Pad prodaje cigareta i niži prihodi u budžetu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Međutim, zabrana se nije striktno poštovala. Protivnici zabrane ukazuju na štetu koju će trpeti vlasnici kafića i restorana, kao i na smanjenje prihoda od akciza na cigarete, dok pobornici ističu pozitivne efekte po zdravlje građana. Donji dom rumunskog parlamenta odobrio je 15. decembra, nakon što je Senat to uradio još proletos, zabranu pušenja na igralištima, kao i u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući barove, restorane i na radnim mestima. Zakon treba da potpiše rumunski predsednik Klaus Joanis. Usvajanjem novog propisa Rumunija se svrstala u grupu još 17 članica Evropske unije, uključujući susedne Bugarsku i Mađarsku, koje zabranjuju pušenje na velikom broju mesta. Najstroža zakonska rešenja imaju Irska, Britanija, Grčka, Bugarska, Malta, Španija i Mađarska – u tim zemljama pušenje je zabranjeno u zatvorenim javnim prostorima, javnom prevozu i na radnom mestu, dok su izuzeci veoma ograničeni.

Protivnici novog Zakona smatraju da će zabrana pušenja uništiti noćni život u Rumuniji, posebno u Bukureštu, gde su restorani i drugi objekti bili puni zato što rade do kasnih sati i što je pušenje dozvoljeno. Proširenje zabrane pušenja vodiće i padu prodaje cigareta koja je značajan izvor prihoda za Rumuniju. Prema podacima rumunskog ministarstva finansija, u 2014. su akcize na duvan i cigarete donele državi 8,3 milijarde leja (dve milijarde dolara). Rumunski mediji prenose da će pušenje biti dozvoljeno samo na posebno određenim mestima sa odgovarajućim sistemima ventilacije i protivpožarne zaštite. Pušenje će biti dozvoljeno i u zatvorskim ćelijama sa maksimalnim obezbeđenjem. Poslanici nisu usvojili amandman na zakon kojim je bila predviđena zabrana izlaganja paklica cigareta u prodavnicama. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da više od 80 odsto Rumuna podržava potpunu, ili delimičnu, zabranu pušenja u javnom prostoru. Gotovo isti broj podržava zabranu prodaje cigareta u blizini škola.

Zvanični podaci pokazuju da 26 odsto Evropljana puši i pušenje je u Evropskoj uniji i dalje pojedinačno najčešći uzrok bolesti i smrti. Kako se navodi, 59 odsto pušača pokušalo je da ostavi pušenje, a 20 odsto njih je u tome i uspelo. Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andriukaitis rekao je da godišnje u EU od bolesti koje se povezuju sa duvanom umre gotovo 700.000 ljudi. Prema njegovim rečima, od cigareta umre više ljudi nego u saobraćajnim nesrećama, od kriminala i droge zajedno. Inače, sve članice EU usvojile su mere za zaštitu građana od izloženosti duvanskom dimu ali se te mere po obuhvatu značajno razlikuju od zemlje do zemlje. Takođe, neke zemlje imaju problema sa primenom propisa o zabrani pušenja, najčešće one sa kompleksnom regulativom. Belgija, Španija i Poljska su dobar primer država u kojima je, zahvaljujući sveobuhvatnoj zakonskoj regulativi, značajno smanjena izloženost duvanskom dimu. Komisija ocenjuje da se efekti zakona za borbu protiv pušenja na zdravlje građana odmah vide, uključujući smanjenje broja srčanih udara i poboljšanje zdravlja respiratornih organa. Istovremeno su ekonomski efekti propisa o zabrani pušenja pozitivni ili neutralni.

Visoke kazne

Kako prenose rumunski mediji, za one koji ne budu poštovali nove propise o zabrani pušenja kazne će ići od 100 do 500 leja (od 22 do 111 evra), dok je za kompanije predviđena kazna od 5.000 do 10.000 leja (od 1.110 do 2.220 evra). Restorani, barovi, klubovi koji prekrše zakon mogli bi i da ostanu bez dozvole za rad. Inače, zabrana pušenja u Rumuniji do sada se baš i nije poštovala. Čak i u parlamentu, gde je pušenje, već godinama unazad, zabranjeno, često se mogu videti poslanici, službenici i novinari kako puše.