Zlato sve važnije za centralne banke: Srbija među deset najvećih kupaca u prvom kvartalu

Kako se navodi u izveštaju Evropske centralne banke, zlatne poluge čine 20 odsto globalnih deviznih rezervi, dok je dolar i dalje neprikosnoven sa 46 odsto, a evropska moneta je treća sa udelom od 16 odsto.

U prošloj godini, treći put za redom, centralne banke su kupile više od 1.000 tona zlata.

Tako, količina zlata u deviznim rezervama se ubrzano približava nivoima iz sredine 1960-ih i trenutno iznosi 36.000 tona.

Ovoj zlatnoj groznici, još pre nekoliko godina, pristupila je i Narodna banka Srbije. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković nedavno se pohvalila da se u deviznim rezervama nalazi više od 50 tona. Najviše od nastanka SFRJ.

Kako u odgovoru na pitanje Danasa kažu u NBS, zlatne rezerve Republike Srbije su premašile 50 tona 10. juna ove godine. NBS je na dan 16. juna 2025. raspolagala sa 50,05 tona zlata, tržišne vrednosti oko 4,7 milijardi evra, što čini oko 17,2 odsto ukupnih deviznih rezervi.

„Količina zlata u deviznim rezervama je preko tri puta veća nego krajem 2012. godine, odnosno gotovo osam puta veća kada je reč o tržišnoj vrednosti, koja je tada bila oko 600 miliona evra“, navode u NBS.

Srbija je u 2024. godini povećala zlatne rezerve za 3,2 tone, ali je od početka 2025. godine kupila još više od 2,3 tone i prvom kvartalu ove godine bila je među 10 najaktivnijih centralnih banaka na strani kupovine.

Narodna banka Srbije na domaćem tržištu redovno kupuje zlato od kompanije Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper), prethodno RTB-a Bor.

„Zlato koje se kupuje od ove kompanije ima sve karakteristike propisane međunarodnim standardom LGD (London Good Delivery Standard). NBS je do sada otkupljivala sve zlatne poluge ponuđene od strane kompanije Ziđin Koper, a obaveza ove kompanije da ponudi NBS proizvedeno zlato u obliku zlatnih poluga bila je regulisana međusobnim ugovorom. NBS je tokom 2024. godine od te kompanije kupila rekordnih 3,2 tone zlata, a u dosadašnjem delu 2025. godine kupljeno je oko 1,9 tona zlata“, navodi Narodna banka.

Od 2018. godine, otkad su Kinezi preuzeli RTB Bor, ukupno je kupljeno 12,6 tona zlata.

„Nakon rekonstrukcije postrojenja u Ziđin Koper, u avgustu 2023. godine, značajnije je povećana proizvodnja zlatnih poluga od strane ove kompanije i prodaja zlatnih poluga Narodnoj banci Srbije, tako da ona u proseku mesečno iznosi oko 23 poluge, što je oko 300 kilograma, što je duplo više nego u prethodnim godinama“, kažu u NBS.

Osim Ziđin Kopera, uskoro će i ostale kompanije, kao na primer, Ziđin Majning koji eksploatiše rudnik Čukaru Peki, morati da ponude zlato prvo centralnoj banci.

„Nedavnim izmenama Zakona o NBS uvedena je odredba prema kojoj NBS ima zakonsko pravo preče kupovine zlata u zemlji, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata. Ova odredba se odnosi na privredna društva koja se trenutno bave eksploatacijom ove rude, ali i na buduće kompanije koje će obavljati tu delatnost“, objašnjavaju u NBS.

Najveće zlatne rezerve na svetu imaju SAD – čak 8.133 tone. Zatim slede evropske države, Nemačka sa 3.351 tonom, Italija sa 2.452 tone, Francuska sa 2.437, Rusija sa 2.330 tona. Šesta je Kina sa 2.292 tone zlata, a onda slede Švajcarska, Japan, Indija i Holandija.

kreirano uz pomoć AI

Međutim, najvećui kupac zlata u prošloj,a i u prvom kvartalu ove godine je poljska centralna banka. Poljaci su u 2024. kupili čak 89,5 tona zlata, a drugi su Turci sa 74,8 tona i treći Indijci koji su dopunili svoje rezerve sa 72,6 tona.

Povećanje zlata u rezervama ne znači automatski i povećanje deviznih rezervi. Zapravo, zlato je jedna od vrsta imovine u kojoj neka država drži svoje rezerve. Pored zlata tu je i gotovina, prvoklasne drđavne obveznice drugih zemalja, devizni depoziti u prvoklasnim bankama itd.

U Narodnoj banci objašnjavaju da zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, pa ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize. Često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

„S obzirom da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive, a kao deo ukupnih deviznih rezervi, omogućuje diversifikaciju i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive, a naročito sa valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije ukupnih ulaganja. Dodatno, kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu NBS ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi, već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu, kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura“, navode u našoj centralnoj banci.

Zanimljiv je i pokazatelj koliko koja zemlja ima zlatnih rezervi u poređenju sa brojem stanovnika. Tako recimo SAD, koje imaju najveće rezerve zlata, zapravo imaju 0,77 finih unci zlata po stanovniku ili 7,69 zlatnih novčića.

S druge strane, Švajcarska ima 3,7 unci zlata po stanovniku ili 37 zlatnika.

Zlatne rezerve Srbije su 0,24 unce po stanovniku ili 2,39 zlatnika.

Inače, cene zlata su ove godine dostigle istorijski rekord od 3.500 dolara po finoj unci.

Zlato kao utočiste u vremenima krize do danas je zadržalo tu ulogu. Recimo, od Trampove inauguracije 20. januara 2025, do sada, uz pretnje carinskim ratovima, cena zlata je porasla za 25 odsto, dok je S&P 500 indeks pao za sedam odsto.