Foto: Stefana SavićSrpska privreda je i u prošloj godini bila profitabilna sa neto dobiti 866,3 milijarde dinara (7,4 milijardi evra), ali to je pad od skoro 10 odsto (9,9%) u odnosu na prethodnu godinu. Prošla godina bila je deseta uzastopna u kojoj je privreda kao celina ostvarila profit, pokazuje godišnji izveštaj o poslovanju privrednih društava Agencije za privredne registre.
Glavni razlog je pogoršanje u bilansu finansiranja i rezultatu iz ostalih aktivnosti.
Poslovni rezultat je porastao za 2,7 odsto, na 1.292 milijarde dinara, iako su troškovi rasli nešto brže od poslovnih prihoda. Najveći rast na troškovnoj strani zabeležio je rast zarada od 12,5 odsto, navodi se u izveštaju APR-a.
S druge strane, gubitak iz finansiranja je povećan za čak 47 odsto u odnosu na 2023. godinu (sa 103 na 151 milijardi dinara), dok je iz ostalih aktivnosti iz prošlogodišnjeg plusa od 9,5 milijardi privreda otišla u minus od 43 milijarde dinara.
Kod finansiranja, privredu je pogodio snažan rast finansijskih troškova, za skoro četvrtinu u dnosu na godinu pre (23,6%).
Najznačajnija stavka u finansijskim rashodima su kamate koje su iznosile 207 milijardi dinara sa rastom od celih 18 odsto. Finansijski prihodi i rashodi iz odnosa sa matičnim preduzećima i povezanim licima su se izjednačili, s tim što su rashodi prošle godine uvećani za čak 41,2 odsto.
Od ukupnog broja preduzeća 60 odsto je završilo prošlu godinu sa dobitkom (68.387) i oni su zaradili 1.238 milijardi dinara ili 10,5 milijardi evra.
Ostalih 40 odsto ili 31.069 firmi je poslovalo negativno i napravilo minus od skoro 372 milijarde dinara ili 3,2 milijarde evra.
U odnosu na 2023. godinu smanjen je broj profitabilnih, a povećan broj preduzeća sa gubitkom.
Zbog toga su pogoršani i pokazatelji profitabilnosti. Stopa prinosa na kapital je pala sa 11,2 na 9,2 odsto, dok je stopa prinosa na imovinu smanejna sa pet na 4,4 odsto.
Stopa neto dobiti je smanjena sa 5,4 na 4,6 odsto. Zbog rasta troškova kamata, racio pokrića kamata je smanjen sa 7,57 na 6,29 u 2024.
U prošloj godini poslovna imovina privrede je povećana za 7,9 odsto, pri čemu su i stalna i obrtna imovina rasle istim tempom. Ukupna poslovna imovina je na kraju godine dostigla 25.560 milijardi dinara ili 218 milijardi evra.
Investicije u nekretnine, postrojenja i opremu tokom 2024. povećane su za 6,8 odsto. Za isti procenat je uvećan i kapital privrednih društava u prošloj godini i iznsio je 11.473 milijardi dinara ili 98 milijardi evra.
Istovremeno ukupne obaveze privrede porasle su za 7,8 odsto, pa je poslovanje srpske privrede najvećim delom finansirano iz duga. Doduše prošle godine sosptveni izvori finansiranja povećani su za 7,9 odsto. Stepen ukupne zaduženosti privrede ostao je na nivou iz 2023. godine od 1,61.
Za privredu je nepovoljna činjenica da je dve trećine spoljnih izvora finansiranja kratkoročno. Kratkoročna rezervisanja i kratkoročne obaveze u iznosu od 10.149.029 miliona dinara, veća su za 7,1 odsto nego u prethodnoj godini. Brži rast beleže dugoročna rezervisanja i obaveze, koji su uvećani za 9,3 odsto, na 4.900.297 miliona dinara.
Nešto manje od polovine (46,7 odsto) pozajmljenih izvora je iz kredita. Ukupan iznos kredita privredi je 7.336.384 miliona dinara ili 62,7 milijardi evra, što je za osam odsto veće nego godinu pre.
Deo privrede već godinama, ako ne i decenijama vuče akumulirani gubitak. Ukupan gubitak na kraju 2024. godine u bilansima preduzeća iznosio je 4,2 milijarde dinara, što je za tri odsto uvećanje u odnosu na kraj 2023. godine. Od toga 1,6 milijardi dinara je gubitak iznad visine kapitala i on je povećan za 0,8 odsto.
Čak 48.369 preduzeća knjiži gubitak, a 26.823 gubitak iznad visine kapitala.
Srpskom privredom dominiraju preduzea iz nerazmenljivih sektora, a njihov udeo u finansijskim performansama je uvećan sa 55,7 odsto na 58,1 odsto u 2024. godini.
Na preduzeća iz nerazmenljivih sektora otpada više od 60 odsto ekonomske aktivnosti, a njihovi prihodi su prošle godine porasli dvostruko brže nego firmama u razmenljivim sektorima.
Preduzeća iz razmenljivog sektora ostvarila su više od polovine ukupnog gubitka i dostigao je 80,3 milijardi dinara.
Najveći profit prošle godine i to ubedljivo imao je sektor trgovine na veliko i malo. Neto dobit ovog sektora od 207,6 milijardi dinara (1,8 milijardi evra) čini skoro četvrtinu ukupne dobiti privrede. Trgovina je zabeležila rast prihoda od 4,8 odsto i neto dobiti 5,4 odsto.
