PIO fond zreo za reformu: Šta bi studenti promenili i koji su još načini da se penzije osiguraju u budućnosti?

Nedavno je na to ukazao Akademski plenum, koji smatra da sadašnji model obračuna sistemski umanjuje penzije budućim penzionerima.

Kod trenutnog obračuna penzija, Plenum uočava dva problema: ograničenje najviše mesečne bruto osnovice za plaćanje doprinosa i uzimanje prosečne zarade kao osnove za obračun.

Međutim, treba napomenuti da je trenutni način obračuna penzija uveden 2003. godine, u vreme vlade Zorana Đinđića.

Sagovornici Danasa objasnili su da je privreda Srbije tokom devedesetih godina, nakon ratova, sankcija i političke nestabilnosti, bila devastirana, što je dovelo do toga da kasa PIO fonda ostane prazna.

Kako bi PIO fond postao stabilniji, Srbija je, prema uzoru na evropske penzione sisteme, uvela model obračuna penzija koji se smatrao pravednijim, jer zavisi od realnih uplata i odnosa prema prosečnoj zaradi. Stari sistem jeste davao veće penzije, ali je bio neodrživ i manje pravičan.

Međutim, kod ovakvog načina obračuna problem nastaje jer daje niže penzije u zemljama sa nižim prosečnim zaradama, velikim udelom sive ekonomije i visokom inflacijom.

Postavlja se pitanje da li je ovaj način obračuna penzija tokom godina nakon 2003. mogao biti izmenjen i zašto aktuelna vlast u poslednjih 13 godina nije imala interes da poboljša primanja penzionera, kada je glavna parola za osvajanje izbora uvek bila „briga za najstarije“.

Drugi sagovornik Danasa smatra da je ovaj način obračuna penzija i dalje održiv.

Kakvu promenu načina obračuna predlažu studenti?

Plenum je nedavno ukazao da, prema formuli Fonda PIO, visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade na koju su plaćani doprinosi, kao i od prosečne zarade u Srbiji.

Ukazali su da se u sistemu socijalnog osiguranja koriste bruto osnovice zarada koje su ograničene na petostruki iznos prosečne mesečne neto zarade, što za 2025. godinu iznosi 656.425 dinara mesečno (7.877.100 dinara godišnje), odnosno 5.610 evra mesečno (67.326 evra godišnje).

Istovremeno, navodi Plenum, Republički zavod za statistiku kao republički prosek objavljuje prosečne neto zarade, a ne bruto osnovice na koje su plaćeni doprinosi.

Prema mišljenju Akademskog plenuma, problem nastaje zbog ograničenja najviše mesečne bruto osnovice za plaćanje doprinosa, koje za 2025. godinu iznosi 5.610 evra.

Zaposleni sa većim primanjima plaćaju doprinose samo do tog iznosa, dok se na ostatak zarade ne uplaćuje ništa u penzioni sistem.

Plenum je kao primer naveo menadžere u stranim kompanijama koji zarađuju i po 20.000 evra neto mesečno.

Kompanija za njih plaća doprinose samo do 5.610 evra, dok se na preostalih 14.390 evra ne plaća ništa u sistem PIO.

Zaposleni tada plaća samo godišnji porez na dohodak građana, koji nema nikakav uticaj na iznos buduće penzije.

Dodaje se da Republički zavod za statistiku u prosek zarada unosi ceo iznos isplata – u slučaju menadžera čak 20.000 evra neto mesečno, odnosno 240.000 evra godišnje.

Tako se statistički prosek zarada veštački povećava, pa zvanični podatak za avgust 2025. iznosi 105.590 dinara, što dovodi do toga da penzije svih ostalih osiguranika postaju niže.

Objašnjavajući kako to izgleda u praksi, Plenum je naveo da će prosvetni radnik sa visokom stručnom spremom i platom od 100.000 dinara neto, po zvaničnoj prosečnoj plati od 105.590 dinara, dobiti penziju od oko 61.800 dinara, dok bi po realnoj prosečnoj plati, zasnovanoj na osnovicama na koje su plaćani doprinosi (oko 74.000 dinara), penzija iznosila oko 88.000 dinara.

„Razlika je 43 odsto u korist pravičnijeg obračuna. To znači da sadašnji model sistemski umanjuje penzije budućih penzionera“, istakao je Akademski plenum, koji smatra da je neophodno ujednačiti metodologiju obračuna.

Plenum je naveo da postoje dva rešenja: ili Republički zavod za statistiku treba da objavljuje prosečnu bruto osnovicu na koju su plaćeni doprinosi, koju bi Fond PIO koristio u obračunu, ili je potrebno ukinuti ograničenje petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade na koju se plaćaju doprinosi, tako da se oni plaćaju na ceo iznos zarade.

Ističu da, dok se to ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da prima penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili.

„Samo ujednačavanjem metodologije i ukidanjem diskriminatornih ograničenja penzioni sistem može postati transparentan, pravičan i održiv“, ocenjuje Akademski plenum.

„Sadašnji primaoci najnižih plata budući socijalni slučajevi“

Predsednik Sindikata vojnih penzionera Jovan Tamburić ukazuje da trenutni način obračuna penzija postoji od 2003. godine.

Saglasan je sa studentima da nije logično ograničavati penzijsku osnovicu ako želimo, kako kaže, da povećamo prihode PIO fonda.

„Ako želimo da povećamo prihode PIO fonda, onda ne treba da ograničavamo penzijske osnovice, bez obzira na to što će to dovesti do toga da neko u budućnosti ima veću penziju. Istovremeno, oni sa većom osnovicom praktično obezbeđuju sadašnje prihode PIO fonda“, smatra Tamburić.

