Postupak legalizacije preti da preraste u novogodišnju podelu poklona lojalistima

Obećao je da će se vlasnici preko 4,5 miliona nelegalnih objekata u najkraćem roku osećati kao “svoj na svome”. Obećao je i da će se efikasno razračunati sa svakim ko se drzne da nelegalno gradi nakon 24. oktobra. Isto je obećao i 2015, promovišući Zakon o ozakonjenju, a to prazno obećanje je donelo oko 2,5 miliona novih nelegalnih objekata.

Šta smo to dobili novom verzijom legalizacije? Za sada smo dobili softver za podnošenje prijava za legalizaciju, koji baguje kada se unose podaci za stambene zgrade i druge složenije objekte. Taj problem sa softverom će izvesno rezultirati višestrukim unosom iste prijave, jer je prirodno da građanin ponavlja njeno podnošenje sve dok ne dobije potvrdu da je podneta.

Takođe smo dobili najavu enormne pravne nesigurnosti, jer najviši državni zvaničnici promovišu nezakonito sprovođenje procedure. Naime, podnošenje prijave preko portala “Svoj na svome” se vrši bez autentifikacije podnosioca, uz dostavu skenirane dokumentacije. To znači da je neko smislio da se prvi put u istoriji Srbije jedna administrativna procedura sprovodi na poverenje, bez provere identita podnosioca i validnosti pravne dokumentacije, koja se ceni u postupku.

Ovakva relativizacija dokaznog postupka je nedopustiva i nezakonita, a reč je o proceduri koja je najznačajnija za građane, jer se tiče sticanja prava na nepokretnostima. Neodopustiva je jer je funkcionalan portal eUprave, preko koga se prijave podnose uz autentifikaciju. Nezakonita je jer je u suprotnosti sa zakonima koji uređuju upravni postupak, elektronski dokument i elektronsku upravu. Suprotna je čak i samom novom zakonu koji uređuje legalizaciju, a koji propisuje da se uz prijavu dostavljaju isprave, a ne skenovi-kopije tih isprava.

Ova pogrešna praksa, koja se realizuje od 24. oktobra, može dovesti do masovne upotrebe falsifikata, što bi rezultiralo hiljadama sporova i krivičnih postupaka. Može rezultirati i podnošenjem falš prijava, u ime i za račun lica čiji JMBG poznaje onaj ko želi da mu iskomplikuje imovinska pitanja.

Veliki je rizik i da će novi zakon ili neke njegove bitne odredbe Ustavni sud Srbije u određenom momentu staviti van snage, jer je ustavnost propisanih rešenja upitna po više osnova. Pre svega, umanjena su prava vlasnika nelegalnih objekta stečena Zakonom o ozakonjenju i ukinuto je njihovo pravo na pravno sredstvo (žalbu, prigovor, tužbu). Dalje, nije svima omogućeno pravo na jednaku pravnu zaštitu i vrši se diskriminacija u pogledu visine takse koja se naplaćuje u postupku.

Zakonom je narušena ravnopravnost privatne i državne svojine, a oduzimanjem zemljišta pod nelegalnim objektom u korist države, bez sprovođenja krivičnog postupka, ugrožava se ustavno pravo na imovinu itd. Ako Ustavni sud to bude učinio, milioni nelegalnih objekata će ostati u tom statusu, a legalizaciju će Božić Bata doneti samo onim privilegovanim, koji budu prvi u redu za dodelu poklona.

Na to da imamo razloge za skepsu ove vrste ukazuje sporna odredba člana 10. stav 6. Zakona, kojom je propisana mogućnost legalizacije i pre 8. decembra 2025. Za koga je uveden taj “paralelan kolosek za legalizaciju”, u kome se postupa bez odlaganja? Da li će sredinom iduće godine Ustavni sud staviti zabranu na dalju legalizaciju, a Božić Bata izjaviti da ne želi da narušava njegovu nezavisnost u radu.

Na pitanje u korist kojih privilegovanih pravnih lica i građana se prioritetno donose rešenja o legalizaciji, odgovor su dužni da daju Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, ministarstvo nadležno za građevinu i Republički geodetski zavod, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovo je par excellence pitanje za istraživačko novinarstvo.

Vreme će pokazati kako će se nadalje odvijati postupci legalizacije i šta će biti sa nelegalizovanim objektima. Ako je Agencija zamislila da će postupke sprovoditi preuzimanjem isprava od opština, to će biti teško izvodljivo, jer u odnosu na većinu nelegalnih objekata nisu podnošeni zahtevi. Kako će postupati opštine po rešenjima o rušenju, donetim u obustavljenim postupcima ozakonjenja, to ćemo tek videti jer Zakon to pitanje nije uredio, niti je ta rešenja stavio van snage. Šta će biti sa objektima građenim na tuđem zemljištu, ni to Zakon nije propisao.

Ono što mene čudi je da je Božić Bata prihvatio da ga proglase za idejnog tvorca ovog neustavnog i nezakonitog rešenje, koje nas može uvesti u pravni haos u domenu vladavine prava, što je najbitnija tema Poglavlja 23. Ovo ne zbog problema sa pristupanjem EU, nego zbog lične i političke reputacije.

Kako će objasniti svoju grešku stotinama hiljada glasača? Uzgred, Zakon je obesmišljena interpretacija NALED-ovih preporuka za unapređenje postupka ozakonjenja, u čijim izradama sam aktivno učestvovao od 2012. do 2024. godine.

Napominjem da u tekstu ciljano koristim reč “legalizacija”, a ne evidentiranje ili upis, jer je rezultat te procedure upis nelegalnog objekta i prava svojine na istom u katastar, čime taj objekat postaje zakonit sa pravne tačke gledišta. A upis u katastar je pravni, a ne tehnički postupak. Upravo suprotno onome što piše na sajtu RGZ-a, koji uređuje neko ko se ne razume u pravo, jer je ili geodeta ili IT stručnjak. Zabeležba rezerve u pogledu tehničkih svojstava tih objekta može imati samo informativnu svrhu.

Autor je advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.