NIS primer koliko je važno da energetika bude u rukama države

Već na početku bilo je jasno da se Srbija ponovo našla između dve vatre – dve velike sile koje se bore za politički uticaj u jednoj maloj zemlji na Balkanu.

Od prvog dana bilo je očigledno i da bi uvođenje sankcija predstavljalo ozbiljnu pretnju po privredu zemlje, s obzirom na to da NIS doprinosi BDP-u Srbije sa oko pet odsto i zapošljava oko 13.000 ljudi.

NIS je važan i zbog snabdevanja tržišta gorivom, budući da se, do najave sankcija, čak 70  odsto dizela i 85 odsto benzina koji se potroši u Srbiji proizvodilo u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu, dok je ostatak dolazio iz uvoza.

Državni zvaničnici objavljuju minimalne informacije. Govori se samo da se pregovori vode. Sve ostalo javnost saznaje iz medijskih spekulacija i izjava energetskih stručnjaka.

Tako, iz medija saznajemo da je država angažovala lobiste u SAD, koji su zaduženi da pokušaju da spreče uvođenje sankcija NIS-u. Zatim, mediji su preneli informacije o prvoj, a potom i o drugoj promeni vlasničke strukture. Licitira se i sa stanjem zaliha nafte i naftnih derivata, od tri do šest meseci.

Državni zvaničnici nisu potvrdili da su lobisti angažovani, ne znamo koliko ih plaćamo, šta su uradili tokom ovih deset meseci, šta je tačno predmet pregovora između Srbije, Rusije i Amerike, niti koliko precizno zaliha imamo da izdržimo period bez NIS-a.

Sankcije su do sada samo odlagane iz meseca u mesec, a sada, prema poslednjim najavama, zvanično stupaju na snagu 8. oktobra.

Nemamo ni odgovor od države kako se pripremila za taj scenario, niti šta će se dogoditi ako sankcije potraju duže od tri ili šest meseci.

Postavlja se pitanje kako ćemo uvoziti naftu, da li će NIS moći da je prerađuje makar za domaće potrebe, da li možemo da očekujemo nestašice i povećanje cena goriva, koje su već među najvišima u Evropi. Ne znamo ni da li država ima plan za budućnost 13.000 zaposlenih u ovoj kompaniji.

Situacija nije bezazlena, ali državni zvaničnici i dalje u prvi plan ističu EXPO, kao da će nam on obezbediti gorivo.

Ova situacija sa NIS-om jasno pokazuje koliko je važno da energetske kompanije budu u državnom vlasništvu.

Da je NIS u vlasništvu Srbije, do ove situacije ne bi ni došlo. Nastavili bismo da uvozimo naftu preko JANAF-a i da je prerađujemo u našim rafinerijama, a takav NIS bi možda mogao da nam obezbedi i jeftinije gorivo na pumpama.

Neka nam ova situacija bude nauk koliko bi privatizacija EPS-a bila pogrešan potez.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.