Bez efikasnih, brzih i konkretnih mera, ekonomski sistem, uključujući i penzioni, koji je bio centralna tema konferencije „Reforma poreskog sistema i penzioni sistem Srbije“, neće opstati. Na ovakav, prilično alarmantan scenario, upozorili su učesnici Danasove konferencije koji su se zapitali da li će najavljeni rebalans budžeta i set ekonomskih zakona dovesti do neophodne reforme javnih finansija i poreskog sistema.

Ako je suditi prema izjavi Vlajka Senića, državnog sekretara Ministarstva finansija i privrede, sređivanje stanja u javnim finansijama, biće prioritet tog ministarstva. Najavljujući set zakona koji bi trebalo da rasterete privredu i poboljšaju naplativost poreza, Senićje podsetio da na usvajanje čeka 31 predlog novih zakonskih dokumenata. Uz ocenu da je nakon 2000. ovo najgora fiskalna godina u Srbiji, on je sa optimističnim prognozama najavio rebalans budžeta

– Rebalans budžeta predviđa deficit od 7,6 odsto bruto društvenog proizvoda. Očekujemo, međutim, da će zahvaljujući novim odlukama i zakonima koji bi od 1. oktobra trebalo da stupe na snagu, pasti ispod sedam odsto. Nove mere vlade predviđaju mogućnost plaćanja PDV-a posle realizacije, kao i davanje većih ovlašćenja Poreskoj upravi. To, između ostalog, znači kontrolu poreskih obveznika elektronskim putem. Očekujemo i da će predstojeći razgovori sa MMF-om rezultirati potpisivanjem novog sporazuma sa tom međunarodnom institucijom – naglasio je Senić.

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, istakao je da je za opstanak penzionog i invalidskog sistema neophodna promena poreskog sistema, koja pre svega uključuje efikasniju kontrolu naplate doprinosa. On je naglasio da brojne reforme penzionog sistema u proteklih 10 godina nisu donele boljitak, naprotiv, pooštreni su kriterijumi za ostvarivanje prava za odlazak u penziju. Miloševićje uveren da je izbegavanje plaćanja doprinosa, a ne broj penzionera i nezaposlenih, osnovni uzrok konstantnog budžetskog deficita. Ovaj panelista Danasove konferencije založio se za formiranjem Centralnog registra.

– Time bi se uspostavio bolji protok informacija između institucija i obezbedila jedinstvena i ažurna baza podataka o socijalnom osiguranju koja bi omogućava efikasniju kontrolu finansijskih obaveza pravnih i fizičkih lica. Zahvaljujući Centralnom registru poslodavci bi, umesto tri obrasca koja sada dostavljaju na tri različita šaltera (PIO fond, RFZO i NSZ), elektronskim putem, odnosno posredstvom portala Centralnog registra, podnosili jedinstvenu prijavu – ističe Milošević.

Kao mogući način unapređenja zapošljavanja naveo je socijalno preduzetništvo, što bi značilo mogućnost zapošljavanja oko 200.000 socijalno ugroženih – prema podacima iz 2011. u tu grupu, između ostalih, spadalo je 19 odsto stanovništva Srbije, starosti od 55 do 64 godina života.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, uporedio je poreski sistem Srbije sa kućom u izgradnji.

– To je kao nova zgrada gde na svakih nedelju dana dolaze novi radnici, ne znajući šta su oni prethodni uradili i nastavljajući posao po sopstvenom nahođenju. Država nam je neuređena u svim segmentima. Kontrola poreskih obveznika trebalo bi da se obavlja elektronski putem, a ne na terenu, ili preporučenim pismima. Zajednički imenitelj svih dosadašnjih reformi poreskog sistema jeste nenormalan broj računa, koji otežavaju kontrolu. Smanjenjem broja računa i kontrolom elektronskim putem uredilo bi se stanje u poreskom sistemu – smatra Stanišići konstatuje da jeftinija država koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, imperativ.

Njemu se ne dopada ideja da se PDV plaća po realizaciji. On se zalaže za to da se ta vrsta poreskog opterećenja prebaci na kupce.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda, ukazala je da se PIO fond često označava kao neko ko povlači novac iz budžeta i opterećuje ga, ali da je situacija u stvarnosti drugačija.

– Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je dobar, ali se ne primenjuje dosledno. Ako poslodavac ne uplaćuje doprinose, a kontrola nije efikasna, za to se ne može prozivati PIO fond. Prema najnovijem izveštaju Poreske uprave, od ukupnog duga u iznosu 275,3 milijarde dinara po osnovu neizmirenih doprinosa za PIO, nenaplativo je 76,5 milijardi dinara zbog privatizacije, stečaja, brisanja preduzeća iz registra, ili likvidacije. Na smanjenje prihoda PIO fonda umnogome utiče i visok procenat, od 30 do 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, sive ekonomije. Oko 700.000 ljudi radi u sivoj zoni. Kada bi se to prevelo u legalne tokove, i kada bi ti radnici bili prijavljeni na minimalac, PIO fond bi bio „bogatiji“ za 3,1 milijardu dinara na mesečnom nivou. Ukoliko bi primali prosečnu zaradu, taj iznos bi bio 8,8 milijardi dinara – naglasila je Dragana Kalinović.

Branislava Žunjić, sekretarka Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, iznela je procenu PKS prema kojoj je čak milion ljudi angažovano u sivoj zoni.

– Snižavanje stope poreza i doprinosa na zarade smanjilo bi obim sive ekonomije. Sistem sa 1.689.000 penzionera i 1.730.000 zaposlenih je neodrživ. Povećanje društvenog proizvoda i broja zaposlenih jedino je rešenje, a za to je potrebna reforma celokupnog privrednog sistema. Bez povećanja društvenog proizvoda i stvaranja uslova za održiv privredni rast i zapošljavanje, nemoguća je dugoročna održivost penzionog sistema. Kao jedno od rešenja privrednici predlažu snižavanje poreza i doprinosa na zarade, što će dovesti do smanjenja troškova rada, a samim tim i do povećanja likvidnost privrede. Treba podsetiti da se Srbija, sa stopom nezaposlenosti koja premašuje 23 odsto, našla na samom evropskom vrhu – zaključila je Žunjićeva.

Prema oceni Snežane Veličković, sekretarke Centra za ekonomsku politiku, restruktuiranje i razvoj Privredne komore Beograda, banke ne bi trebalo da kontrolišu uplate poreza i doprinosa na lična primanja.

– Niko ne spori da je jedan od preduslova normalnog funkcionisanja penzionog sistema kontinuirani priliv sredstava. Ali, kontrolu uplate doprinosa jednostavno je organizovati i taj posao nije trebalo prebacivati na banke. Umrežavanje i bolja koordinacija Poreske uprave, Trezora i PIO fonda sigurno bi podiglo nivo naplativosti poreza. Podsetiću da PIO fond ima registar zaposlenih, a nekada je imao i inspektore, koji su sada prebačeni u Poresku upravu. U Trezoru treba da provere za koliko zaposlenih nisu uplaćeni doprinosi, a na Poreskoj upravi je da sankcioniše neplatiše, u skladu sa zakonom – prinudnom naplatom ili blokadom računa – ukazala je Veličkovićeva.

Artur Demek, predsednik Fonda za razvoj osiguranja, rekao je da je poslednjih godina država razvila bankarski sektor, dok su ostali sektori nerazvijeni.

– Podaci govore da bankarski depoziti u distribuciji štednje apsolutno dominiraju, s obzirom na to da je rečo učešću od 99 odsto, dok se u evrozoni kreće oko 35 odsto. kad je rečo sektoru životnog osiguranja zabeležen je pad sa 12,7 na 5,7 odsto. Dugoročna štednja gotovo da ne postoji. Posle Rusije, poslednja smo država u Evropi po izdvajanju za životno osiguranje – samo 13 evra po stanovnika. U 2011. ukupno je generisano manje od 98 miliona evra premija životnog osiguranja, što je neodrživo, s obzirom da je to, uz dobrovoljno penziono osiguranje, jedan od osnovnih izvora sredstava za dugoročno investiranje – naglasio je Demek.

On kaže da bi država bila spremna da stimuliše životno osiguranje tako što bi uvela povraćaj dela poreza. Obrazlažući tu nameru Demek je rekao da se pošlo od pretpostavke da svi zaposleni plaćaju porez na dohodak, a ukoliko deo zarade izdvoje za životno osiguranje, da im se na kraju godine vrati određeni procenat.

– Mi smo predložili da to bude 25 odsto od uplaćene premije, a da se pritom osiguranik obaveže da će najmanje pet godina uplaćivati životno osiguranje. S druge strane, osiguravajuće kompanije bi sredstva prikupljena na taj način investirale u državne hartije od vrednosti. Tim mehanizmom bi se obezbedila bolja finansijska sigurnost građana i smanjio pritisak na budžet. Ministarstvo finansija ocenilo da je projekat skup i da Poreska uprava nema kapaciteta da ga realizacije. Ja tvrdim da projekat nije skup i da bi, dugoročno posmatrano, doneo benefite državi – ukazao je Demek, dodajući da prosečna porodica u razvijenim zemljama jednu platu izdvaja za životna osiguranja, dok u Srbiji tek oko 200.000 građana ima životno osiguranje.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.