Potrebna izrada regionalne energetske strategije

Ministarski savet je pozdravio ovu inicijativu Srbije i dao nalog sekretarijatu energetske zajednice da u što kraćem roku „konkretizuje ovu inicijativu koja će dalje biti razmatrana“. – Potreba kreiranja regionalne energetske strategije sve više proističe i iz rastućih globalnih izazova, a pre svega klimatskih promena i drugih ekoloških ograničenja, koji u velikoj meri pogađaju region. Zemlje iz regiona sa jasno izraženim aspiracijama prema punopravnom članstvu u Evropskoj uniji imaće potrebu značajnog smanjenja emisija ugljen-dioksida saglasno očekivanim post-Kjoto aranžmanima, a koje prevashodno potiču iz energetskog sektora – ističe ministar Škundrić. Prema njegovim rečima, ključni razlozi koji sugerišu neophodnost izrade zajedničke regionalne strategije razvoja energetskog sektora jesu uvozna zavisnost regiona u pogledu nafte i gasa, neophodnost izrade infrastrukturnih projekata koji imaju regionalni karakter (npr. Južni tok, regionalni gasovodi i gasne interkonekcije, PEOP, prenosna mreža), mnogi investicioni projekti zahtevaju bližu međudržavnu saradnju (nuklearni kapaciteti, izgradnja RHE Đerdap, HE Gornja Drina itd.), unapređenje energetske efikasnosti, koordinirano i optimalno korišćenje obnovljivih izvora i novih izvora čiste energije, privlačenje investicija i stvaranje stimulativnog investicionog ambijenta, trend rastuće potrošnje energenata, odnosno unapređenje energetskih indikatora, naročito u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Škundrić naglašava da će osim izbora adekvatnih regionalnih izvora energije i njihovog racionalnog raspoređivanja, biti potrebno i značajno unaprediti energetsku mrežu u regionu, a posebno elektroenergetsku mrežu radi integracije obnovljivih izvora energije. Sve su ovo ogromni izazovi koji se mogu mnogo lakše rešavati u regionalnom nego u nacionalnom kontekstu, smatra Škundrić. On je dodao da bi Srbija kao zemlja koja ima geografski centralnu poziciju u regionu, te kao zemlja koja poseduje značajnu statističku osnovu koja se tiče prostora bivše Jugoslavije bivajući sedište značajnih jugoslovenskih institucija, uključujući i onih iz oblasti energetike, bila spremna da stavi na raspolaganje sve svoje kapacitete u cilju promocije i podrške aktivnostima na daljem razvoju regionalne energetske strategije.

– Zemlje regiona Jugoistočne Evrope imaju brojne specifičnosti u pogledu nacionalnih energetskih sektora, ali isto tako imaju i dosta zajedničkih karakteristika što ih kvalifikuje za definisanje zajedničke strategije razvoja energetskog sektora. Aktuelna regionalna energetska saradnja karakterisana je prevashodno implementacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, takozvanim procesom Energetske zajednice i različitim bilateralnim aranžmanima i dogovorima između zemalja u regionu. Zbog istorijskog nasleđa, pa i događaja iz bliske prošlosti, kao i prisutne doze nepoverenja, zemlje regiona su ispoljavale težnju za velikim stepenom energetske samodovoljnosti uz uvoz samo najneophodnije, pretežno, primarne energije. Očigledno je da male zemlje kakve su u regionu, posebno u uslovima ekonomske i finansijske krize neizvesnog trajanja i podvrgnute oštrim zahtevima za jačanjem konkurentnosti njihovih ekonomija, neće moći ovo ostvariti. Zemlje regiona bi kroz povećanu saradnju i trgovinu energijom, različite energetske aranžmane, veću integraciju energetskog sektora i konačno kreiranje jedinstvenog tržišta energije, a što je sve u duhu sa UoEZ, mogle zadovoljiti svoje energetske potrebe – naglašava Škundrić. Ova integracija bi trebalo da bude bazirana na komparativnim prednostima pojedinih zemalja regiona i valorizovana kroz potpuno tehničku i objektivnu optimizaciju energetskog sektora sprovedenu na regionalnom nivou. U regionu se trenutno razmatraju različite opcije za zadovoljavanje neophodnih energetskih potreba u privremenoj stagnaciji ili opadanju zbog globalne ekonomske i finansijske krize. U pitanju su kapitalno zahtevni projekti koje zemlje pojedinačno ne mogu finansirati. Iz ovoga sledi, navodi Škundrić, da samo intenzivnijom saradnjom, odgovarajućom koordinacijom i zajedničkim ulaganjima uz animaciju privatnog sektora, ovakvi projekti mogu biti realizovani i služiti u većoj ili manjoj meri svim zemljama regiona. Respektovanje komparativnih prednosti pojedinih zemalja pospešilo bi fer raspodelu vitalnih energetskih kapaciteta po zemljama regiona i time njihovu veću međusobnu zavisnost i saradnju.

– Evropska unija je nastala na Zajednici za ugalj i čelik. U slučaju našeg regiona, upravo energetski sektor je izabran za kamen temeljac unapređene saradnje zemalja regiona, njihovog pomirenja i potom evropskih integracija. Ovaj izbor je pao na energetski sektor zbog relativno dobro razvijene energetske infrastrukture, posebno u oblasti elektroenergetike. Zbog toga je i nastao UoEZ koji predstavlja i pouzdan pravni osnov da se jedna ovakva inicijativa o potrebi izrade regionalne energetske strategije pripremi i inicira. Sekretarijat Energetske zajednice je najrelevantnija institucija za dodatno profilisanje jednog ovakvog zahtevnog projektnog predloga, a potom i njegovu implementaciju, ali bi svakako tu značajnu podršku dale i zemlje iz regiona, kao i druge relevantne regionalne i međunarodne organizacije – zaključuje Škundrić.