Planetom „hara“ zlatna groznica

 S obzirom na to da je vrednost zlata teško odrediti standardnim metodama – na osnovu dobiti ili novčanih tokova, za procenu se koristi nekoliko različitih metoda upoređivanja.Jedna od njih je upoređivanje s vrednošću iz prošlosti. Cena zlata dostigla je vrhunac 18. januara 1980. kada je iznosila 2.400 dolara, korigovano za inflaciju američkog dolara ali je ubrzo pala. Na to je najviše uticala inflacija u SAD koja je iznosila 15 odsto, ali i veoma rizična geopolitička situacija (zbog ruskog rata u Avganistanu i američkih talaca u Iranu). Takođe, pala je i proizvodnja zlata u Južnoj Africi koja obezbeđuje 70 odsto svetske proizvodnje.

Druga procena vrednosti zlata oslanja se na upoređivanje sa cenama ostalih sirovina, pre svega naftom ili vodećim američkim indeksom hartija od vrednosti. Zlato ima 16 puta veću vrednost od nafte, i to je odnos koji se zadržao od 1970. godine. Aktuelne tendencije mogle bi dovesti do promene tog odnosa, što bi uslovilo cenu zlata od 2.500 do 3.000 dolara. S druge strane, i u odnosu na vrednosne hartije, zlato jača svoju poziciju. Dugoročno posmatrano cena zlata će biti 10 puta veća u odnosu na hartije od vrednosti, dok je trenutno, prema vodećem indeksu Dau Džons, osam puta veća. Treća metoda za upoređivanje jeste količina novca u opticaju, što se pre svega odnosi na količinu američkih dolara u globalnoj ekonomiji. Povećanje novca u opticaju pre svega znači i inflaciju, a samim tim i pad njegove vrednosti. Od početka velike finansijske krize i rešavanja problema likvidnosti, otkupljivanjem američkih državnih obveznica, u opticaj je pušten dodatni novac čime je njegova količina od 2008. uvećana za 200 odsto. Sve to je dovelo do toga da cena zlata skoči za 70 odsto, dok se realno masa novca uvećala za samo 20 odsto.

– Na kraći rok se ne očekuju dodatni podsticaji likvidnosti, kao ni potpuno prihvatanje zlatnog standarda. Ipak, preti opasnost od dužničke krize u evro zoni kao i bankrot nekih od država monetarne unije, što bi moglo da izazove jak pritisak na cenu zlata koja bi mogla da skoči i do 2.000 dolara – procenjuje Damjan Mencej, direktor Ilirika investmentsa, društva koje jedino u regionu ima sektorski fond sa investicionom politikom ulaganja u zlato i plemenite metale.

Bilo kojom metodom da se ekonomski stručnjaci koriste, činjenica je da se finansijski svet sve više okreće zlatu i investicionim fondovima koji ulažu u plemenite metale. Cilj je, zapravo, da se u vreme nestabilnih ekonomskih dešavanja očuva vrednost imovine, ali i dodatno zaradi. Tu investicionu filozofija primenjuju sve centralne banke koje su 2004. godine u svojim trezorima deponovale čak 19 odsto ukupnog svetskog zlata. Tu politiku prate i sve poznate investicione kuće koje oko 10 odsto novčanih sredstava i imovine svojih klijenata investiraju u zlato. Tako je još početkom ovog veka započela zlatna groznica, aktuelna kroz civilizaciju i sve epohe, samo ovog puta ima drugačiju formu.