Tamburić ukazuje i na još jedan problem kod obračuna penzija, a to je što Fond PIO i Poreska uprava ne obezbeđuju da poslodavci uplaćuju doprinose na stvarnu zaradu, odnosno i na onaj deo koji radnici dobijaju „na ruke“.

„Da podsetim, tokom rasprave o budžetu za 2017. godinu tadašnji ministar finansija je izjavio da se broj zaposlenih sa najnižim zaradama od 2014. godine povećao sa 400.000 na 700.000 zahvaljujući novom Zakonu o radu, po kojem su poslodavci pristali da prijave radnike koji su ranije bili zaposleni na crno i da im uplaćuju zarade. Međutim, taj broj zaposlenih koji primaju najniže plate se nije drastično smanjio, a pre dve godine Vučić je govorio da ih ima oko 90.000, što nije tačno. U jednoj izjavi Vučić je tvrdio da najniža plata ili prosečna plata nije tolika, već da je mnogo veća, jer on zna da ogroman broj zaposlenih prima deo zarade na ruke“, navodi Tamburić.

Ovakva praksa ima dve velike posledice, ukazuje naš sagovornik. Prvo, ona otežava finansiranje PIO fonda, jer se doprinosi na neprijavljene plate ne uplaćuju. Drugo, buduće penzije zaposlenih su umanjene, jer se penzija obračunava na osnovu prijavljenih prihoda.

Tamburić ukazuje da zaposleni u ovom trenutku nisu u situaciji da prijave poslodavca, jer bi u tom slučaju mogli ostati bez radnog mesta, te su na taj način ucenjeni da trpe. Dodaje da pojedini razmišljaju i tako da im se sada više isplati viša plata nego da brinu o tome šta će kasnije biti sa penzijom.

„Međutim, sve te penzije će biti minimalne. Zamislite, na garantovanu zaradu, koja je trenutno oko 58.000 dinara, penzija će biti manja od 30.000 dinara. To znači da su sadašnji primaoci najnižih plata – budući socijalni slučajevi“, ističe Tamburić.

Zašto smo 2003. prešli na taj sistem?

Na pitanje zašto smo 2003. godine prešli na ovaj sistem, Tamburić objašnjava da je penzijski sistem devedesetih bio uništen, da poljoprivredni penzioneri nisu primili oko 20 penzija, dok su ostali, iz kategorija zaposlenih i samostalnih delatnosti, propustili jednu ili dve isplate.

„Tada su, prilikom kreiranja novog penzijskog sistema, koristeći iskustva drugih zemalja, uradili reformu koja je u osnovi i danas na snazi, ali kojom su smanjene penzije u odnosu na ranije ostvarena prava. Jednostavno, nije mogla da se obezbedi tolika novčana masa za isplatu tih penzija, pa se prešlo na njihovo smanjenje“, dodaje Tamburić.

Istovremeno, za PIO fond su nastali novi problemi usled tehnološkog razvoja, jer su mašine zamenile ljude. Drugi problem predstavlja pad nataliteta, zbog čega ima sve manje zaposlenih.

„Tako finansije penzijskih sistema postaju sve slabije, dok se povećava broj korisnika, odnosno broj penzionera. Neke države su već obezbedile posebne izvore prihoda za svoje penzione fondove korišćenjem nacionalnih resursa“, objašnjava Tamburić.

Kako učiniti PIO fond u Srbiji jačim?

Tamburić navodi primer Norveške, dodajući da njihov penzioni sistem ostvaruje milijarde evra zahvaljujući renti na naftu. Prema njegovim rečima, sličan model finansiranja koriste i pojedini fondovi u SAD-u, koji se oslanjaju na posebne izvorne prihode.

Njihov predlog je da i PIO fond u Srbiji dobije pravo na prihode od nacionalnih resursa, uključujući rudnu rentu, takse na industrijsko drvo, korišćenje lekovitih i mineralnih voda, kao i rente na poljoprivredno zemljište.

Konkretno, predlaže se uvođenje zemljišne rente za vlasnike velikih poseda, preko 50 ili 100 hektara, a ti prihodi bi mogli da postanu jedan od izvora finansiranja poljoprivrednih penzija.

„Trenutni način obračuna nije toliko loš“

Međutim, prema tvrdnji izvora Danasa iz nekadašnje Đinđićeve vlade, koji je želeo da ostane anoniman, sadašnji sistem još uvek funkcioniše na relativno stabilan i pristojan način.

Ukazuje da uvek postoji mogućnost da se sistem poboljša i da postoji više ideja u tom pravcu.

Kada je reč o predlogu studenata da se ukine ograničenje najviše mesečne bruto osnovice za plaćanje doprinosa, naš izvor objašnjava da, prema zakonu, lični koeficijent ne može biti veći od 3,8, te da zbog toga oni koji sada više zarađuju i više uplaćuju, na kraju bi mogli dobiti manju penziju u odnosu na uplate koje su ostvarili.

Naš izvor ističe i da je u to vreme bio veoma mali broj ljudi koji je imao tako visoka primanja.

Ukazuje i da je u drugim zemljama, koje imaju razvijene i privatne penzione fondove, ograničenje postavljeno na 2,5, a ne na petostruki iznos prosečne mesečne neto zarade.

Naš izvor dodaje da, kada je reč o drugom predlogu studenata, ta odluka je tada doneta jer se više poverenja imalo u Republički zavod za statistiku (RZS), nego u PIO fond i podatke o doprinosima.

„Generalno, to je veoma složen sistem koji ima mnogo elemenata koje treba preispitati, ali je daleko od toga da je sada u najgorem stanju“, zaključuje naš izvor.