Potvrđen još jedan kredit za Moravski koridor: Cena puta gotovo utrostručena, završetak kasni više od dve godine

Ovako je pre tačno šest godina govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljući svečano početak radova na izgradnji Moravskog koridora.

Malo pre toga, država je sa američko-turskim konzorcijumom Behtel – Enka potpisala ugovor o izgradnji pomenutog puta. Vrednost projekta je utvrđena na 745 miliona evra, s tim što se zbog nepredviđenih okolnosti ona može povećati maksimalno 20 odsto.

Drugim rečima, auto-put od Pojata do Preljine, planiran u dužini nešto većoj od 112 kilometara, ne bi smelo da košta više od 900 miliona evra.

Šest godina kasnije, auto–put nije završen. Novi rok za završetak najavljuje se tek za jun naredne godine, tri godine nakon prvobitno utvrđenog roka.

Cena je, pak, u odnosu na prvobitno utvrđeno gotovo utrostručena. Ako je i ovih 252 milijarde dinara ili nešto više od 2,15 milijardi evra konačna vrednost, piše Forbes Srbija.

Novi kredit, stari put

Među zakonima koje je Skupština Srbije usvojila 3. decembra je i onaj o potvrđivanju najnovijeg kredita za Moravski koridor.

Reč je o pozajmici od 260 miliona evra koje država uzima na 12 godina.

Ugovorena je varijabilna kamatna stopa, vezana za šestomesečni euribor, uvećana za fiksnu maržu od 0,6 odsto na godišnjem nivou.

Zajmoprimac je i ovoga puta Ministarstvo finansija, dok kredit daju banke Džej Pi Morgan Čejs (ogranak iz Londona), Kredi Agrikol banka za korporativne investicije i ING banka.

Uz to, Džej Pi Morgan SE je agent, a pozajmicu garantuje Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva (UKEF).

Cena kilometra porasla više od četiri puta

Saga o izgradnji Moravskog koridora počela je pre 15 godina. Još jeseni 2010. tadašnja ministarka Verica Kalanović najavljivala je skori početak radova.

Nakon izbora i dolaska SNS-a na vlast, priča o auto–putu je ponovo pokrenuta. Ista ministarka potpisala je predugovor sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation. Tada se procenjivalo da će kilometar ovog puta koštati ne više od četiri miliona evra, isključujući eksproprijaciju. Danas, pak, ukupna cena kilometra ovog puta košta oko 19 miliona evra.

Početak izgradnje najavljivali su i drugi ministri. Ipak, Memorandum za izgradnju potpisan je tek 2018. I to sa američko-turskim konzorijumom Behtel – Enka.

Godinu dana kasnije usvojen je i posebni Zakon, odnosno leks specijalis za ovaj projekat od posebnog značaja.

Ovim propisom, koji se poziva na Međudržavni sporazum Srbije i SAD-a, ozakonjena je mogućnost da Vlada bira strateškog partnera. Time su izbegnute standardne procedure izvora izvođača radova, a posao je kasnije dobio pomenuti američko-turski konzorcijum.

Tih godina najavljeno je da će auto-put od Pojata do Preljine koštati maksimalno 800 miliona evra. Kasnije su državni zvaničnici tvrdili da je cena dogovorena sa izvođačem i manja, tačnije 745 miliona. I zbog mogućih nepredviđenih troškova može da poraste maksimalno 20 odsto, što bi značilo da put ne sme da košta više od 900 miliona.

Upozorenja Fiskalnog saveta

U svojoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji, Fiskalni savet je svojevremeno upozoravao da je cena izgradnje Moravskog koridora neopravdano povećana.

Oni su tada konstatovali da „sve do kraja 2018. nije bilo budžetskih isplata za ovaj infrastrukturni projekat, da bi u narednim godinama, preciznije od 2019. do 2023. ta izdvajanja kumulativno dostigla skoro 1,2 milijarde evra“.

Takođe, umesto da kilometar auto-puta Pojate – Preljina, poznat kao Moravski koridor, koji gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka košta 7,1 milion evra, kako je prvobitno bilo planirano, njegova trenutna cena je tačno dva puta veća i iznosi 14,2 miliona evra.

U svojoj analizi Fiskalni savet ne nalazi valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru toliko porasla.

„Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva, ali naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova“, piše u analizi ove institucije u kojoj se kao mogući razlozi navode manjak kontrole i izostanak tenderskih procedura.

Direktne pogodbe ovakvih poslova i jesu jedna od ključnih zamerki Fiskalnog saveta kada je u pitanju politika javnih investicija u Srbiji poslednjih godina. Oni su upozorili da „novi model odabira, planiranja i implementacije javnih investicija po pravilu prati manja institucionalna i proceduralna kontrola u odnosu na ranije investicije po standardnim procedurama“.

Uzeti krediti

Vrednost Moravskog koridora nastavila je, u međuvremenu, da raste. Iz revidirane Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu jasno je da su ukupni procenjeni troškovi za Moravski koridor narasli na 252 milijarde dinara. Prema istom dokumentu, u 2026. planiran je trošak od 28,5 milijardi dinara, dok se u 2027. on smanuje na 7,3 milijarde.

Cena od 252 milijarde dinara ili nešto više od 2,1 milijardu evra gotovo tri puta je veća od one prvobitno najavljene.

Država je, podsetimo, za finansiranje izgradnje ovog auto-puta do sada uzela tri kredita.

Prvi od 431,7 miliona evra Narodna skupština Srbije potvrdila je 2021. godine, a kredit je ugovoren sa bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz garanciju UKEF-a.

Druga, pak, pozajmica potvrđena početkom 2022. iznosila je 400 miliona evra, ali su tokom 2023. usvojene izmene i dopune pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra. Kredit je uzet od praktično istog konzorcijuma stranih banaka.

Poslednju pozajmicu za ovaj auto-put država je uzela prošle jeseni. Reč je o kreditu od 700 miliona evra koji je dalo nekoliko banaka predvođenih bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz osiguranje Multilateralne agencije za garantovanje investicija.

Nedavno odobrena pozajmica od 260 miliona evra, četvrti je kredit Srbije na izgradnju ovog puta.