Advokat upozorava: Novi zakon o legalizaciji neće biti sproveden u zadatom roku, a naknada će biti veća od 100 evra

Vlada Srbije je usvojila predlog novog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, poznatog kao „zakon o legalizaciji“, tvrdeći da se ovim zakonom „konačno rešava višedecenijski problem nelegalne gradnje”.

Skriveni troškovi

Advokat Đorđe Vukotić ističe da naknade od 100 evra nisu velike, ali će građani imati veće troškove imajući u vidu skorašnje izmene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.

„Nakon ovih izmena, građani više ne mogu direktno da kontaktiraju sa katastrom i Republičkim geodetskim zavodom, već to mogu učiniti samo preko profesionalnih korisnika, što znači da moraju da plaćaju advokate za pisanje urgencija, čime celokupna cena postupka raste daleko iznad 100 evra“, oceni je Vukotić.

Ko ima prvenstvo?

Vukotić navodi da se primena ovog zakona sigurno neće završiti u postavljenom roku.

„Ovo je sistem za koji se ne zna koliko će da traje i legalizovaće se objekti onih koji imaju veze da poguraju procedure po hitnom postupku, a možemo doći u situaciju da Ustavni sud kroz šest, sedam meseci donese odluku da je zakon neustavan i da više niko ne može da sprovede legalizaciju“, ukazao je on.

Vukotić kaže da je prvenstvo u rešavanju, koje se navodi u članu 3. novog zakona, odredba koja ne znači ništa tj. da je „hitnost potupka” samo nečija dobra namera da nešto brzo uradi.

Takođe je problematičan predviđeni digitalni postupak upisa nektretnina, jer prema Vukotiću, elektronska procedura nije propisana na adekvatan način.

„Treba sparivati dokumentaciju sa predmetima koji se otvaraju i nije jasno kako će se ta dokumentacija učiniti funkcionalnom i učitati u sistem, jer ništa nije vođeno digitalno. Skenirati svu dokumentaciju je nemoguća misija, to ne može da se uradi do kraja godine. To će jedino moći za neke koji budu bili prioritetni, pogotovu ako je država vlasnik pa će sve biti završeno i mnogo ranije. A tamo gde su građani to pravo trebali da ostvare pre 30 godina, potpuna dokumentacija se neće dostaviti“, napominje on.

Vukotić navodi alternativno rešenje.

„Jednostavno rešenje bilo bi da se evidencijom u katastru upisuje pravo na objekte, takav zakon bi bio formalno sproveden u roku od tih zadatih 30 dana, jer bi se samo napravo sistem u kom bi se evidentiralo to pravo“.

Propusti u nacrtu novog zakona

Vukotić ističe problematičnost legalizacije u korist vlasnika stanova ukoliko je investitor „nedostupan ili nepoznat“.

„Ne zna se šta to znači i kako se utvrđuje da li je investitor nedostupan ili nepostojeći. Građani onda mogu da kažu da je on nedostupan ili nepoznat kako bi se upis stanova vršio direktno na njih“.

Kao još jednu nelogičnost navodi da po ovom zakonu najgore prolaze upravo oni koji su bili najsavesniji u gradnji, a to su kupci stanova u zgradama koje su zidane uz građevinsku dozvolu.

„To je ogroman problem, jer u tom slučaju njih neće opterećivati za doprinose koji su na samom investitoru, ali će ih opterećivati za pun iznos doprinosa za razliku u kvadraturi za koliko je odstupljeno, što znači da će neko plaćati punu cenu ako ima koji kvadratni metar više. Ti ljudi će plaćati više nego oni koji su zidali maltene na tuđem“.

Takođe navodi da se novim zakonom nisu rešili imovinsko-pravni odnosi.

„Ovim zakonom se nije dobilo ništa novo u odnosu na prethodni, tamo gde je ranije postojao problem, postojaće i dalje. I po zakonu iz 2015. je legalizacija mogla da se sprovede gotovo kompletno, samo nije mogla u slučajevima kada je nerešeno imovinsko pitanje, a ono neće moći ni sada da se reši”, tvrdi Vukotić.

Izuzeti od upisa u katastar će biti objekti podignuti u zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama, na tuđem zemljištu, javnim površinama, nacionalnim parkovima i u pojasima autoputeva i vodotokova. Novim zakonom se predviđa da takvi objekti pređu u vlasništvo Republike Srbije, bez prava na naknadu.

Vukotić ističe da je ovakvo prisvajanje objekata od strane države u navedenim slučajevima neustavno.

Obustavljanje tekućih postupaka legalizacije

Građani koji su već ušli u postupak legalizacije i ranije platili veće novčane iznose se mogu osetiti oštećeno.

„Ovaj zakon u potpunosti stavlja van snage zakon iz perioda ministarke Mihajlović, iz 2015. godine. Čak ga ne primenjuje dalje u postupcima koji su započeti, sve ide po novom zakonu. Kada stupi na snagu biće prekinuti svi zvanični postupci ozakonjenja i ljudi koji su ih pokrenuli će izgubiti stečena prava. Ono što je neustavno je to što je ukinuto pravo na žalbu, uskraćeno je pravo na pravni lek u postupku legalizacije“, ističe ovaj advokat.

Vukotić kaže da bi prema opštim pravnim pravilima, novac trebalo da se vrati građanima koji su uplatili veći iznos prilikom predaje predmeta, u zavisnosti od toga koliko je zastarelo potraživanje.

Nikola Seneši, investicioni savetnik i stručnjak za trište nekretnina primećuje da je jedna od najvećih manjkavosti ovog zakona, to što nije definisano šta se dešava kada legalizujemo objekte koji moraju dobiti neki standard infrastrukture.

„To je ono što ovaj zakon ne čini sistemskim, već populističkim. Postojeća infrastruktura u Beogradu ne trpi ogromnu količinu nelegalnih objekata, a u novom zakonu stoji da se objekti priključuju na infrastrukturu nakon što se legalizuju, ali na već postojeću, ne na novu. Država se nije obavezala da će obezbediti adekvatne standarde infrastrukture. Trebalo je naglasiti da će u određenom vremenskom periodu biti ispoštovani standardi infrastrukture”, ocenjuje on.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Autor teksta je polaznik Danasove škole novinarstva, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.