Predstavnici Udruženja hladnjača Srbije upozoravaju da je malinarstvo u Srbiji „na ivici propasti“ zbog „neregularnih uslova otkupa, zamrzavanja i plasmana tog voća, ali i nepostojanja zdravog, tržišnog ambijenta u zemlji“. To Udruženje predlaže mere kojima bi trebalo da se urede odnosi u toj proizvodnji, za čiju realizaciju, kako poručuju, nije potreban novac. Uz podsećanje da je izvoz maline prošle godine doneo 120 miliona evra, u Udruženju ocenjuju i da se prošlogodišnji otkup odvijao po scenariju koji je katastrofalan za dalji razvoj malinarstva, jer je otkupna cena bila 2,40 evra za kilogram maline, što je izazvalo najveći gubitak hladnjačama zabeležen u poslednjih dvadeset godina.
„Naša malina gubi poziciju na svetskom tržištu, kupci smanjuju otkup iz Srbije, pa proizvođači, radnici u hladnjačama i svi ostali koji učestvuju u tom lancu sa velikom neizvesnošću iščekuju ovogodišnju sezonu, koju će dodatno opteretiti posledice svetske ekonomske krize“, procenjuju hladnjačari i dodaju da je takav scenario već viđen pre dve godine, kada se kupina otkupljivala po enormno visokoj ceni, koju inostrano tržište nije moglo da plati, pa su hladnjače pune tog zamrznutog voća, tako da u ovoj sezoni neće biti otkupa.
U Udruženju upozoravaju da je glavni problem što ne postoji jasna državna strategija s tim u vezi „kako organizovati male, ali veoma brojne proizvođače, koji u ukupnoj proizvodnji maline učestvuju sa oko 90 odsto“, a kojima su „pored finansijske podrške, potrebna nova saznanja o tehnologiji proizvodnje, ali i standardima kvaliteta i bezbednosti. Posledice su sve slabiji prinosi maline, nedovoljna kontrola ploda, ali i upotreba pesticida, izostanak sertifikata o kvalitetu i bezbednosti maline (GLOBALGAP, HACCP), po čemu zaostajemo za konkurencijom“. Problem je, takođe, što se otkupom može baviti svako privredno društvo ili preduzetnik, pa se maline često zamrzavaju u objektima koji ne ispunjavaju osnovne higijenske i sanitarne uslove.
Zbog takvog stanja Udruženje hladnjača predlaže da se do 15. marta usvoje pravilnici koji bi definisali uslove otkupa i zamrzavanja voća. Pored zabrane isplate otkupljene maline u gotovom novcu i formiranja informativnih centara u lokalnim samoupravama koji bi proizvodjačima služili da se obaveste o otkupljivačima, malim proizvođačima se savetuje da se udruže u kooperative, da obezbede stručan kadar i kapital i da malinu prerađuju u sopstvenim kapacitetima. Pored toga, Udruženje predlaže i čvršće povezivanje sa hladnjačama kroz dugoročne ugovore, kojima bi se hladnjače obavezale da obezbede repromaterijal, stručnu pomoć i ponudile tržišnu otkupnu cenu, koja bi predstavljala siguran plasman ovog voća (to rešenje uspešno se primenjuje u desetak hladnjača). Od Ministarstva trgovine zahteva se i da imenuje koordinatora koji će okupiti zainteresovane strane kako bi se pronašao najbolji model budućih odnosa i strategija razvoja malinarstva i voćarstva u našoj zemlji.
Kućne berze i isplata u kešu
– U sezoni otkupa „cvetaju“ neregularne berze. Tako se na svakoj drugoj kući u Lipolistu, Kostojevićima i Ivanjici, može pročitati poruka „keš„, što znači otkup i isplata u gotovom novcu. U takvim uslovima nemoguće je pratiti poreklo, kontrolisati kvalitet maline, kao ni zakonitost otkupa i prometa novca. Isplata se obavlja u gotovom novcu, što ostavlja mogućnosti za manipulacije i nezakonite radnje, upozoravaju hladnjačari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
