Da li će plaćanje računa za struju preko Alta banke uticati na džep potrošača?

Ova promena izazvala je negativne reakcije javnosti, posebno, jer je vlasnik banke biznismen Davor Macura, koji se dovodi u vezu sa Srpskom naprednom strankom.

I dok iz Elektroprivrede Srbije (EPS) tvrde da ovo nije presedan, jer se, kako kažu, još od 2018. godine uplate za struju vrše preko komercijalnih banaka i da neće ni na koji način „pogoditi džep“ građana, udruženja potrošača tvrde drugačije.

Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“ kaže da ova promena možda neće direktno uticati na „džep“ građana, ali da bi mogla indirektno.

Pre svega, kako navode, na račun Alta banke sada se sliva ogroman novac, koji značajno povećava likvidnost banke, ali i smanjuje likvidnost u Upravi trezora.

Zatim, objašnjavaju, EPS sa računa u Alti obavlja različita plaćanja, na svakodnevnom nivou, te da svako plaćanje znači određenu proviziju, čega nema na budžetskom računu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje potrošača EFEKTIVA (@zastitnik_potrosaca)

„I da ima, provizija ostaje državi, ne ide u džep privatne firme, tj. banke, kao kod računa u Poštanskoj štedionici, koja je ipak u državnom vlasništvu“, navode iz „Efektive“.

Ukazuju i na to da struja od jeseni ponovo poskupljuje, na šta se država obavezala Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Dakle, kako navode, EPS-u se veštački uvećavaju troškovi rada, a to se zatim prevaljuje na teret potrošača.

„Čemu poskupljenje struje ukoliko deo ide na račun privatne banke?“

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović objašnjava za Danas da je tačno da Alta banka neće zaraditi na korisnicima, ali hoće na transakcijama koje će EPS da obavlja sa tog računa.

Prema njegovim rečima, da u ovom slučaju ne postoji nikakav novčani interes, ne bi se novac prebacivao u Alta banku.

„Ako ništa drugo, Alta Banka imaće korist od poboljšanja tekuće likvidnosti, jer će imati ogromna sredstva na računima zahvaljujući svakodnevnim uplatama. I kada EPS sa tog računa bude vršio neka svoja plaćanja, Alta banka ubiraće proviziju“, objašnjava Gavrilović.

Dodaje da umesto novac od provizije odlazi Upravi za trezor ili Poštanskoj štedionici, od sada će se slivati na račun privatne banke.

„I dok EPS te troškove prepušta privatnoj banci, s druge strane povećava cenu struje. Ljudi su sa pravom ogorčeni. Kada bi neko zaista vodio račuan o interesu EPS-a i građana, onda bi svi računi trebalo da ostanu kod Uprave za trezor ili ako ništa drugo bar da budu u državnoj banci“, ističe Gavrilović.

Naglašava da je upravo to krucijalno pitanje: „Čemu poskupljenje struje, ako deo tog novca od poskupljenja odlazi privatnim bankama i interesima?“.

Šta EPS kaže na saradnju sa Alta bankom?

Iz EPS-a pre svega odgovaraju da prelazak na naplatu električne energije preko tekućih računa poslovnih banaka nema nikakve posledice po kupce, niti ima bilo kakve štete za njih.

Tvrde da je „svaka drugačija interpretacija loša namera i pogrešna s ciljem da se unizi reputacija najveće kompanije u zemlji“.

„I ranije smo bili svedoci takvih namera koje su imale političku pozadinu, iako se često skrivaju iza zaštite kupaca ili radnika. To je očigledno i sada slučaj“, tvrde iz EPS-a.

Podsećaju da je proces prelaska na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto Uprave za trezor, počeo 2018. godine i realizovan je fazno prateći prelazak centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem.

Iz EPS-a kažu da je naplata preko tekućeg računa poslovne banke najpre 2018. godine počela u Kragujevcu, potom je tokom narednih godina promena izvršena na područjima centara Niš, Novi Sad, Kraljevo i na kraju proces je završen ove godine prelaskom poslednjeg centra Beograd.

Kada je reč o saradnji sa Alta bankom, iz EPS-a kažu da je Alta banka jedna od banaka sa kojom EPS ima poslovnu saradnju.

Ukazuju da je tekući račun u toj banci uplatni račun samo za područje Centra za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.

Takođe, dodaju da EPS ima saradnju sa svim poslovnim bankama u Srbiji, kako državnim, tako i privatnim.

Iz EPS-a su podsetili da već sarađuju sa Alta bankom u okviru aplikacije i portala „Uvid u račun“, jer se naplata vrši upravo preko Alta banke.

„Podsećamo, na javnom pozivu za izbor procesora plaćanja u okviru aplikacije i portala „EPS uvid u račun” od šest banaka koje su dostavile ponudu izabrana je Alta banka, jer je dala najnižu cenu provizije i najpovoljnije uslove. Kupci i dalje imaju mogućnost online plaćanja računa preko svojih ličnih banaka“, navode iz EPS-a.

Međutim, EPS nije objasno da li je održan javni poziv za odabir banke za naplatu računa za područje Beograda i na osnovu kojih kriterijuma je izabrana baš Alta banka.

Profit Alta banke otišao u nebesa: Od 11 miliona do više od milijarde

Finansijski uspon Alta banke beleži drastične skokove u protekle tri godine, paralelno sa sve intenzivnijom saradnjom s državom.

Dok je 2021. godine ova banka ostvarila neto dobit od 11,6 miliona dinara, već 2022. taj iznos skače na oko 50 miliona.

Samo godinu dana kasnije, u 2023, dobit dostiže čak 1,1 milijardu dinara — gotovo 100 puta više nego pre dve godine, pokazuju podaci objavljeni na portalu Agencije za privredne registre.

Najnoviji finansijski izveštaj pokazuje još snažniji uzlet – tokom prošle godine Alta banka ostvarila je neto dobit od čak 1,6 milijardi dinara.

„Uvid u račun“ je samo jedan od državnih projekata na kojima je Alta banka anažovana, a prema medijskim navodima ova banka uključena je i u druge projekte koje finansira ili vodi država, među kojima je i EXPO.