Čeka li nas novi talas poskupljenja od 28. februara ili su trgovci naučili lekciju?

Učesnici na tržištu različito su reagovali na donošenje ove uredbe. Trgovci su negodovali, tvrdeći da nisu odgovorni za rast cena, kao i da im je uredba stvorila dodatne probleme u poslovanju, zbog čega su pojedini najavili zatvaranje prodavnica.

Međutim, sagovornici Danasa ukazuju da je uredba tokom primene nekoliko puta menjana, i to uglavnom u korist trgovaca.

S druge strane, potrošači su ovu meru dočekali sa optimizmom, jer su državni zvaničnici najavljivali da će dovesti do ukupnog obaranja cena za 15 do 20 odsto.

U praksi su cene nekih proizvoda zaista bile niže, ali kod drugih nije bilo značajnijih promena, pa su česti bili komentari potrošača da „ovu uredbu njihov novčanik baš i nije osetio“.

Država, međutim, tvrdi da je uredba doprinela obuzdavanju inflacije, koja je na kraju godine iznosila 2,7 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) navodi u svojim planovima da se u nastavku 2026. godine, kao i u srednjem roku, očekuje da se međugodišnja inflacija kreće u okviru ciljanog raspona od tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena.

Kako objašnjavaju, zbog niske baze sa kraja ove godine, na koju je upravo uticala uredba, inflacija bi krajem 2026. mogla da se približi nivou od oko četiri odsto.

Prema procenama NBS, na takvo kretanje inflacije, pored efekata uredbe, uticaće i donošenje Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi koji je nedavno predstavljen javnosti, a čiji je cilj da zaštiti slabije učesnike (proizvođače i dobavljače) od jačih (trgovinskih lanaca) na tržištu.

Glavni uticaj na cene, naglašavaju i iz NBS i sagovornici Danasa, imaće poljoprivredna sezona, naročito prinosi voća i povrća.

Šta očekuju ekonomisti

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović ocenjuje da nakon ukidanja uredbe, koje je najavljeno za 28. februar, ne očekuje rast cena, dodajući da bi eventualno poskupljenje, ukoliko do njega i dođe, bilo veoma blago.

Prema njegovim rečima, kretanje cena u prodavnicama u mnogo većoj meri zavisiće od poljoprivredne sezone, odnosno od toga kakav će biti rod voća i povrća.

„Ako poljoprivredna sezona bude loša, kao što je to bio slučaj prošle godine, možemo očekivati jači pritisak na rast cena“, upozorava Filipović.

On dodaje da bi rast cena mogla da podstakne i država, ukoliko dođe do povećanja cena električne energije i naftnih derivata.

U suprotnom, kako ističe, ne očekuje značajnije poskupljenje i veruje da će inflacija ostati u okviru projekcija Narodne banke Srbije, odnosno u ciljanom rasponu od tri odsto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da nakon ukidanja uredbe može doći do određenog poskupljenja, ali ne očekuje ozbiljnije poremećaje.

„Sada je ključno pitanje kako će se nakon ukidanja uredbe proizvođači i trgovci međusobno dogovoriti. Ipak, smatram da su i trgovci, i proizvođači, ali i država, u ovom procesu naučili lekciju, zbog čega ne očekujem značajnije povećanje cena“, ističe Savić.

On upozorava da bi svaki nastavak nepoštenih trgovačkih praksi mogao da dovede do ponovnog uvođenja sličnih državnih mera, što bi, kako kaže, bilo loše i za trgovce i za proizvođače, pa na kraju i za same potrošače.

Prema njegovim rečima, u Srbiji bi trebalo da postoji stvarna tržišna konkurencija koja bi išla u korist potrošača, ali ona trenutno, ističe, nije dovoljno razvijena.

„Veliki trgovci se češće dogovaraju nego što su međusobna konkurencija“, ocenjuje Savić.

Komentarišući najave donošenja Zakona o trgovačkim praksama, Savić kaže da bi takav propis predstavljao normativni okvir koji jasno definiše kako tržište treba da funkcioniše, ali dodaje da praksa često odstupa od zakonskih rešenja.

„U tržišnoj privredi nije realno očekivati da se svi učesnici ponašaju fer i da u potpunosti poštuju pravila. Ipak, mislim da je država uradila dovoljno da pošalje poruku da ne može postojati praksa u kojoj samo jedan akter ostvaruje dobit“, navodi on.

Savić dodaje da će trgovci i dalje imati dominantnu poziciju na tržištu i da nepoštene prakse neće u potpunosti nestati, ali izražava nadu da će nakon donošenja novog zakona situacija biti bolja nego u periodu pre državne intervencije.

On ističe da država i dalje ima mehanizme za borbu protiv loših trgovačkih praksi, pre svega kroz inspekcijski nadzor i strože kazne za prekršaje.

Šta očekuju udruženja potrošača

Iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva kažu da očekuju povećanje cena nakon ukidanja uredbe.

Predsednik udruženja Dejan Gavrilović navodi za Danas da veruje da će se stara praksa trgovaca nastaviti, ukazujući da su se oni i tokom trajanja uredbe bunili, tvrdeći da je njeno donošenje udar na njihovo poslovanje.

Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić takođe ocenjuje da se nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju marži može očekivati rast cena.

„Apsolutno očekujem povećanje cena“, kaže Perinčić, podsećajući da je uredba tokom važenja čak pet puta menjana, pri čemu su, kako navodi, trgovcima učinjeni brojni ustupci.

Među njima su izmene u vezi sa logističkim rabatima, rabatima na otpis robe, kao i postupno oslobađanje od obaveze poštovanja limitirane fakturisane cene dobavljača od 1. avgusta, i to za sve veći broj proizvoda. Prema njenim rečima, iz režima ograničenja postepeno su izuzimani proizvodi od ključnog značaja za potrošače i inflaciju, poput jaja, mesa, sveže ribe, kafe, kakaa, čajeva, kao i voća i povrća.

Perinčić ističe da su ove izmene pokazale da administrativne mere same po sebi ne mogu trajno da regulišu ponašanje tržišnih učesnika.

Ipak, naglašava da je uredba imala i određene pozitivne efekte.

„Tokom njenog važenja videlo se da se proizvodi robnih marki trgovaca mogu prodavati po znatno nižim cenama, što pokazuje da postoji prostor da te cene ostanu na tom nivou i ubuduće. Kao potrošači, nadamo se da se to neće promeniti“, navodi ona.

Kao jedan od važnih mehanizama za jačanje konkurencije i disciplinovanje trgovaca, Perinčić izdvaja platformu sa cenama koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Reč je o istaknutim cenovnicima koji se ažuriraju na nedeljnom nivou.

„Na potrošačima je da te podatke prate i da se informišu pre donošenja odluke o kupovini“, ističe Perinčić.

Ona ukazuje da je to ključna izmena Zakona o zaštiti potrošača. Prema toj izmeni, ukazuje Perinčić, trgovci će biti u obavezi da na svojim internet stranicama objavljuju aktuelne cene proizvoda, kao i njihovo kretanje u prethodnom periodu.

„Na taj način potrošači će moći da procene da li je zaista reč o prodajnom podsticaju ili je cena prethodno veštački povećana, pa zatim predstavljena kao snižena“, objašnjava Perinčić.

Kako zaključuje, ove zakonske izmene, o kojima bi trebalo da se raspravlja na prolećnom zasedanju Skupštine, mogle bi doprineti uređenijem tržištu, jačanju konkurencije i razumnijem formiranju cena, pre svega u korist potrošača.