Nerazvijena područja su prioritet

Osim toga, kroz aktivne mere zaposleno je 35.000 ljudi, a otkad je krenuo da se u potpunosti sprovodi Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom počelo je da radi oko 5.000 njih – kaže u razgovoru za Danas direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović, napominjući da je njihov prioritet ove godine, pre svega, podrška nerazvijenim područjima, ali i mladima.

* Prošle godine posao je dobilo 35.000 ljudi, ove imate u planu da zaposlite 50.000. S obzirom na to da je budžet gotovo duplo veći nego prošle godine, da li ti planovi deluju realno?

– Ima više razloga za taj blagi optimizam. Budžet je prošle godine bio 3,7 milijardi dinara, ove je samo za aktivne mere izdvojeno 5,5 milijardi, plus novac koji su izdvojile opštine 800 miliona i oko 800 miliona iz fonda za osobe sa invaliditetom. Tako da dolazimo do toga da je budžet za 2011. dvostruko veći. Osim uobičajenih projekata za ovu godinu planiramo i neke nove, pre svega pojačana intervencija nerazvijenim opštinama što nam je jedan od najvažnijih i podrška mladima, kroz program Prva šansa.

* Koliko će njih ove godine doći do posla kroz Prvu šansu?

– Kroz Prvu šansu planiramo ove godine da uposlimo oko 15.000 mladih koji će imati nešto veću platu nego dosad. Za fakultetski obrazovane one će biti 22.000, za one sa višom školom 20.000, a 18.000 dinara za srednju stručnu spremu. Biće izdvojeno 2,6 milijardi dinara.

* Da li je to zajedno sa sredstvima koja izdvaja Vojvodina?

– Vojvodina će iz svog budžeta izdvojiti 200 miliona dinara za udruživanje sa nama za nekoliko različitih projekata. Pokrajinska vlada je to inicirala i mi smo njihov zahtev uputili Ministarstvu ekonomije. Sada očekujemo odgovor za koji verujemo da će biti takav da ćemo moći da deo sredstava opredelimo za udruživanje. Naravno, svi naši programi odnose se na celu Srbiju, samim tim i Vojvodinu.

* Kakva je situacija u praksi kada je u pitanju Prva šansa. Koliko mladih ostaje da radi kod poslodavca koji ih je primio? Ranijih godina taj procenat nije bio veći od 40 odsto.

– Oko 50 odsto mladih sa fakultetom ostane da radi, nešto je niži procenat kada su u pitanju oni sa višom i srednjom školom, ali su po novom programu poslodavci u obavezi da nakon isteka 12 meseci još 12 meseci zadrže pripravnika kod sebe. Ovaj program više treba shvatiti kao pripremu za neki posao, sticanje iskustva.

* Na osnovu nekih primera stiče se utisak da pojedini poslodavci na neki način koriste ovaj program ne bi li dobili jeftinog radnika, bez ozbiljne namere da ga zaposle?

– Ima i toga, dešava se ponekad, ali nije preovlađujuće. Ukoliko saznamo da se to dešava spremni smo da reagujemo. Ako bi se pripravnik nama žalio da ima određenih zloupotreba mi možemo da sa tim poslodavcem raskinemo ugovor.

* Jeste imali takvih slučajeva?

– Nismo. Bar se nama niko od mladih nije žalio.

* Prvi put ove godine biće sproveden program plaćene stručne prakse. Kako će to funkcionisati?

– Kroz taj program planiramo zapošljavanje 5.000 mladih, koji neće zasnivati radni odnos, već će obavljati pripravnički staž i to tamo gde je on zakonom predviđen, na primer, u oblastima kao što su pravo, medicina, prosveta. Uz sticanje znanja mladi će dobiti i novčanu podršku u visini od 10.000 do 14.000 dinara, u zavisnosti od stručne spreme.

* Jeste li to ograničili na samo neka zanimanja?

– Nismo, moguć je čitav spektar zanimanja bilo u državnom ili privatnom sektoru, ali tamo gde po zakonu postoji obaveza za pripravničkim stažom. Neke institucije to objavljuju u Službenom glasniku, pa ukoliko nam dokažu da kod njih postoji potreba za tim i oni će biti uzeti u obzir.

* Lokalne samouprave prikupile su za ovu godinu oko 800 miliona dinara, a interes u zapošljavanju prepoznali su u čak 121 opštini u Srbiji. Otkud toliko interesovanje ako znamo da je prošle godine sredstva izdvojilo tek desetak opština?

