Neiskorišćeni medijski i komercijalni prihodi u sportu

Činjenica je, takođe, da je ekonomija sporta, koja važi za jednu od najbrže rastućih grana svetske privrede, u Srbiji praktično u povoju, što bi već ove godine, nakon usvajanja neophodne zakonske regulative, trebalo da se promeni. Medijski i komercijalni potencijal ekonomije sporta u Srbiji merljiv je kroz rejtinge gledanosti i istraživanje tržišta, a upravo tako dobijeni podaci mogu biti dobra osnova za procenu koliko se investicije u sport kod nas mogu isplatiti, ukoliko se nađe pravi model.

Jelena Stojanović, direktor marketinga kompanije Telekom Srbija, smatra da je najvažnije prepoznati prave vrednosti i na pravi način povezati brend i pripadnost klubu ili reprezentaciji.

– Telekom Srbija je kontinuirano u potrazi za širim poljem delovanja. Svesni smo da brend jedne kompanije najbolje oslikava njenu snagu i zbog toga smo iskoristili sport za sopstvenu, dodatnu promociju. Tako smo, recimo, uz Novaka Đokovića, od početka njegove karijere i ta saradnja napreduje iz dana u dan. Kada smo se povezali sa fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan preuzeli smo rizik da navijačima ponudimo brendirane telefone, ali se veoma brzo pokazalo da smo bili u pravu jer smo ih rasprodali u kratkom roku. Trenutno imamo više od 5.000 korisnika postpejd tarifa i više od 650.000 korisnika pripejd tarifa. Jednostavno, snaga brenda utiče na prodaju proizvoda – istakla je Jelena Stojanović i najavila da će Telekom Srbija i u budućnosti stavljati akcenat na domaći sport.

Ona je podsetila da je Telekom, u septembru, postao većinski vlasnik Televizije Arena sport, i da je cilj da se gledaocima približe dešavanja na domaćim sportskim terenima. „Već imamo više od 15.000 korisnika veb televizije koja je pionirski poduhvat na ovim prostorima, a cilj nam je da početkom naredne godine omogućimo da se na mobilnom telefonu prate svi naši kanali“, zaključila je Jelena Stojanović.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković smatra da se samo udruženim snagama svih relevantnih faktora može poboljšati situacija u srpskom sportu.

– Neophodna je zajednička akcija države, Fudbalskog saveza Srbije, domaće lige, klubova i medija, jer samo tako možemo prevazići probleme koji pogađaju najpopularniji sport. Ne smemo zatvarati oči pred istinom da je jaz između srpskog i inostranog fudbala sve veći i to na svim poljima – mi nemamo ni adekvatnu infrastrukturu. Ipak, verujemo da će se ta situacija brzo popraviti. Naš plan je da u sezoni 2013/14. svi superligaški stadioni dobiju reflektore. To je preduslov da se mečevi igraju i u večernjim terminima, što je mnogo privlačnije za gledaoce, ali i za potencijalne sponzore i investitore. Koliko je to važno može se videti na primeru Apatinske pivare koja je sponzor takmičenja, ali koja se ne može reklamirati tokom utakmica koje se igraju pre 18 časova, jer to nije zakonom dozvoljeno. Želja nam je i da „razdvojimo“ teritorijalno bliske klubove. Primera radi, u Pomoravskom okrugu ima 136 klubova u krugu od 30 kilometara, a njih 70 igraju svakog vikenda u istom terminu kada i superligaš Jagodina. Ako bar delimično uspemo u tome, verujemo da će svaki meč na Gradskom stadionu u Jagodini pratiti bar 7.000 do 8.000 ljudi – istakao je Laković.

On je najavio brži razvoj sportskog turizma i u tom kontekstu pomenuo Kuću fudbala u Staroj Pazovi, inače jedinstven objekat tog tipa u regionu. „Imamo 64 sobe i četiri apartmana koji su u kategoriji hotela sa četiri zvezdice i moram priznati da radimo iznad svih očekivanja“, hvali se Laković.

Direktor Turističke organizacije Beograda, Dejan Veselinov, složio se da Kuća fudbala može dodatno uvećati turističku ponudu, ali je dodao da glavni grad već ima ogroman potencijal koji će u budućnosti biti još više iskorišćen nego što je to do sada bio slučaj.

