Niš je dokazao da može da bude centar visoke tehnologije, pa i informacione (IT), i mi smo spremni da učinimo sve što je do nas kako bismo omogućili da ovaj grad ponovo ponese tu titulu. Ovo je odgovor gradskih vlasti na intenziviranje pokušaja Vlade Srbije da podstakne razvoj ove industrije. Posle posete premijera Srbije Ivice Dačića SAD-u, i predstavljanja potencijala IT sektora, u nastojanju da ubedi predstavnike najvećih američkih kompanija u toj industriji da bi Srbija mogla da postane „regionalni centar razvoja IT tehnologije“, sve je više onih koji se prisećaju da je Niš nekada bio „grad elektronike“, i da bi to mogao da bude ponovo. Ali taj verbalno izražen optimizam vlasti za sada nema pokriće „na terenu“, pošto je Niš i dalje najsiromašniji od svih velikih gradova u Srbiji.
– Veoma je značajno što se država opredelila za reindustrijalizaciju, pa i u oblasti visokih tehnologija, kao i za podršku IT investicijama. Takav državni plan trebalo bi da uzme u obzir tradiciju i resurse koji već postoje u pojedinim gradovima, ili delovima zemlje. U oblasti elektronike, recimo, Niš ima šta da ponudi, pritom mislim na iskustvo ljudi koji su u toj oblasti bili angažovani, firme koje sada posluju, kao i na odgovarajuće obrazovne ustanove – kaže Milan Ranđelović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
On precizira da Niš „već neko vreme“ radi na projektu razvoja visokotehnološkog i IT biznisa kroz pripremu za formiranje Naučno-tehnološkog parka (NTP) kod tehničkih fakulteta i Naučno-tehnološkog parka Tehnis u krugu Elektronske industrije, a tu je i Klaster naprednih tehnologija (NICAT), koji okuplja više od dvadeset uspešnih firmi u ovoj oblasti. Planirani tehnološki parkovi trebalo bi da budu spona između istraživačko-razvojnih aktivnosti na Univerzitetu i inovacionih potreba postojećih i potencijalnih investitora. Oni će biti „posrednik između univerziteta i biznisa, koji sada ne postoji“.
Naš sagovornik podseća da je početkom 2000. godine vlada Zorana Đinđića donela odluku o formiranju NTP kod tehničkih fakulteta, a potom je urađena studija o izgradnji parka. Uspostavljena je saradnja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa gradom Nišom. Evropska investiciona banka odobrila je za ovu namenu iznos od 10,5 miliona evra, a Niš je opredelio lokaciju i uskoro bi trebalo da bude raspisan međunarodni konkurs za izvođača radova.
– Ovaj naučno-tehnološki park biće izgrađen i opremljen naredne godine. To je prostor u koji bi mogle da se smeste i velike američke IT kompanije koje je nedavno posetio premijer Dačić. Ali ne samo tu. Grad Niš je spreman za dolazak i drugih visokotehnoloških i IT kompanija. Uz podršku države mogli bismo da im ponudimo i druge lokacije, ali i povoljnosti koje smo i do sada nudili velikim investitorima. Reč je o besplatnom zemljištu ili državnim subvencijama za nova radna mesta – kaže Ranđelović.
On podseća da je nakon odluke o formiranju NTP kod tehničkih fakulteta, Vlada Srbije, u julu 2009. godine, donela odluku o formiranju Tehnološkog parka u krugu EI Holdinga, tako što bi se „podržavile“ zdrave neprivatizovane firme iz sastava te kompanije. Prema odluci prethodne vlade, država bi u budućem Tehnisu trebalo da ima 49 odsto, a grad Niš 51 odsto vlasništva. Mada su sindikati tražili da u Tehnis uđe svih 17 neprivatizovanih preduzeća EI, Vlada smatra da bi trebalo da ga čini ukupno šest „zdravih“ preduzeća i Holding EI. I prethodna gradska vlast podržala je ovakvo rešenje. Ipak, „na terenu“ nije ništa konkretno urađeno.
– Ispostavilo se da su imovinsko-pravni odnosi u holdingu i tim preduzećima veoma zamršeni. Ali kad taj problem bude razrešen, Tehnis bi trebalo da bude druga lokacija NTP. Pošto se do sredine 2014. godine očekuje konačno rešenje za sve firme u restrukturiranju, a jedna od njih je i EI, tada bi trebalo da budu razrešeni i imovinski odnosi. EI raspolaže sa 100.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i sama po sebi je industrijska zona – kaže Ranđelović.
Ipak, dobar deo ovog poslovnog prostora je zapušten, a oprema u njemu „razgrabljena“, ili je zastarela. U EI danas radi samo oko 200 radnika, a u privatizovanim preduzećima u krugu holdinga – oko 1.500. U vreme najvećih poslovnih uspeha ove kompanije, tokom osamdesetih, na civilnim i vojnim programima visoke tehnologije u oblasti elektronike bilo je angažovano više od 25.000 ljudi. I na nivou grada situacija nije bolja. U privredi radi tek nekoliko hiljada radnika, dok se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi „armija“ od gotovo 40.000 ljudi nezaposlenih. Prosečna plata u Nišu niža je od republičkog proseka. Nišlije spadaju među najveće dužnike za električnu energiju i druge komunalne usluge, koje ne plaćaju jer nemaju novca, a hranu u Narodnoj kuhinji dobija procentualno najveći broj korisnika u odnosu na broj stanovnika.
Zahtevi potencijalnih investitora
– Najnoviji zainteresovani investitor, a reč je o jednoj multinacionalnoj kompaniji čije ime nećemo otkrivati dok ne zaključimo ugovor, u svom zahtevu traži da se u nekim srednjim školama u Nišu formiraju odeljenja iz kojih će izlaziti obrazovni profili koji su njima potrebni. To će, pored ostalog, biti zadatak budućeg Naučno-tehnološkog parka – kaže Milan Ranđelović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
