Ocena budžeta za 2026: Netransparentni rashodi, smanjenje izdvajanja za investicije i dospeće arapskih kredita

Ukupni prihodi Republike u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), što rezultira fiskalnim deficitom od 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).

„Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od tri odsto BDP-a, kao 2025. godine. Ovaj deficit će se prema planu finansirati novim zaduživanjem zemlje od oko 2,2 milijardi evra, dok će preostalih približno 700 miliona evra biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

Iako će zbog novog zaduženja, javni dug opšte države da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji, sa 45 odsto na oko 44,5 odsto, jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.

Savet ocenjuje da su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, a pozdravljaju i to što budžet ne predviđa „nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika – iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji“.

Ipak, kako navode, vidljivi su i hronični nedostaci, pre svega nedovoljna transparentnost, ali i inercija u planiranju najvećeg dela javnih rashoda. Ta inercija u nekim slučajevima pokazuje da nema napretka u rešavanju dugoročnih problema u određenim segmentima javnih finansija.

Naredne godine deluje da će država imati manje manevarskog prostora u diskrecionom trošenju sredstava. S jedne strane, prognoza privrednog rasta je umanjena sa 4,2 na tri odsto, što je, uz druge elemente, uslovilo i nešto sporiji rast javnih prihoda. Istovremeno, relativno visoko zakonsko povećanje penzija od 12,2 odsto dovelo je do dosta snažnog rasta transfera fondu PIO iz republičkog budžeta.

Kao posledica rasta plata u javnom sektoru i penzija, smanjeni su rashodi za kapitalne investicije. One su umanjene sa 7,1 odsto na 6,7 odsto BDP-a.

„Dakle, budžetom za 2026. prvi put je posle dužeg niza godina nešto ozbiljnije smanjeno učešće javnih investicija u BDP-u. Međutim, i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostale su među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično“, zakljujuču u Savetu.

Predloženim budžetom za 2026. predviđa se rast ukupnih javnih prihoda od 4,2 odsto u odnosu na njihovo procenjeno izvršenje u 2025. godini. To je primetno niže od očekivanog nominalnog rasta BDP-a u 2026. koji se prognozira na 6,8 odsto. Glavni razlog za sporiji rast javnih prihoda od BDP-a je smanjenje neporeskih prihoda. Naime, u 2025. se predviđa vanredno velika uplata dobiti Narodne banke Srbije (NBS) od oko 34 milijarde dinara, koja po svojoj prirodi predstavlja jednokratan prihod na koju se ne može sa sigurnošću računati u narednom budžetskom ciklusu. Za razliku od neporeskih, poreski prihodi, kao najveći i najstabilniji izvor budžetskih sredstava, planirani su da rastu 6,5 odsto, što je približno u skladu s projektovanim rastom BDP-a.

„Vredno pažnje je relativno snažno povećanje neoporezivog dela za obračun poreza na zarade (od 20,4 odsto), koje je u skladu s povećanjem minimalne zarade, u dva koraka, u oktobru 2025. i u januaru 2026. godine“, napominju u Savetu.
Oni ističu i da porezi na emisije gasova s efektom staklene bašte i uvoz energetski intenzivnih proizvoda, koji se u Srbiji prvi put uvode od 2026, neće imati uticaja na budžet u sledećoj godini, jer će njihova efektivna naplata početi u 2027. godini.

Na rashodnoj strani budžeta, najvažnija romena je indeksacija penzija od 12,2 odsot koja je dovela do osetnog povećanja transfera Fondu PIO, koje Savet procenjuje na oko 20 odsto. To je jedan od najvećih pritisaka na rashode.

Slično tome, i rashodi za zarade zaposlenih u opštoj državise povećavaju za 5,1 odsto, ali na to bi trebalo dodati i preneti efekat vanrednog rasta zarada u obrazovanju tokom 2025, što dodatno uvećava masu zarada u 2026. godini.

Poređenje predloga budžeta za 2026. sa budžetom iz 2025. godine nema mnogo smisla, budući da se tokom ove godine nastale velike promene tokom izvršenja budžeta u odnosu na plan, koje nisu objašnjene, a nije napravljen ni rebalans budžeta.

Najvažnije od tih mera su povećanje zarada prosvetnim radnicima po pet odsto u martu i oktobru (za osnovno i srednje obrazovanje), odnosno za 16 odsto od aprila (za visoko obrazovanje), povećanje zarada delu zaposlenih u zdravstvu od pet odsto u oktobru, a pored toga povećani su troškovi za visoko obrazovanje i sprovedeni su neki novi programi, poput subvencionisanja stambenih kredita za mlade i osnivanja alimentacionog fonda.

