Samo zbog stečajeva bez posla u Novom Pazaru ostalo je nešto više od dve hiljade ljudi, od kojih su gotovo svi odmah postali socijalni slučajevi. Pre svakog stečaja, ovde je neophodno razmotriti proces privatizacije koji je, tvrde sindikalni aktivisti, neuspeo, pre svega zbog velikog broja radnika koji su ostali bez plata i posla. Prema podacima iz gradske uprave od 32 preduzeća, 24 su privatizovana bez mnogo problema, četiri su prodata iz stečaja, tri su u stečaju, a jedna firma, Tekstilni kombinat Raška, na spisku je za restrukturiranje.
Ovi podaci u gradskoj upravi stari su godinu dana. Novih nema, jer ništa se novo nije ni dogodilo. Nezvanično se saznaje da je sa većinskim vlasnikom Raške kupoprodajni ugovor raskinut. Inače, u poslednjih godinu dana, najaktuelnije je rešavanje problema u nekadašnja dva privredna giganta, Tekstilnom kombinatu Raška i preduzeću Vojin Popović.
Esad Nicević, koordinator između gradske uprave i sindikata i regionalni poverenik sindikata Nezavisnost, kaže da nema nagoveštaja za uvođenje novih stečajeva, niti ima takvih firmi u gradu.
– U preduzećima koja su u stečaju, po zakonu ne mogu da deluju sindikati. Naš posao je da radnicima pomažemo i usmeravamo ih kako da ostvare svoja prava. Međutim, činjenica je da su radnici obespravljeni i da je sindikalno organizovanje kod nas jako loše, naglašava Nicević.
Kada je reč o TK Raška, on je krajem 2008. izbegao stečaj i krenula je priča o njegovom podržavljenju. Počeo je i protest radnika koji su tražili da im se isplate zaostale zarade. Nezadovoljstvo je tada kulminiralo čuvenim slučajem kada je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika, odsekao sebi deo malog prsta na ruci. Situacija oko ovog preduzeća bila je, izgleda, i jedan od razloga za smenu gradonačelnika Mirsada Đerleka, a TK Raška ipak nije otišao u stečaj. Namera je da se prodajom imovine koja nije u funkciji namire potraživanja. Najbitnija je ipak činjenica da je ovo preduzeće, sa pogonima u Sjenici i Tutinu, imalo nekad blizu četiri hiljade zaposlenih. Sada u matičnoj firmi radi njih 65.
Sindikat Nezavisnost je prisutan u većini ovdašnjih preduzeća. U poslednjim događajima oko rešavanja položaja radnika TK Raška ovaj sindikat je ostvario dobru saradnju sa Udruženjem tekstilnih radnika, čiji predsednik Bulatović naglašava da je njihov prevashodni cilj naplata potraživanja radnika i nije im bitno na koji način će novac biti obezbeđen.
Sa duge strane, preduzeće Vojin Popović je pre četiri godine otišlo u stečaj, a bez posla su tada ostala 274 radnika. Njihovi protesti traju već dve i po godine. Toliko dugo traju i razgovori sa čelnicima gradske uprave, nadležnih ministarstava i Agencije za privatizaciju. Kada ih je izdalo strpljenje, radnici su pre šest meseci zapretili da će dići u vazduh cisternu s amonijakom. Bez obzira na to što nema sindikalnog organizovanja u preduzećima koja su u stečaju, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pokušava da kanališe sve aktivnosti radnika preduzeća Vojin Popović. Regionalni poverenik ASNS Džemo Graca pomaže tim radnicima da organizuju proteste, da se oglase preko medija i da im na vreme stignu zakonska tumačenje.
– Shvatanje zadatka sindikata je zastarelo i živi se u onom vremenu kada je glavni zadatak bio da se organizuju putovanja za zaposlene i obezbeđuju namirnice po povoljnim cenama. Zbog toga nas u početku prihvataju s velikim nepoverenjem, tvrdi Džemo Graca.
Neslavna tradicija od 2003. godine
Da je stečajni virus ovde odavno prisutan, svedoči i primer Fabrike obuće Ras koja je u stečaju od 2003. godine, nakon velikog požara. Bez posla je ostalo 1.300 radnika. Dugovanja radnicima su delimično izmirena i 95 odsto imovine je prodato. Ova firma je privatizovana iz stečaja. Iste godine pokrenut je stečaj i u fabrici Iskra akumulatori. Bez posla je ostalo 130 zaposlenih. Dugovanja prema njima su realizovana, ali stečajni postupak nije okončan zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Preduzeće Iskra metal je u stečaju i dalje. Preduzeće je privatizovano 2004. godine sa 56 radnika, među kojima je bilo 26 invalida rada. Kupoprodajni ugovor je raskinut godinu dana kasnije, jer većinski vlasnik nije ispunjavao preuzete obaveze i zaposlenima je ostao dužan 21 zaradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
