Poznat kao Miloš Milanković

S pravom: jer za razliku od Ilića koji je potpisao samo aneks, Milankovićje potpisao ceo ugovor. Ovom dvojcu nedostaje još samo ime onoga ko je bio na čelu Upravnog odbora Naftne industrije Srbije (je l, Željko Popović?) januara 2006. godine, pa na miru možemo da osnujemo moj omiljeni oblik parlamentarno-amatersko-policijskog delovanja zvani anketni odbor za ovo i ono. Pošto po svetom Poslovniku, ni Milankovićni Ilićni Popovićne mogu prosto da dođu pred poslanike i uštede im sate i sate našeg dragocenog vremena. Pare smo sa ovom vladom definitivno prestali da štedimo. Od čega nas paradoksalno može spasiti samo svetska finansjska kriza. Dakle, Milanković, Ilići Popovićne mogu prosto da izađu pred skupštinu i kažu zašto su nešto potpisali i kome su, ako uopšte jesu, pisali. Pošto u Skupštini ionako nema ni poligrafa ni Biblije, baš je prikladan anketni odbor. Koji naravno neće saznati ono što je Srbiji protekle nedelje bilo najvažnije: zbog čije smo babe zdravlja i dedine alavosti izgubili većinski udeo u firmi koja bi u budućnosti tek mogla da bude važna, a onda toj firmi dali posao posredovanja u nabavci gasa, koji nam je većskup i važan. Anketni odbor je utoliko prikladnija forma što se radi o krompiru podgrejanom na gasu, odnosno priči poznatoj svima i svakome, a naročito istaknutim predstavnicima političkih stranaka većskoro tri godine. Ona je, recimo, bez uspeha podgrevana više puta, raznim povodima, a čak i sa suprotnih strana. Pa je decembra 2004. godine gospođa Borka Vučić(SPS) javno jadikovala što je posredovanje u nabavci gasa, sve sa barter aranžmanima i plaćanjem gasa navodnim izvozom robe u Rusiju, ukinuto firmi Progres gas trejding, Mirka Marjanovića: „ Dosovska vlada plaćaće gas direktno preko NIS-a devizama od donacija zapadnih zemalja! Podaci pokazuju koliko su ovako oštećene srpske firme, građevinska preduzeća i „Progres“. Kad su ono stranke sve u najvećoj ljubavi prema Vladimiru Putinu zaratile oko tkz. gasnog aranžmana, gospođa Zorana Mihajlović(Labusovo krilo G17 plus) na sve strane je ponavljala: „ Jugorosgas mora da se stavi na tapet i da se reši. Koliko god ga oni stavljali levo-desno da ga ne bi rešili. Taj Jugorosgas će mnogo da nas košta, ako ga ne budemo rešili“. Ona je tvrdila da su presudni deo Jugorosgasa umesto našeg NISa kupile firme Bosforgas i Centreks u kojima i Gazprom ima SAMO neki procenat. Pa ko ima ostale procente? U isto vreme je i tadašnji ministar Predrag Bubalo obećavao da će se problem Jugorosgasa raščistiti. I tad je bilo gusto. Ljubitelji gasa i Rusije, a naročito naših para su pobedili. Ne bih se ja mnogo oslanjala na odbranaško-etatističke ideje Nikole Sarkozija- teško da je baš sad nahrupilo vreme da se ruski državni kapital zaustavi i pobedi.

I PLATE POD GASOM: Ja se više nikada neću upecati na zvanično objavljivane plate naših ministara, njihovih saradnika i direktora javnih preduzeća. Jednom su nas sve još za Djinđićeve vlade napravili majmunima. Zagrcnem se kad se setim lamentirajućih komentara nekih ekonomista nad njihovim platicama od tridesetak hiljada dinara. Posle se ispostavilo da su neki ministri dobijali dodatne plate od donatora, da su se preko raznih projekata lepo potkrpljivali i njihovi saradnici, da je i guverner samo seirio kad je pričao o „plati za koju ne bi pitao on, ali pita žena“. Jedan je ministar pretio da će me tužiti što sam kasno saznala sve to što sam saznala, a onda kad su objavili da to znaju i u inostranstvu, lepo je objasnio da je sve TO ugovoreno između dve vlade. E, pa povodom podele mesta u javnim preduzećima, mediji su iskorišćeni za lobiranje i antilobiranje platama dosadašnjih njihovih direktora. Ne verujem i da su te po novinama objavljene plate njihove konačne plate. Čim je obračun platama utihnuo, pomislila sam – dogovorili se. Sad vidim da još nisu. Oko sitnica. A pored plata mi se otvara pitanje: što Ivica Dačićsve na visoka državna mesta postavlja sve najoštrije socijaliste miloševićevskog kova, a vrlo retko fleksibilniji rasad socijalista? Ali da se vratimo platama. Stvar je opet eskalirala otvaranjem pitanja Jugorosgasa. Pa se ispostavilo, kao što sam i mislila, da i direktori javnih preduzeća imaju velikih dodatnih prihoda. Navodno nekima je menadžerskim ugovorom obezbeđen procenat od svakog posla koji sklopi javno preduzeće? ! Ako je i to tačno, onda je očuvanje prakse da političke stranke biraju direktore javnih preduzeća kriminalna delatnost kojoj takođe pripada parlamentarno-amatersko. policijski metod anketnog odbora. Jer je delotvoran poput bensedina. Sve se kao otkrije, ništa se ne promeni, a narod ima bar mesec dana svakodnevnu besplatnu društvenu igru.

I na kraju čujem da su radikali stvarno pred bankrotstvom, a da inicijali MM nisu sada teret samo Milošu Milankoviću.