– Pokušali smo da značajno unapredimo saradnju sa lokalnim samoupravama, da se u politici zapošljavanja decentralizuju, i opštine sada preuzimaju odgovornost nad tim gde će se i kako raspoređivati sredstva za zapošljavanje. Oni mogu da određuju visinu subvencija, kome će biti namenjene, a u zavisnosti koliko para opštine izdvoje država će za manje razvijene dati više para, a za više razvijene manje. U planu je da oko 7.000 ljudi u lokalu zaposlimo ove godine kroz lokalne planove zapošljavanja. Sa druge strane, devastiranim područjima ćemo pomoći i subvencijama za nova radna mesta, gde za svako radno mesto za opštine koje se nalaze u toj poslednjoj kategoriji najsiromašnijih biće izdvojeno 400.000 dinara po nezaposlenom za poslodavce koji zaposle više od deset radnika, za one koji zaposle manje od tog broja biće izdvojeno 300.000 dinara.

* Postoje li konkretniji planovi, za koje će se opštine izdvojiti najviše novca, koliko će ići iz republičkog budžeta?

– Krajnje pozitivno ćemo odreagovati na opštine koje su siromašne, a koje su izdvojile dosta, kao na primer Bosilegrad koji je izdvojio 16 miliona dinara ili Surdulica i Lebane. Generalno jug Srbije je izdvojio najviše, Niš recimo 52 miliona dinara. Status ovog projekta je takav da su lokalne samouprave podnele zahteve, oni su u Ministarstvu ekonomije i sada čekamo njihov odgovor da vidimo sa koliko sredstava raspolažemo.

* Hoće li za svaku od opština biti izdvojen poneki dinar?

– Za svaku koja je predala zahtev koji je tehnički ispravan, a kod većine jeste. Sa svakom ćemo udružiti sredstva.

* A opštine će same odlučivati koja im radna snaga nedostaje?

– U svakoj opštini je formiran lokalni savet za zapošljavanje, u kom su predstavnici različitih insitucija, od NSZ do sindikata i preduzetnika, koji određuju prioritete za zapošljavanje, šta je ono što im treba, a šta ne.

* Sa kojom ste od ovih mera najzadovoljniji?

– Najzadovoljniji sam u prošloj godini projektom Prva šansa jer se odnosi na mlade, a njima treba najveća podrška. On se pokazao kao najuspešniji dosad. Ove godine najviše očekujem od projekta koji se odnosi na zapošljavanje u nerazvijenim područjima.

* Ima li nekih promena na evidenciji NSZ u poslednjih godinu dana, da li su neka zanimanja više ili manje tražena sada u odnosu na raniji period?

– Zanimanja u oblasti bankarstva su ranije bila traženija nego sad jer je u jednom trenutku veliki broj banaka došao u Srbiju i tražio radnike. Zanimanja koja će sasvim sigurno biti atraktivna u nekom narednom periodu su iz oblasti IT, finansija, računovodstva i medija.

* Možete li da prognozirate šta će se dešavati sa stopom nezaposlenosti u 2011?

– Naš osnovni zadatak u teškim vremenima je da očuvamo zaposlenost koja postoji i to je prioritetni cilj, ali nam je cilj i da kroz investicije i aktivne mere dođemo do bolje situacije na tržištu rada. Teško je prognozirati, ali imajući u vidu da je prognoziran i rast BDP, očekujem određeno blago poboljšanje i na tržištu rada ove godine.

Do posla i 8.000 osoba sa invaliditetom

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je javni poziv za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Kroz ovaj program oko 8.000 osoba sa invaliditetom u 2011. bi trebalo da pronađe posao. NSZ će za poslodavce koji planiraju da zaposle osobu sa invaliditetom izdvojiti do 300.000 dinara na ime refundiranja troškova koje će ova imati ukoliko odluči da radni prostor prilagodi novozaposlenom, postavi rampu ili kupi kompjuter. „Subvencije za radna mesta će biti za osobe sa invaliditetom od 150.000 dinara do 400.000 dinara, u zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj se zapošljavaju. Osoba sa invaliditetom će ako se odluči da sama pokrene biznis biti stimulisana sa 200.000 dinara. Prošle godine ih je bilo samo petoro, očekujem da ih još više bude ove“, kaže Jovanović.