Nova ekonomija: NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama

Kako se navodi u saopštenju NBS, banka je obavila reverznu repo transakciju − prodaju hartija od vrednosti sa njihovim ponovnim otkupom posle utvrđenog perioda – u ovom slučaju od nedelju dana. Aukcija podrazumeva višestruko varijabilnu kamatnu stopu, dok je maksimalna kamatna stopa 5,75 odsto. Za datum reotkupa stoji da je sedam dana od dana održavanja aukcije, odnosno 16. jula 2025. godine, prenosi Nova ekonomija.

Zašto povlačiti likvidnost od banaka u ovom trenutku kada su kamate visoke, a najavljeno uvećanje bruto domaćeg proizvoda se oslanja na potrošnju, kako javnu, tako i privatnu? Otkud odjednom viška tri milijarde evra na tržištu Srbije i da li je to zbog uporne inflacije koja muči Srbiju unazad više godina? U maju rast cena je bio na 3,8 odsto, prema podacima RZS. NBS je danas ostavila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a na istom nivou je drži od septembra prošle godine.

„Ako je to tako kratak vremenski period za reotkup, svaki igrač može da spekuliše šta će oni tu da rade. Bankari trljaju ruke, jer će zaraditi. Dakle oni hoće da istisnu tu likvidnost za kratak vremenski period. Za tako kratak vremenski interval zašto se povlači tako velika suma iz likvidnosti bankarske industrije? Otkud tolika suma odjedanput?“, pita se profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Đorđe Đukić.

Svakako je čudno da sve i da postoji višak likvidnosti na tržištu za samo sedam dana uspete da povlačenjem tih sredstava utičete na inflaciju.

Vladimir Vasić, finansijski konsultant, objašnjava za Novu ekonomiju da iako ova cifra može delovati kao novo zaduživanje, važno je razumeti da blagajnički zapisi NBS nisu dug države, već instrument monetarne politike. Blagajnički zapisi koje emituje centralna banka služe kao sredstvo za povlačenje viška novca (likvidnosti) iz bankarskog sistema, održavanje kontrole nad inflacijom i stabilizaciju kamatnih stopa na tržištu novca.

„Inflatorni pritisak može da bude razlog. Kao da praktično postoji višak likvidnosti na tržištu pa se on sada povlači. Ja ne vidim da postoji, ali možda sada hoće da obore ovu inflaciju, jer je prilično visoka. Dva puta je veća nego u Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je dinarski novac skup (zbog visoke referentne stope), u sistemu i dalje postoji višak likvidnosti. Glavni razlozi za to su povećana državna potrošnja, posebno kroz rast plata i penzija, devizne intervencije NBS – kupovinom stranih valuta, centralna banka ubacuje dinare u sistem, kao i spora transmisija monetarne politike, jer banke i dalje imaju prostora za plasman sredstava“, kaže Vasić i dodaje da bi u takvim uslovima, bez sterilizacije, odnosno povlaenja viška novca, inflacija mogla ponovo da ojača, a vrednost dinara da oslabi.

Kompletan tekst o novom zaduživanju Narodne banke Srbije pročitajte na sajtu Nova ekonomija.