– Imamo u planu osnivanje državne agencije koja bi se bavila planiranjem i logističkom podrškom svim subjektima. Beograd je često bio domaćin velikih sportskih događaja, a ne treba smetnuti s uma da oko 25 odsto od ukupnog broja turista dolazi u neko mesto upravo zbog praćenja takvih manifestacija. Šamoni, Sent Moric i Kortina d’Ampeco postali su pravi turistički centri zahvaljujući organizaciji sportskih događaja i sada uživaju dobar imidž u svetu. Sport promoviše destinaciju, zdrav način života, ali i timski rad. Podjednako je važno promovisati događaj pre, za vreme i posle njegovog održavanja, kako bi se zainteresovani ponovo javili u budućnosti – jasan je Veselinov.

Vladimir Pejić, izvršni direktor Faktor plus, ipak smatra da tržište u Srbiji nije dovoljno pripremljeno za dolazak inostranih kompanija.

– Kod nas se sve radi od slučaja do slučaja, bez razvijenog sistema. Marketinška delatnost klubova oslanja se na emociju i na internu prepoznatljivost brenda u zemlji, što nije dobro. Moramo širom otvoriti vrata međunarodno priznatim kompanijama koje žele da dođu na naše tržište, ali mi za to nismo spremni. Pored bezbednosti na stadionima, moramo povećati kvalitet ponude i infrastrukturu jer bez komfora nema ni sponzora. Sigurno je da bi večernji termin odigravanja fudbalskih utakmica povećao broj gledalaca na stadionu, ali pitanje je kako bi se, recimo, navijač iz Užica vratio kući kada se meč u Beogradu završi oko 23 časa. Infrastruktura je naš gorući problem – jasan je Pejić.

Izvršni direktor Nielsen Audience Measurement, Darko Broćić, bavio se analizom gledanosti utakmica i sportskih emisija na televiziji.

– Ne računajući tekuću sezonu, gledanost domaće Jelen superlige konstantno opada i tek svaki treći gledalac mečeva Lige šampiona prati i domaće susrete. I dalje je najgledaniji televizijski prenos onaj iz 2002. godine kada nije bio kompletan uzorak za celu teritoriju Srbije. Reč je o finalu košarkaškog Svetskog prvenstva između Jugoslavije i Argentine, a zanimljivo je da je najgledaniji teniski meč duel Novaka Đokovića i Žo-Vilfreda Conge za trofej na Australijan openu iz 2008, a ne finale Dejvis kupa prošle godine kada je Srbija osvojila titulu. Veliki oglašivači dugo razmatraju gde će uložiti svoja sredstva i zbog toga se moramo koncentrisati na večernje termine – rekao je Broćić.

Radomir Marković, direktor Lajv ETV produkcije, smatra da je neophodno da se svi sportski sadržaji nađu i na internetu.

– Moramo omogućiti svim zainteresovanima da u svakom trenutku vide, recimo, golove iz utakmica. Više nije dovoljan samo zvanični sajt ili ostali sportski sajtovi već je neophodno prisustvo i na društvenim mrežama. Drugim rečima, važno je plasirati proizvod što širem auditorijumu, ali i obezbediti prihod od toga – sugeriše Marković.

Domaći klubovi na granici egzistencije

Ako uporedimo budžete domaćih i inostranih klubova shvatićemo da su domaći klubovi osuđeni na puko preživljavanje jer od televizijskih prava, sponzorstva i ulaznica ne uspevaju da prikupe ni tri odsto neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje. Ilustracije radi, Crvena zvezda i Partizan imaju između 10 i 15 miliona evra godišnje, Vojvodini je na raspolaganju oko dva miliona evra, dok neki klubovi moraju zadovoljiti skromnom sumom od oko 600.000 evra. Standardni učesnik Lige šampiona minimum za jednu sezonu ima 25 miliona evra što je velika razlika. zanimljivo je, takođe, da u Nemačkoj klubovi najviše profitiraju od sponzora jer navijači masovno dolaze na utakmice i svako želi da im se predstavi u što boljem svetlu, dok u Italiji najviše sredstava stiže od televizijskih prava. Konkretno, Juventus zarađuje samo osam odsto prihoda od ulaznica i zato je nedavno otvorio novi stadion kako bi poboljšao taj segment – ukazao je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Zoran Laković.