Oporavak Evrope pod znakom pitanja

 Oni su upozorili da bi dužnička kriza u Grčkoj, odnosno problemi u bankarskom sektoru i loša finansijska situacija u kojoj su se našle kompanije i domaćinstva, mogli da uspore oporavak regiona. „Neizvesnost u vezi sa prognozama za Evropu povećala se u odnosu na prethodni izveštaj, objavljen u oktobru 2009. godine“, saopštio je Fond. MMF takođe ocenjuje da veliki fiskalni i deficiti tekućeg plaćanja ograničavaju oporavak nekoliko zemalja evrozone, sa mogućim negativnim efektima prelivanja na ostatak Evrope. Grčka, opterećena dugovima od oko 300 milijardi evra, moraće ove godine da podigne kredite u vrednosti od gotovo 45 milijardi evra. MMF očekuje da će ta zemlja zabeležiti negativan privredni rast od minus 2,2 odsto, kao i da će njen javni dug sve do sledeće godine iznositi više od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Prezaduženost Grčke „podgrejala“ je strahovanja da bi ta situacija mogla da se prelije na ostatak regiona, što bi zaustavilo oporavak od najteže finansijske krize zabeležene još od vremena Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka. U MMF-u procenjuju da će oporavak ekonomski najrazvijenih država evrozone, poput Nemačke i Francuske, biti umeren usled ograničenog rasta izvoza i slabijeg priliva kapitala, kao i da će rast biti još sporiji u manjim zemljama poput Grčke, Irske, Portugala i Španije, koje su opterećene velikim javnim dugovima. Očekuje se da će najveća privreda u okviru evrozone, Nemačka, ove godine ostvariti rast od 1,2 odsto, što predstavlja poboljšanje u odnosu na negativan rast od minus pet odsto iz 2009. Istovremeno, MMF prognozira da će francuska privreda u 2010. ostvariti rast od 1,5 odsto. Kada je reč o drugim evropskim državama, privreda Velike Britanije bi 2010. trebalo da poraste za 1,3 odsto, procenjuje MMF. Analitičari te institucije procenjuju i da će Island zabeležiti negativan rast od minus tri odsto. U saopštenju MMF-a navodi se i da će Rusija u 2010. ostvariti skroman rast od četiri odsto, dok bi izvoznik energenata -Uzbekistan, trebalo da ostvari rast od osam odsto, najveći u regionu bivšeg Sovjetskog Saveza.