„Ne slažu se podaci“: Kako su Amerikanci došli do carine od 37 odsto za Srbiju?

Ono što je poznato je formula koju su Amerikanci koristili. Naime, ona se svodi na količnik trgovinskog deficita koji SAD imaju sa tom zemljom i uvoza te zemlje podeljenim sa dva. U formuli su označene i elastičnosti uvozne tražnje i uvoznih cena koje se potiru.

Kada je to ustanovljeno, u nekim zmeljama, kao što je naša, usledila je glavobolja u vezi sa podacima o izvozu i uvozu.

I Siniša Mali, ministar finansija je izjavio da „postojе nеslaganja izmеđu naših i podataka amеričkе administracijе o razmеni izmеđu dvе zеmljе i da očеkujе da ćе to biti rеšеno u kratkom vrеmеnskom roku, kako jе rеkao, na obostrano zadovoljstvo“.

Naime, zemljama sa kojima SAD nemaju deficit u principu je određena carinska stopa od 10 odsto. Srbija se pak našla među zemljama sa najvišom carinskom stopom od 37 odsto, višom i od Kine, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo prošle godine imali deficit sa Amerikom od skoro 70 miliona dolara.

Naime, podaci RZS pokazuju da je Srbija prošle godine izvezla u SAD robe za oko 670 miliona, dok je Srbija uvezla iz te zemlje robe za 739,4 miliona dolara.

Međutim, carinski podaci SAD-a pokazuju da je Srbija u Ameriku izvezla robe za 814 miliona dolara, a da je iz SAD u Srbiju izvezeno svega 210 miliona dolara.
To znači da je Srbija, prema podacima amričke carine napravila prošle godine suficit u trgovinskoj razmeni od 604 miliona dolara.

Kada se ove brojke ubace u formulu za određivanje carina dobijamo zaista i oni što je pisalo na Trampovoj tabli. Kada se deficit koji su Amerikanci po njihovoj metodologiji ostvarili sa Srbijom podeli sa uvozom iz Srbije dobije se 74, a pola od toga je 37 odsto, koliko su nam razrezali.

Stručnjaci ističu da je ogromna razlika između naših podataka o uvozu iz SAD i njihovih podataka o izvozu u Srbiju, najverovatnije posledica toga što se u Srbiji kao zemlja uvoza knjiži zemlja porekla. S druge strane, distributeri, recimo zemlja EU, je te proizvode uvezla iz USA u, na primer, Nemačku, a odatle distribuirala u Srbiju.

Kako je Mali istakao „slеdi nam usaglašavanjе podataka, kako bismo rеalno saglеdali stvari i ono što jе očiglеdno cilj amеričkе administracijе jе da sе smanji dеficit u trgovini sa pojеdinim zеmljama svеta. Mi smatramo da imamo dеficit, oni smatraju da oni imaju dеficit, ali ono što jе važno, mi smo vеć uspostavili kontakt sa našim prijatеljima iz amеričkе administracijе, tako da sе nadam, kao što jе prеdsеdnik Vučić najavio, da ćеmo u vrlo kratkom vrеmеnskom pеriodu to razrеšiti na obostrano zadovoljstvo“.

Ukoliko bi se ovo razjasnilo i Amerikanci priznali da imaju višak u razmeni sa Srbijom, mogli bismo da upadnemo iz prve grupe zemalja sa najvišim carinama u grupu zemalja sa najnižim carinama-od 10 odsto.

U toj situaciji, čak bi izvoz iz Srbije postao konkurentniji u odnosu na robu iz drugih zemalja, pošto su američke carine za EU 20 odsto.

Listu zemlja kojima su SAD odredile najviše carine predvode istočnoazijske ekonomije-Kambodža sa 49 odsto, Vijetnam sa 46 odsto i naravno Kina sa 34 odsto.