PANEL 1. ENERGETSKA EFIKASNOST – Kako do primenjive zakonske regulative?

dr Vladan Karamarković

pomoćnik ministra rudarstva i energetike Vlade Srbije

Čekamo zakon o korišćenju energije

Ja bih svoje izlaganje počeo sa ograničenjima, sa barijerama koje u ovom trenutku predstavljaju problem za povećanje energetske efikasnosti. Možda i najveće ograničenje vezano je za cenu električne energije, izražen disparitet cene električne energije na jednoj i energenata na drugoj strani. Dok se cena energenata formira na svetskom tržištu, cena električne energije kod nas još uvek u dovoljnoj meri nije roba. Najjeftinija je u okruženju i to svakako predstavlja jedan od velikih problema, pre svega u nedostatku finansijskih sredstava za obezbeđenje redovnih remonata i održavanju u cilju postizanja njihovih tehnoloških i operativnih performansi. U ovom trenutku je jeftinije koristiti električnu energiju za grejanje, nego priključiti se na daljinske sisteme, što je neprihvatljivo. Ogromni su potencijali za povećanje energetske efikasnosti u našoj zemlji, svakako i u delu proizvodnje, i u delu potrošnje energije, komunalna industrijska energetika, zgradarstvo, saobraćaj, u industriji sprovođenjem mera energetske efikasnosti moguće je smanjiti specifičnu potrošnju za čak 15 procenata. Potrošnja toplotne energije za grejanje i sanitarnu toplu vodu u Evropi je prosečno oko 138 kilovatčasova po kvadratnom metru tokom jedne sezone. Otprilike, 100 kilovatčasa po kvadratnom metru tokom jedne sezone je potrebna količina i potrošnja za grejanje. Prosečna vrednost u našoj zemlji je 220 kilovatčasova po m2 tokom jedne sezone. I upravo tu vidimo ogroman potencijal za povećanje energetske efikasnosti. Preduslov svega je zakonska regulativa koja će energetske subjekte obavezivati, ali u isto vreme podsticati da štede energiju.

U ovom trenutku u Ministarstvu rudarstva i energetike se privodi kraju rad na izradi zakona o racionalnoj upotrebi energije, sačiniće se za deo proizvodnje i za deo potrošnje energije, u delu komunalne industrije, energetike u delu zgradarstva, i u delu saobraćaja. Zajedno sa izradom zakona već smo započeli izradu podzakonskih akata, neki od njih su već završeni. Iskustva razvijenog sveta pokazuju da svaki realno zamišljeni program nije ostvariv bez instrumenata za implementaciju od kojih je svakako najznačajniji novac. Upravo zbog toga izmenama zakona o energetici koje su završene u Ministarstvu i čekaju usvajanje na Vladi i Skupštini, predviđeno je osnivanje fonda za energetsku efikasnost odakle bi se finansirali projekti koji upravo imaju cilj racionalno korišćenje energije. Takođe jedan od veoma značajnih projekata vezan je za prelazak na novi način plaćanja toplotne energije, ne više po kvadratnom metro, već prema isporučenoj količini toplote koja bi se merila uređajima kalometrima.

Mr Bojan Kovačić

direktor Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije

Potrošnja energije raste

Možete videti trend potrošnje energije u svetu u poslednjih 40 godina. Vidimo da je potrošnja sve veća, pogotovo u Evropi, u poslednje vreme i u Aziji, a svake godine se potrošnja energije u svetu povećava za nekoliko procenata, a proizvodnja se smanjuje. Ne treba posebno naglašavati kuda takav trend vodi. Pomenuću instituciju kojoj pripadam, to je Agencija za energetsku efikasnost, osnovane po ugledu na razvijene zemlje u Evropi koje su ustanovljavanje takvih tela obavile mnogo ranije. U tom smislu takođe bitan preduslov jeste i usvajanje odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative. Ističem zakon o racionalnoj upotrebi energije, za čije se donošenje Agencija zalaže već nekoliko godina. Sada je započeta realizacija ovog zakona, odnosno izrada nacrta ovog zakona u koordinaciji Ministarstva rudarstva i energetike i naša Agencija daje svoj puni doprinos u nameri i želji da se iznađu što bolja rešenja u svim oblastima koje taj zakon treba da obuhvati. Takođe, motivacija mora da bude veća u tom smislu, vezana i za podsticaje i za inicijative, zakonske obaveze, za cenu energije koja nije stimulišuća u pogledu energetske efikasnosti, pre svega električne energije, i naravno, u naplati prema potrošnji, posebno kada je reč o toplotnoj energiji.

