Povratak Srećnog štediše

Racio štednje, kao udeo uloženog novca iz raspoloživih prihoda, posmatrano za prethodnih 12 godina, prvi put je ove godine dostigao 12 odsto, što ga čini znatno većim od proseka zapadnoevropskih država članica EU1. Pre samo šest godina, prosek EU ukupno je iznosio nešto ispod 10 odsto, dok je austrijski racio štednje bio 7,9 odsto. Finansijska sredstva austrijskih domaćinstava sa junom 2008. ukupno su iznosila 422 milijarde evra, što čini 148 odsto austrijskog BDP-a. Od početka godine je jedan od dva ušteđena evra otišao na štedne uloge.

– Štednja u Austriji datira još od štedionica – što znači da postoji od pre 190 godina. Ljudi se, posebno u nesigurnim vremenima, češće oslanjaju na najbolje od svih ulaganja, što je štednja. Taj je trend vidljiv i u Erste grupi – naši su depoziti porasli za 13 odsto od septembra prošle godine, sa izuzetnim stopama od 45,3 odsto u Erste bank Novi Sad, zatim 23 odsto u Banca Comerciala Romana, 13,7 odsto u Ceska sporitelna, 10 odsto u Erste bank Austrija i austrijskim štedionicama – kaže Andreas Trajhl, generalni direktor Erste grupe.

Sve je počelo davne 1925…

Svetski dan štednje su prvi put proslavile evropske štedionice pre 84 godine, 31. oktobra 1925. kako bi promovisale ideju štednje novca među stanovništvom. To je tada bio deo rada štedionica na podsticanju stanovništva da štedi za svoju starost. Svetski dan štednje je imao važnu ulogu u trostrukom podizanju obima štednih uloga u austrijskim štedionicama između 1925. i 1930. godine. U vreme najvećeg uspeha Svetskog dana štednje, između 1955. i 1970. godine, ulozi su se povećali neverovatnih 35 puta. Godine 1989. Ujedinjene nacije su zvanično proglasile 31. oktobar za Svetski dan štednje. Tokom narednih 15 godina, međutim, taj dan je ponovo počeo više da se usredsređuje na srednju Evropu.

50 godina Srećnog štediše („Sparefroh“)

Godine 1956. štedionice u Austriji su uvele maskotu – Srećnog štedišu, kako bi podsećao ljude da štede. Stvorili su jedan od najpoznatijih simbola ikada u Austriji jer se stopa prepoznavanja popela na 96 odsto.

Srećni štediša je osmišljen pedesetih godina kako bi pokazao da štednja ne podrazumeva samo odricanje od nečega u sadašnjem trenutku da biste imali više u lošim vremenima, veći da možete srećno da štedite za kupovinu kućnih potrepština i nameštaja. Srećni štediša je šezdesetih i sedamdesetih godina predstavljao, kako se to sada naziva, „ekonomsko čudo“, i taj period je obeležen mnogostrukim povećanjem štednih uloga koji su podstakli ulaganja preduzeća i potrošnju domaćinstava. Čovečuljak s crvenim šeširom i žutom kovanicom je dugo bio simbol štednje, a njegovo ime je postala uobičajena reču nemačkom jeziku. Čak i danas se neka štedljiva osoba naziva „Sparefroh“.

U proteklih 50 godina, Srećni štediša je postao simbol za štednju, bio je maskota najvećeg omladinskog časopisa u Austriji a posebno je simbolizovao štedljive ljude. Njegov je kultni status takođe naglašen činjenicom da je nedavno kutijica za PEZ bombone u obliku Srećnog štediše prodata za 1.300 evra. Iako nije aktivno bio prisutan u poslednjih 20 godina, Srećni štediša je proslavio svoj povratak pre dve godine. Element nostalgije je bio važan činilac u ponovnom lansiranju: čak i nakon 20 godina potpunog odsustva Srećnog štediše, 83 odsto ispitanika, a čak 100 odsto ispitanika starijih od 50 godina, i dalje su ga prepoznavali. Srećni štediša je redizajniran a ima i novi posao za svoj 50. rođendan: treba da podseća ljude o sadašnjoj važnosti štednje i obezbeđivanju finansijske sigurnosti za budućnost.

Erste Meda maskota dečje Štednje

Novosadska Erste banka je sredinom 2007. godine uvela dečju Štednju, namenjenu maloletnim licima do punoletstva. Kamatne stope na dečju štednju više u odnosu na standardnu ponudu, a osim kamate obračunava se i premija. Maskota dečje štednje je Erste meda. Dečja štednja može biti dinarska i devizna, po viđenju ili oročena.