Poskupljenje struje od septembra, skuplja i putarina: Šta je sve Vlada obećala MMF-u?

Prvobitni rok je bio oktobar ove godine. Osim novminalnog poskupljenja, razmatra se i spuštanje praga za najskuplju „crvenu zonu“ sa 1.600 na 1.200 kilovatsati „kako bismo podstakli energetsku efikasnost i potencijalno povećali prihode“.

Naredno poskupljenje struje planirano je najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, a neće biti manje od iznosa inflacije uvećanog za jedan procentni poen. Za oktobar sledeće godine planira se i povećanje naknada koje EDS i EMS plaćaju EPS-u za gubitke, sa 70 na 80 evra po MWh.

Zatim, sledeće usklađivanje tarifa planirano je najkasnije do januara 2027, nakon pregleda finansijskog stanja državnih preduzeća u energetici, navodi se u izjavi srpske vlade.

Oni ističu i da će najsiromašnija domaćinstva imati podršku u vidu blok tarifa sa nižim cenama za niže nivoe potrošnje struje, kao i subvencijama kojima se pomaže za 75.000 najugroženijih domaćinstava.

Država planira i da proširi spisak najvećih dužnika Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa, sa dosadašnjih top 20 na top 50.

Prema izveštaju MMF-a povodom zaključenja prve revizije IPC aranžmana, Vlada je spremna da sprovede plan za vanredne situacije u slučaju uvođenja sankcija NIS-u. Takođe su se obavezali na rigoroznu prioritizaciju javnih investicija u tom scenariju, obezbeđujući da se završe projekti sa najvećim uticajem na rast, uz očuvanje fiskalnog prostora.

Osoblje MMF-a savetovalo je da svaka dodatna državna podrška bude ciljana i privremena.

Tokom 2024. godine, javno preduzeće „Putevi Srbije“ akumuliralo je dugove prema dobavljačima u visini od oko 0,2 odsto BDP-a (što je oko 165 miliona evra prema BDP-u za 2024. godinu).

Država se obavezala na unapređenje upravljanja javnim finansijama i poboljšanje upravljanja u Putevima Srbije, kao i na poskupljenje putarina, što je već sprovedeno početkom jula.
Obećanje vlasti je da većinu ovih obaveza izmiri do kraja naredne godine, a Vlada ej obećala da će prebaciti Putevima Srbije novac iz budžeta kako bi izmirili obaveze.

https://mfin.gov.rs/aktivnosti/mali-mmf-potvrdio-da-srbija-uspeno-sprovodi-sve-dogovorene-reforme

Država namerava da od jula sledeće godine počne sa objavljivanjem izveštaja o trošenju poreza, a u izveštaju stoji i da je odlučeno da se do kraja 2025. godine ukine neefikasna poreska subvencija za strane IT kompanije, mada je već ukinuta uredba kojom se daju podsticaji za strane radnike sa platom od najmanje 300.000 dinara mesečno koja se najviše odnosila na IT sektor.

Država se obavezala i da fond plata u javnom sektoru neće preći 10 odsto BDP-a, što je propisano fiskalnim pravilima. Takođe se obavezala i da će penzije biti usklađivane po zakonom porpisanoj formuli, kao i da neće biti vanrednih davanja penzionerima.

MMF se osvrnuo i na model rasta srpske ekonomije koji prema njihovoj oceni, „možda dostiže svoje granice“.

„Tokom prethodne decenije, rast su pokretali stalni prirasti zaposlenosti, visoke javne investicije i snažan priliv SDI. Međutim, rast zasnovan na radno-intenzivnim sektorima postaje sve manje održiv zbog nepovoljnih demografskih kretanja, dok se SDI usporava usled stagnacije domaćih privatnih investicija. Takođe, rast produktivnosti ograničen je značajnim strukturnim slabostima u politikama. Modeli simulacije pokazuju da bi zatvaranje praznina u oblasti upravljanja, tržišta rada i kapitala, poslovne regulative i ljudskog kapitala moglo dovesti do značajnog rasta produktivnosti i ukupnog privrednog rasta“, navodi se u izveštaju MMF-a.

Tokom poslednje decenije, SDI je bio ključni pokretač formiranja kapitala, ali su prilivi kao udeo u BDP-u stagnirali od pandemije, pretežno zbog opadanja investicija u prerađivačku industriju.

MMF navodi da za razliku od Srbije, mnoge zemlje Zapadnog Balkana i srednje i jugoistočne Evrope beleže rast ulaganja u vlasnički kapital i reinvestiranju profita, što ukazuje na relativnu slabost Srbije u privlačenju novih SDI u proizvodnju.

„U kontekstu povećane globalne nesigurnosti i geopolitičkih tenzija, međunarodni investitori su sve osetljiviji na strukturne slabosti prilikom izbora destinacije za ulaganje. Zbog toga strukturne reforme postaju još važnije, pored tradicionalnih prednosti poput lokacije i troškova rada. Strategija vlasti za privlačenje SDI sa visokom dodatom vrednošću imala bi više koristi od ciljanih, fiskalno efikasnih intervencija koje se bave jasno identifikovanim tržišnim neuspesima. Ove napore treba upotpuniti poboljšanjem poslovnog ambijenta i stalnim unapređenjima ključne infrastrukture — naročito u logistici i digitalnim kapacitetima — kako bi se zatvorili infrastrukturni nedostaci i podstakla trgovina i rast“, navodi se u izveštaju MMF-a.