Može li zbog NIS-a i Dina kartica i NBS da završi pod sankcijama SAD?

Američko ministarstvo finansija nedavno je uvelo sankcije NIS-u, što će između ostalog, otežati i plaćanje građana na njihovim pumpama.

To znači da neće moći da se plaća „Visa“ i „Mastercard“ karticama. Međutim, Narodna banka Srbije (NBS) obavestila je građane da će se plaćanje nesmetano nastaviti u kešu, ali i Dina karticama (DinaCard).

Dina kartica je, prema objašnjenju sa njihovog sajta, nacionalna platna kartica Srbije koja se koristi za plaćanje robe i usluga i za podizanje gotovog novca.

To je sistem osnovan u 2003. godini, kao rezultat saradnje Narodne banke Srbije s poslovnim bankama. Cilj njegovog pokretanja bio je ubrzani razvoj bezgotovinskog načina plaćanja, smanjenje gotovine u novčanoj masi i suzbijanje sive ekonomije, dodaje se.

Ipak, američka administracija reagovala je na ovo i uputila nova upozorenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da je iz Amerike stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja na pumpama Dina karticom, ali bez više detalja. Dodao je i da će se sa razgovarati sa SAD o tom pitanju.

Tim povodom, Danas je pisao Narodnoj banci Srbije u pokušaju da dobijemo objašnjenje ove situacije, ali do zaključenja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Pored sankcija NIS-u i pritisaka na NBS, Vučić je ranije pričao i o potencijalnim problemima sa Bankom poštanskom štedionicom zbog poslovanja sa NIS-om.

„Moraćemo da razgovaramo sa američkim partnerima i o Poštanskoj štedionici, jer ne možemo da dozvolimo da se naša banka nađe pod pritiskom“, rekao je Vučić.

Broker Branislav Jorgić za Danas kaže da su SAD uvele, između ostalog, finasijske sankcije NIS-u.

„Korišćenje Dina platne kartice u platnom prometu sa NIS-om predstavlja finansijsku transakciju između NIS-a i njegovog kupca. Te finansijske transakcije, po mišljenju SAD, predstavljaju kršenje sankcija NIS-u. SAD smatraju da je za takvo kršenje sankcija odgovorna NBS kao nosilac platnog sistema Dina kartica. Iz navedenog razloga upućeno je upozorenje prema NBS“, objašnjava on.

Samo upozorenje, kako ukazuje, već predstavlja pretnju.

„Ukoliko Srbija ne reaguje na navedeno upozorenje, realno je očekivati da SAD, u nekom trenutku, počnu sa postepenom primenom određenih mera prema NBS. Te mere bi u krajnjoj instanci mogle završiti finansijskim sankcijama prema NBS-u“, upozorava naš sagovornik.

Prema mišljenju Jorgića, verovatno je da OFAC već poseduje listu potencijalnih mera prema NBS.

„Ukoliko NBS ignoriše dostavljeno upozorenje, primena mera sa liste OFAC-a će ići postepeno, od blažih prema oštrijim, a u zavisnosti od ponašanja NBS. Krajnja mera bi mogla biti zamrzavanje imovine NBS u inostranstvu, mada mislim da je mala verovatnoća da bi do toga moglo doći“, navodi on.

Ako se počne sa primenom kaznenih mera prema NBS, Jorgić objašnjava da to znači da se sankcije prema NIS-u proširuju na sankcije prema Srbiji.

„Neke odluke, po pitanju NIS-a, Srbija mora doneti, stvari se moraju preseći“, zaključuje on.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da NBS nema operativnu, već regulatornu ulogu u domaćem platnom sistemu.

„Dina kartica je nacionalna kartica čiji se promet odvija isključivo u dinarima i unutar Srbije, bez oslanjanja na međunarodne platne mreže. Plaćanja Dina karticama na NIS-ovim pumpama ne uključuju američku finansijsku infrastrukturu, pa zato ne potpadaju pod jurisdikciju američkih sankcija“, objašnjava on.

Upozorenje SAD se stoga može razumeti pre kao politički signal nego kao pravno obavezujuća mera, smatra Mijušković.

„NBS nastavlja da obavlja svoje zakonske funkcije – očuvanje stabilnosti platnog sistema i zaštitu interesa domaćih korisnika“, naglašava naš sagovornik.

Kako dodaje, SAD putem kancelarije OFAC imaju mogućnost da sankcionišu entitete koji učestvuju u međunarodnim transakcijama sa subjektima pod američkim sankcijama.

„Međutim, ta nadležnost se odnosi na poslove povezane sa američkim finansijskim sistemom, dolarom i institucijama pod američkom jurisdikcijom. Kako Dina sistem funkcioniše u zatvorenom nacionalnom okviru, bez kontakta sa američkim finansijskim kanalima, takva mogućnost je pravno ograničena. SAD u ovom slučaju ne mogu jednostrano nametnuti sankcije NBS-u zbog unutrašnjih dinarskih plaćanja“, pojašnjava on.

Praktično gledano, verovatnoća da NBS postane predmet američkih sankcija gotovo da ne postoji, navodi Mijušković.

„Centralne banke predstavljaju institucije javnog interesa i tradicionalno su izuzete iz sankcionih režima, čak i u uslovima ozbiljnih međunarodnih tenzija. NBS ne posluje komercijalno sa kompanijama pod sankcijama i ne učestvuje u međunarodnim platnim tokovima sa američkim entitetima. U najgorem scenariju, pritisak bi mogao biti tehničke prirode, kroz otežan pristup nekim kanalima za dolarske transakcije, ali bez uticaja na dinarski i devizni sistem u zemlji. Stabilnost kursa, devizne rezerve i likvidnost bankarskog sektora ostali bi nepromenjeni“, poručuje on.

I u hipotetičkom slučaju sankcija, kako dodaje, građani Srbije ne bi osetili direktne posledice.

„Dinarska plaćanja bi se nastavila nesmetano, a sve domaće bankarske funkcije bi ostale stabilne. Eventualne poteškoće bi se mogle pojaviti samo u međunarodnim plaćanjima u dolarima, što bi NBS i banke nadomestile preusmeravanjem na evro i druge valute. Centralna banka poseduje višestruke devizne kanale i dovoljno rezervi da obezbedi kontinuitet platnog sistema. Dakle, stabilnost za građane i privredu ne bi bila dovedena u pitanje“, zaključuje Mijušković.

Što se tiče Banke Poštanske štedionice, kako kaže, ona posluje u skladu sa domaćim zakonodavstvom i pod nadzorom NBS.

„Njeno eventualno poslovanje sa NIS-om u domaćoj valuti nije u suprotnosti sa međunarodnim propisima, jer se odvija unutar nacionalnog platnog sistema. Poštanska štedionica ne koristi američku infrastrukturu niti učestvuje u deviznim poslovima sa subjektima pod sankcijama, pa ne postoji osnov da bude obuhvaćena bilo kakvim merama“, objašnjava on.

Naprotiv, ova banka ima značajnu ulogu u održavanju poverenja građana i stabilnosti sistema, što je u sadašnjim okolnostima od ključnog značaja, zaključuje Mijušković.