Prerađivačka industrija je zaradila neto 176 milijardi dinara ili 1,5 milijardi evra. Industrija je zabeležila rast prihoda od 3,4 odsto i neto dobiti od 14,6 odsto.
Treći sektor po visini neto dobiti u 2024. je rudarstvo sa 143,7 milijardi dinara (1,2 milijarde evra). I dok su im prihodi povećani za skoro 20 odsto u prošloj godini neto dobit je smanjena za 0,6 odsto.
Prošle godine je građevinarstvo bilo generator privrednog rasta i imaloje rast prihoda od 10 odsto i rast neto dobiti od 14,3 odsto. Neto profit preduzeća u ovom sektoru dostigao je 900 miliona evra.
Procentualno najveći rast dobiti imala je poljiprivreda, čak 82 odsto u odnosu na 2023. uz pad prihoda. Tome najviše doprinelo značajno smanjenje onih koji su napravili gubitak, za 13 odsto.
Najveći pad neto deobiti ostvaren je sektoru informisanje i komunikacije, čak 24 odsto u odnosu na 2023. godinu i to kako zbog manje dobiti, tako i rasta gubitka za čak 26 odsto.
Na kraju 2024. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 137.098 privrednih društava, a od toga redovan godišnji finansijski izveštaj je Agenciji za privredne
registre dostavilo njih 115.478. Preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeni su podaci iz izveštaja za 112.670 privrednih društava, koja su zapošljavala 1.325.497 radnika
Najprofitabilniji su bili veliki sistemi sa ukupnim dobitkom od 439.339 miliona dinara, a zatim slede mala i srednja društva sa 209.220 miliona dinara odnosno 206.928 miliona dinara, dok je na nivou mikro društava ostvaren dobitak od 10.797 miliona dinara.
U strukturi privrede gledano sa aspekta veličine privrednih društava dominiraju mikro društva ‒ njih 94.546 ili 83,9 odsto, a ona su zapošljavala 209.708 ili 15,8% radnika.
Velika društva, kojih je bilo najmanje, 613 ili 0,5 odsto, angažovala su najveći broj radnika ‒ 496.487 ili 37,5 odsto.
Značajan segment privrede čine mala društva, kojih je bilo 15.091 ili 13,4%, a u njima je bilo zaposleno 332.936 ili 25,1% radnika. U 2.420 srednjih privrednih društava bilo
je angažovano 286.366 ili 21,6% radnika
Našu privredu karalteriše veliki broj firmi bez zaposlenih. Privredna društva bez zaposlenih čine 29,7% ili 33.465 firmi. Ta društva su, kao i prethodnih godina, bila najbrojnija u sektorima trgovina na veliko i malo (9.251), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (4.334), prerađivačka industrija (4.306) i građevinarstvo (3.853).
Posle privrednih društava koja su poslovala bez zaposlenih, najbrojnija su bila društva koja su zapošljavala od dva do pet radnika, njih 29.095 ili 25,8%, sa ukupno 88.435 ili 6,7% radnika.
Sa jednim zaposlenim poslovalo je 25.226 ili 22,4 odsto privrednih društava, zatim sa 11 do 50 zaposlenih 11.346 ili 10,1%, u kojima je bio zaposlen 247.331 radnik (18,7%).
Više od 250 radnika bilo je zaposleno u 660 privrednih društava, tako da je ukupan broj zaposlenih u tim društvima bio 587.583 ili 44,3%.
Prema APR-u prošle godine poslovalo je 538 javnih preduzeća, a na osnovu obrađenih finansijskih izveštaja 525 javnih preduzeća, APR ocenjuje da su zapošljavali 89.376 radnika. Više od 40 odsto tih preduzeća je iz sektora „snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa“. U Građevinarstvu je bilo 65 takvih firmi i 53 u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.
Iako javna preduzeća čine svega 0,5 odsto svih privrednih društava, zapošljavala su 6,7 odsto radnika i ostvarila 3,3 odsto prihoda. Njihov udeo u imovini i kapitalu je daleko iznad učešća u broju preduzeća. Na javna preduzeća otpada 7,8 odsto imovine i 9,9 odsto kapitala privrede.
U javnim preduzećima se nalazi i 7,5 odsto ukupnih akumuliranih gubitaka.
U prošloj godini javna preduzeća su izgubila 8,1 milijardu dinara ili skoro 70 miliona evra.Poređenja radi, u 2023. godini su bili u dobitku 6,8 milijardi dinara ili oko 58 miliona evra. Gubicima je najviše doprineo pad dobiti iz poslovanja od čak 43,3 odsto ili osam milijardi dinara. Takođe su i gubici iz finansiranja skočili 73 odsto, ali je njihov efekat daleko manji na ukupni rezultat.
Javna preduzeća su iskazala u bilansima ukupan gubitak od 317,5 milijardi dinara, čija je vrednost u poređenju sa prethodnom godinom povećana za 8,4 odsto. Gubitak iznad visine kapitala iznosi 68,5 milijardi dinara, odnosno 6,7 odsto više nego u 2023. godini. Ukupan gubitak je evidentiralo 314 javnih preduzeća, što je više od polovine, pri čemu je kod 94 njegova vrednost prevazilazila iznos kapitala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