Takođe, neki budžetski rashodi će u 2025. izvesno premašiti inicijalno budžetirane iznose (socijalna zaštita, plate u MUP-u), a neki će se realizovati ispod plana, kao što su kamate i javne investicije.

„U takvim okolnostima smatramo da je ozbiljan propust Vlade to što u obrazloženju budžeta nije transparentno prikazala očekivano izvršenje makar osnovnih rashodnih budžetskih stavki kao što je urađeno za prihode budžeta, što bi omogućilo poređenje novog budžeta s realističnim izvršenjem u 2025. godini“, ističu u Savetu.

U budžetu za ovu godinu, Vlada je sredstva za nove mere i vanredne intervencije obezbeđivala interventnim „štednjama“ – zahtevima Ministarstva finansija da budžetski korisnici smanje sopstvene planove tekućih rashoda, koja su akumulirana u tekućoj budžetskoj rezervi, a ovako prenet novac nije bio potrošen do kraja septembra – oko 19 milijardi dinara plus je u novembru sa različitih infrastrutkurnih projekata prebačeno na račun Ministarstva finansija još 20 milijardi dinara.

„To je, ujedno, i jedan od razloga zbog kojeg je dinamika izvršenja na velikom broju materijalno izdašnih rashodnih pozicija bila neuobičajeno niska, a da pri tom nije jasno da li je reč o trajnim uštedama ili privremenom odlaganju plaćanja koja će u nekom trenutku morati da budu izvršena“, napominju u Savetu.

Oni ukazuju na nedovoljnu transparentnost kao jedan od važnijih nedostataka rashodne strane budžeta, ali zato primećuju da se kod makroekonomskih projekcija, posebno međunarodnih iščo u detalje kao što su trogodišnje projekcije cene rude gvožđa za uvoz u Kini preko luke Tian Jan, uzroci fiskalne ekspanzije u Nemačkoj (vojni i infrastrukturni radovi), razlozi sporijeg rasta investicione aktivnosti u EU (manji uticaj Next Generation EU fondova i manji rast investicija u stambenom sektoru).

„Istovremeno izostaju brojne informacije koje opisuju ključne politike koje će se sprovoditi u narednoj godini i koje neposredno određuju nivo i strukturu javnih rashoda u Srbiji. Tako ostaje nejasno po kom osnovu se planira drastično smanjenje izdvajanja za rezerve nafte i energenata u odnosu na budžet za 2025. godinu, odnosno pad sa 5,2 na 0,25 milijardi dinara, koje kategorije podsticaja Vlada planira da smanji da bi se ostvario projektovani pad direktnih davanja u poljoprivredi u odnosu na budžet za 2025. godinu sa 95,9 na 89,1 milijardu dinara, da li je i dalje relevantan plan da se docnje preduzeća JP „Putevi Srbije“ izmire iz budžeta Republike“, ukazuju stručnjaci Saveta u oceni budžeta.

Oni ističu i da izvršna vlast i dalje raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura i to putem budžetskih rezervi.

Oni ističu da je problem naročito izražen u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika, što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.

„Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe. Na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana“, kažu u Fiskalnom savetu pozivajući da se reformiše ovaj mehanizam.

Potrebe za finansiranjem u 2026. osetno se povećavaju u odnosu na ovu godinu, prema proceni Fisklanog saveta za oko dve milijarde evra, odnosno za oko 30 odsto. Ovaj skok je tek manjim delom posledica planiranog povećanja deficita, dok je pretežni uzrok činjenica da sledeće godine na naplatu dospeva znatno veći iznos glavnice ranije uzetih kredita (rast od oko 1,5 milijardi evra).

Ovde se pre svega radi o dospeću dva velika zajma za budžetsku podršku od UAE od dve milijarde američkih dolara. Prvi zajam, izvorno ugovoren još 2014. godine, reprogramiran je 2021. sa novim rokom dospeća u avgustu 2026, dok je vraćanje drugog kredita iz 2022. takođe odloženo za kraj naredne godine.

„Važno je napomenuti da je zbog pogoršanja uslova na međunarodnom finansijskom tržištu oba ova odlaganja pratilo i povećanje ugovorene kamatne stope na četiri godišnje. Usled ovakve dinamike, Srbija će se u drugoj polovini 2026. godine suočiti sa snažnom koncentracijom obaveza prema istom poveriocu, budući da u razmaku od svega četiri meseca dospeva glavnica od čak dve milijarde dolara, osim ukoliko u međuvremenu ne dođe do novog dogovora o odlaganju, što bi automatski relaksiralo potrebu za novim zaduživanjem“, primećuju oni.