Troj Pederson

Šef Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD

Ne postoji motivacija za štednju

Želeo bih da predstavim neka iskustva, politiku i program SAD koji predstavljaju primere napora koji mogu da povećaju efikasnost i donesu korist svim članovima društva. Želim da predstavim nekoliko statističkih podataka iz SAD u vezi sa energetskom efikasnošću da bih istakao važnost energetske efikasnosti i prilike koje nam se ukazuju da izvršimo značajne promene širom sveta. U Americi postoji sajt koji se zove 18 seconds.org, a sajt se zove 18 sekundi jer je toliko vremena potrebno da se izvrši promena sijalica, odnosno da se tradicionalna sijalica zameni štedljivom sijalicom koja je znatno efikasnija. I u Americi od 1. januara 2007. prodato je više od više od 3,7 miliona fluoroscentnih sijalica, a upotrebom ovi sijalica uštedi se više od sto miliona dolara električne energije i smanjuje se emisija gasova iz elektrana, a isti efekat bi se dogodio kada bi se 26.000 automobila uklonilo s puta tako da se od malih, jednostavnih promena može izvući velika korist, kako za društvo tako i za energetsku efikasnost, kao i za životnu okolinu.

Povećanje energetske efikasnosti rashladnih uređaja u SAD doprinelo je tome da oni troše manje električne energije od 1975, iako se broj rashladnih uređaja od tada povećao za 35 odsto. A ušteda zahvaljujući unapređenoj tehnologiji u tom periodu jednaka je uštedi proizvodnje električne energije 58 elektrana. Dakle, korist je ogromna. Studije su pokazale da usvajanjem atraktivnih ali još uvek neprimenjenih mera energetske efikasnosti može da se obezbedi 20 odsto uštede od ukupne energetske potražnje. A proizvodnjom uz pomoć postojećih tehnologija može da se odloži potreba za izgradnjom, u SAD na primer, četrdeset elektrana od petsto megavata.

Projekti i programi za energetsku efikasnost jeftiniji su od izgradnje novih elektrana i novih energetskih izvora, a iskustvo SAD je pokazalo da efikasni programi za energetsku efikasnost obično dvostruko smanjuje troškove izgradnje elektrana nove generacije. I energetska efikasnost istovremeno usporava rast energetske potrošnje čak i kada ekonomije koriste novu tehnologiju koja stvara dodatnu energetsku potražnju, to su novi kompjuteri, mobilni telefoni, elektronski uređaji koje svakodnevno koristimo, mi i dalje možemo da smanjimo neto nivo energetske potrošnje po stanovniku, kao i nivo energetskog intenziteta. Energetska afikasnost takođe pokreće ekonomski rast, zato što veća efikasnost znači veću produktivnost, što smanjuje troškove poslovanja, kao i troškove krajnjih korisnika. Investicije u energetsku efikasnost kreiraju dugotrajnu infrastrukturu, poput mera prilikom gradnje i slično, koje omogućuju uštede koje traju godinama. Smanjenje energetske potrošnje po stanovniku čini nas i energetski bezbednijima, manje ranjivima na poremećaje u snabdevanju, ili nagle promene cena energenata. Akt o energetskoj nezavisnosti i bezbednosti donet je 2007. godine i ustanovio je agresivne ciljeve za različite državne agencije, tako da je potrebno smanjenje energetskog intenziteta potrošnje od 3 posto svake godine. Te mere bi već do 2015 godine, trebale da smanje ukupni intenzitet energetske potrošnje za čak 30 posto, dok bi u zgradama u vlasništvu država u istom period ta potrošnje trebala da bude smanjena za 20 posto. Veliki potencijal leži u merama energetske efikasnosti prilikom gradnje, pošto u SAD se na grejanje, hlađenje i osvetljenje stambenih i poslovnih objekata troši ubedljivo najviše energije u SAD. Kao rezultat ovakve regulative, nova zgrada Ambasade SAD u Beogradu, biće građena po najvišim ekološkim i energetskim standardima. U Srbiji postoji veliki potencijal za primenu mera energetske efikasnosti, a posebno je važno da cene na tržištu šalju pravu poruku potrošačima. Kod daljinskog grejanja, na primer, teško je naći motivaciju za mere energetske efikasnosti ako se potrošnja plaća po kvadratnom metru, a ne po potrošnji toplotne energije. Netržišne cene struje, smanjuju i investicije u energetsku efikasnost, i samim tim i uništavaju mogućnost realnog izbora.“

