Odluka EU o zabrani uvoza gasa iz Rusije od 2027. godine neće se odnositi na Srbiju – za sada

Međutim, imajući u vidu da je Srbija kandidat za članstvo u EU, pre ili kasnije moraće da ispuni i ovaj zahtev u okviru pregovaračkog Poglavlja 15, poručeno je u četvrtak na brifingu za medije u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Predstavnici Delegacije ukazali su da je ova odluka deo šireg programa pod nazivom „REPowerEU“, koji predstavlja plan za ukidanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i jačanje energetske bezbednosti Evrope. Za realizaciju ovog programa trenutno je obezbeđeno oko 300 milijardi evra.

Plan je pokrenut u maju 2022. godine, nešto više od dva meseca nakon početka rata u Ukrajini, i predstavlja evropski odgovor na energetsku krizu izazvanu tim sukobom.

Ipak, na brifingu je naglašeno da bi „REPowerEU“ bio pokrenut i bez rata u Ukrajini, ali da je rat ubrzao donošenje i sprovođenje ovih mera.

Razlog za to leži u činjenici da je Evropa siromašna energentima i da nije smela da dozvoli da u jednom trenutku zavisi i do 50 odsto od ruskog gasa, kao što je bio slučaj u periodu između 2018. i 2020. godine. U godini početka rata, 2022, zavisnost je iznosila 45 odsto.

Iz Delegacije EU u Srbiji objašnjavaju da se REPowerEU ne odnosi samo na udaljavanje od ruskih energenata, već i na štednju energije i ulaganja u energetsku efikasnost — zamenu stolarije, bolju izolaciju, toplotne pumpe, LED sijalice i slične mere.

„Najjeftinija energija je ona koja se ne potroši“, ključna je poruka EU.

Prema podacima iznetim na brifingu, države članice su do početka 2025. godine uštedele 70 milijardi kubnih metara gasa. Poređenja radi, Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara. To znači da su članice EU uštedele količinu koju bi Srbija, sa sadašnjim nivoom potrošnje, trošila više od 20 godina.

EU paralelno ubrzava prelazak na obnovljive izvore energije — solar, vetar, biogas i biomasu. Cilj iz „REPowerEU“ programa je da do 2030. godine dostigne 592 gigavata solarne fotonaponske i 510 gigavata vetroelektrične snage, kako bi čak 69 odsto energije dolazilo iz obnovljivih izvora.

U protekle tri godine izgrađeni su i novi LNG terminali, koji su trenutno iskorišćeni između 50 i 60 odsto.

S obzirom na to da Srbija teži članstvu u EU, očekuje se da će i njen energetski put pratiti ove trendove.

Koliko EU trenutno zavisi od ruskog gasa?

Uvoz ruskog gasa u EU smanjen je sa 150 milijardi kubnih metara u 2021. godini na 52 milijarde u 2024. godini.

Udeo Rusije u snabdevanju EU gasom pao je sa 45 odsto u 2021. na 19 odsto u 2024. godini.

Od januara 2026. ruski gas čini oko 13 odsto ukupne potrošnje gasa u EU.

Ruski gas je u najvećoj meri zamenjen gasom iz Norveške, istočnog Mediterana i Sjedinjenih Američkih Država.

Gde je tu Srbija?

Iz Delegacije EU u Srbiji ocenjuju da je i Srbija započela proces diverzifikacije izvora snabdevanja, pre svega kada je reč o gasu.

Gasnom interkonekcijom sa Bugarskom Srbija je dobila pristup gasu iz Azerbejdžana, ali i mogućnost kupovine gasa sa LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj.

U toku su i pripremni radovi za izgradnju gasovoda ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Kada je reč o LNG terminalima, za Srbiju su najbliži Aleksandropolis i terminal kod Atine, rečeno je na brifingu.

Razmatra se i povezivanje sa Hrvatskom gasovodom do luke Omišalj, gde se takođe nalazi LNG terminal, što bi, kako je navedno, predstavljalo dodatni pravac snabdevanja.

Ipak, Srbija se suočava i sa unutrašnjim ograničenjima. Postoji „usko grlo“ na pravcu Niš–Beograd, koje ograničava količinu gasa koja može stizati sa juga zemlje — iz Grčke, Azerbejdžana i potencijalno Turske. Tim pravcem trenutno može da prođe oko 700 miliona kubnih metara godišnje.

Delegacija EU istakla je i da je Srbiji neophodno da radi na proširenju skladišnih kapaciteta, jer Banatski dvor trenutno može da pokrije potrošnju od svega dva do dva i po meseca.

„Sigurnost snabdevanja gasom i adekvatni skladišni kapaciteti su nasušna potreba Srbije“, poručeno je na brifingu.

Na pitanje da li bi neevropski gas mogao da se transportuje Balkanskim tokom, odgovor je da taj gasovod na ulazu u Srbiju ima kapacitet od 13,5 milijardi kubnih metara, što je višestruko više od kapaciteta interkonekcije sa Bugarskom koji iznosi 1,8 milijardi kubnih metara.

Trenutno je 88 odsto kapaciteta zakupljeno za ruski gas, dok je 12 odsto nezakupljeno. Taj procenat nije zanemarljiv — reč je o količini koja je gotovo jednaka godišnjoj potrošnji Srbije. Ocenjeno je da je teško zamisliti da investicija vredna 1,5 milijardi evra u budućnosti ne bude prilagođena novim okolnostima, odnosno da se poveća udeo neruskog gasa i omogući transport gasa povezanog sa terminalima u Bugarskoj i Turskoj, rečeno je na brifingu.

Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, iz Delegacije smatraju da bi Srbija trebalo da ubrza administrativne procedure kako bi se ovaj sektor brže razvijao, naročito kada je reč o prozjumerima.

Modularne elektrane mogle bi da se postave na mesto postojećih termoelektrana

Nuklearna energija se navodi kao jedna od mogućih alternativa za zamenu termoelektrana u Srbiji, ukazali su na brifingu.

Istaknuto je da savremene nuklearne elektrane nemaju mnogo veze sa onima od pre 40 godina — pouzdanije su, bezbednije i fleksibilnije.

Posebno se pominju modularni reaktori, koji se, međutim, ne očekuju pre 2035. godine.

Ukoliko bi Srbija danas započela proces nabavke i izgradnje klasične nuklearne elektrane, ona ne bi bila u funkciji pre 2040. godine, ukazali su iz Delegacije EU.

Dodali su da prednost modularnih reaktora je što predstavljaju gotov proizvod — zajedno sa gorivom, opremom i, verovatno, stručnim kadrom za upravljanje. Funkcionisali bi 20 do 30 godina, nakon čega bi bili vraćeni proizvođaču.

Njihova veličina omogućava da se postavljaju na lokacijama postojećih termoelektrana, gde već postoji infrastruktura, priključci i deo potrebnog kadra.

Ipak, njihov dolazak se ne očekuje u skorijoj budućnosti.

Takođe je naglašeno da Srbija godinama nema obrazovni smer za nuklearnu energetiku, ali da bi kod novih tehnologija potreba za klasičnim nuklearnim fizičarima bila manja, jer je reč o zatvorenim i tehnološki pojednostavljenim sistemima. Većinu kadra činili bi elektro i mašinski inženjeri.

Zaključak brifinga je da Srbija, ukoliko želi stabilan i bezbedan energetski sistem, mora paralelno da radi na diverzifikaciji snabdevanja, jačanju skladišnih kapaciteta, ubrzanju razvoja obnovljivih izvora i dugoročnom promišljanju o nuklearnoj energiji.