama o osvajanju reprezentativnosti.
Džemo Graca, regionalni poverenik ASNS, tvrdi da o svemu što se događa među radnicima u Novom Pazaru redovno obaveštava svoju centralu u Beogradu ali „oni neće ništa da preduzmu ako se konkretno ne traži nešto od njih“.
– Mi pokušavamo da pomognemo učesnicima štrajka kada to zatraže. Naša pomoć je samo savetodavna, jer nemamo masovniju podršku radnika. Većinski sindikat smo samo u nekoliko preduzeća, ističe Graca i „pokretanje konkretnih stvari najavljuje posle kongresa ASNS.
Inače, skretanje pažnje na probleme u ovom gradu, gde po zvaničnim podacima ima više nezaposlenih nego zaposlenih, krenulo je prošle godine krajem aprila, kada je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, odsekao sebi deo prsta u znak protesta što se ne rešava pitanje bivših radnika Tekstilnog kombinata Raška. Potom su radnici holding kompanije „Vojin Popović“ zapretili da će dići u vazduh cisternu sa amonijakom koja se nalazi u krugu preduzeća. Pregovori, razgovori, obećanja i jednokratna socijalna pomoć stišavali su buru protesta. Tekstilni kombinat je u postupku privatizacije. Za preduzeće „Vojin Popović“ važe stalne informacije i obećanja traži se strateški partner. Preduzeće je već pet godina u stečaju.
Na red su posle došli i invalidi rada bivše fabrike „Iskra metal“. Njih desetak zbog nemogućnosti da naplate zaostale zarade i razlike u zaradama, iako, kako tvrde, imaju pravosnažna sudska rešenja, odlučili su se da započnu štrajk glađu. Sa sobom su uneli i štampane posmrtne plakate. Gladovanje i pretnje nisu bile dovoljne za razgovore, pa je njihov predsednik zakucao sebi ekser u šaku. Ovi radnici od marta protestuju, jer zadovoljavajućeg rešenja za njih i dalje nema.
Prepoznatljiv scenario
Za sve slučajeve karakteristično je da krene „spontano“ okupljanje nezadovoljnih, koji uvek u protest kreću sa pripremljenim imenikom telefonskih brojeva ovdašnjih novinara. Onda se pojavlju sindikalni pregovarači i ubeđivači da se radnici ne samopovređuju. Tada su primetne aktivnosti Sindikata „Nezavisnost“ i Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata (ASNS). Među radnike dolaze i jedni i drugi. Istim redosledom odustaju od pokušaja i vraćaju se ponovo. Između toga, reč imaju političari iz Novog Pazara i Beograda, ali i verski velikodostojnici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