Keti Kotrel

prvi politički sekretar Ambasade Velike Britanije

Država pomaže siromašnim domaćinstvima

Energetska efikasnost je prioritet Vlade Velike Britanije iz mnogo razloga, pre svega zbog toga što je to mera koja uključuje nizak nivo investicija i visok nivo prihoda, na mnogo nivoa. Smanjenje energetskog intenziteta, smanjenje potrebe za gradnjom nove energetske infrastrukture, i povećanje obima raspoložive energije za potrebe izvoza ili domaće potrošnje. Energetska efikasnost je jedan od najčistijih načina da se smanji emisija gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“, ali ona ujedno i povećava nivo energetske bezbednosti. Međunarodna agencija za energiju je objavila procenu da bi globalna potrošnja energije bila 50 odsto veća, da počevši od 1973. godine nisu primenjene mere energetske efikasnosti u državama širom sveta. U septembru 2008. godine, Vlada Velike Britanije je pokrenula veliki program energetske štednje u domaćinstvima, koji bi trebao da obezbedi potrebnu pomoć siromašnim domaćinstvima, kroz primenu mera koje bi trajno trebale da smanje njihove račune za energiju, kroz unapređenja energetske efikasnosti njihovih domova. Jedan od ključnih segmenata ovog programa je investicija od preko milijardu funti, od strane velikih energetskih korporacija, koje su se obavezale da će investirati u mere kojima će ovi stanovi i kuće siromašnijih domaćinstava biti učinjeni energetski efikasnijim. Ovaj program je samo dodatak na postojeći program kojim je predviđeno da se u naredne tri godine investira 2,8 milijardi funti investira u mere podrške korisnicima, kojima treba obezbediti smanjenje potrošnje energije. Takođe, krajem prošle godine Vlada je objavila program koji bi omogućio instalaciju tzv. Smart metara, uređaja koji tačno mere potrošnju električne i toplotne energije u svim domaćinstvima do 2020. godine.U aprilu ove godine usvojen je budžet kojim su predviđena značajno veća sredstva za energetsku efikasnost, preko 8,9 milijardi funti biće investirano do 2011. godine, i to je novac koji treba da pomogne građanima, kompanijama i javnom sektoru u Velikoj Britaniji da značajno smanje potrošnju energije.“

Mark Van Vis

ekspert za energetsku efikasnost Kraljevina Holandija

Deset tačaka za štednju

U Holandiji se počelo ozbiljno razmišljati o energetskoj efikasnosti tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se desila velika naftna kriza, tako da imamo neku vrstu tradicije od dvadeset ili trideset godina tokom kojih primenjujemo različite mere energetske efikasnosti. Neke mere su funkcionisale, neke nisu, tako da želim da sa Vama podelim deset naučenih lekcija, deset mera koje su se pokazale uspešnim u Holandiji, što za Srbiju može biti korisno, tako da ne mora da ponavlja greške koje smo mi činili na tom putu.

Prva mera su realne cene energije, pošto državne subvencije u toj oblasti predstavljaju neefikasan način vođenja socijalne politike, pošto takve niske cene koriste i ljudi sa velikim kućama, džakuzijima, a oni nisu baš ciljna grupa za socijalnu pomoć. U Holandiji su ovakve subvencije u oblasti energetike ukinute i postoje subvencije koje se vezuju za troškove stanarine, za socijalno ugrožene grupe stanovništva. Druga mera je transparentno i tačno merenje potrošnje. Treća mera je zakonska regulativa, i tu je zamka za zakonodavce, koji mogu da pomisle da je nakon usvajanja zakona gotov posao, ali vi morate informisati ljude o donetim zakonim, pružiti im podršku da te zakone primene, i na kraju zakonski primorati da te odredbe zaista i primene.

Zakonska regulativa koja nije praćena ovim koracima, nema smisla, tako da ako nemate resurse za ove dalje korake, donošenje zakona nema prevelikog smisla. Ovo je posebno važno za Srbiju koja sada donosi Zakon o racionalnom korišćenju energije, a u nekim državama donošeni su takvi zakoni, ali se nakon toga ništa nije desilo, nije bilo podrške, adekvatne medijske kampanje i samim tim zakoni nisu imali nikakav uticaj. Četvrta mera je dogovor sa privatnim sektorom o saradnji na primeni ovih mera. Peta mera, je postavljanje ciljeva koji se fokusiraju pre svega na vlasnike privatnih stanova i kuća kao ključnu grupu koja omogućuje energetske uštede. Šesta mera je uključenje građevinskih kompanija, i ostalih segmenata privatnog sektora, kompanija koje bave instalacijom, u medijsku kampanju koja promoviše energetsku efikasnost.

Sedma mera je obezbeđenje monitoring instrumenata kojima se mere rezultati potrošnje energije, a na osnovu tog monitoringa znamo da u Holandiji iz godine u godinu pada potrošnja električne energije u domaćinstvima. Osma mera je stabilnost zakonske regulative tako da nema naglih promena, po principu kreni-stani, jedne godine važe jedna pravila, već sledeće druga, mora se obezbediti predvidivost tržišta i uslova pod kojima se posluje u ovoj oblasti, i to je bio problem i u Holandiji. Deveta mera je stretegija i izbor pravog trenutka, mesta, ciljne grupe, stimulativnih mera, koje će biti prilagođene specifičnim potrebama ekonomije i društva u celini. Poslednja, deseta mera, koja je možda i najvažnija i najteža, jeste obezbediti integrisani sistem energetske efikasnosti, koji je mnogo više od zakona, i za koji je Holandiji trebalo preko 15 godina da ga izgradi. Slično važi i za Srbiju, za izgradnju integrisanog sistema potrebno je vreme, i vi ste kao država krenuli tim putem koji treba da bude dugoročan i da postepeno gradi jedinstveni sistem energetske efikasnosti.