PDV "pegla" manjak u državnoj kasi

Osim toga najavljeno je da će, početkom 2009. godine, carine na uvoz svih automobila koji na srpsko tržište budu stizali iz zemalja Evropske unije biti svedene na deset odsto, dok će se na vozila iz ostalih zemalja plaćati carina od 14 odsto. Smanjenje carina biće obuhvaćeno predlogom budžeta za 2009. godinu, o čemu će se raspravljati tokom oktobra ove godine

Direktor prodaje u Auto-Čačku Slobodan Spasojević u izjavi za Danas najavljuje da će ta firma od danas smanjiti marže što će sniziti cenu automobila.

– Na ovaj korak smo se odlučili jer praksa pokazuje da svaka najava smanjenja carina zaustavlja prodaju stranih vozila zato što potencijalni kupci odgađaju kupovinu čekajući niže carine. Prinuđeni smo dakle da se ponašamo u skladu sa uslovima koje diktira tržište. S druge strane, mislim, da bi država odluku o snižavanju carine trebalo da sprovede u delo po hitnom postupku, jer tada ne bi bilo „praznog hoda“ u prodaji stranih automobila – objašnjava Spasojević.

Prošlogodišnji prihod od carina na uvoz putničkih i teretnih vozila iznosio je 11,3 milijarde dinara, odnosno oko 14 miliona evra. Ekonomisti smatraju da smanjenje carina neće predstavljati veliki problem za državu jer će se manji priliv sredstava u budžet kompenzovati porezom na prodate automobile čiji će broj porasti.

Komentarišući smanjenje carina na uvoz automobila Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u izjavi za Danas podseća da su upravo carine, pored PDV, akciza i poreza na zarade jedan od glavnih izvora budžetskih prihoda.  „Trebalo bi pažljivo smanjivati budžetske prihode, pogotovo što još nije poznat obim budžetskih obaveza za narednu godinu, mada je dalje smanjenje carina u procesu pridruživanja Evropskoj uniji neminovnost“, kaže Bajec. On smatra da smanjenje carina na uvoz automobila može da ima i pozitivan efekat na budžet, jer se očekuje da će prihodi od carina porasti samim tim što će interesovanje građana za uvoz automobila biti veće.

– Rečje o dobrom potezu, koji je odavno trebalo povući. Jer, argument da su carine važna budžetska stavka ne stoji. Zapravo, treba se ugledati na zemlje EU koje nemaju problema sa punjenjem budžeta, iako ne ostvaruju prihod od carina na uvoz automobila.Rešenje za efikasnije punjenje budžeta Srbije i „peglanje“ manjka u državnoj kasi je u ažurnijoj naplati poreza na dodatu vrednost. Ne treba zaboraviti ni na visoke državne izdatke, odnosno javnu potrošnju koja „troši“ 51 odsto nacionalnog dohotka, što sve zajedno pruža dovoljno manevarskog prostora za smanjenje budžetskih izdataka – izjavio je za Danas Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Inače, smanjenje carina na uvoz automobila deo je koalicionog sporazuma Demokratske stranke i G17 Plus, a do kraja godine trebalo bi da bude usvojen i zakon o carinskoj tarifi, koji će predložiti Ministarstvo finansija.

Carina na uvoz automobila sada iznosi 20 odsto, čemu treba dodati i porez na dodatu vrednost od 18 odsto. To znači da država naplaćuje porez i na već plaćenu carinu, pa umesto „nameta“ od 38 odsto, uvoznik automobila plaća četiri odsto više. Računice uvoznika pokazuju da država na uvezeni automobil koji košta 10.000 evra ostvaruje prihod od oko 4.000 evra.Kad carina bude spuštena na 10 odsto, na cenu automobila od 10.000 evra carinska dažbina iznosiće 1000 evra, dok bi osnovica za PDV bila 11.000, što bi na kraju smanjilo izdatak uvoznika za 1180 evra.