Preduzeća odavno puštena "niz vodu"

Ekonomski konsultant Milan R. Kovačević nema dilemu da je odluka Vlade Srbije da 17 preduzeća u restrukturiranju definiše kao strateška u mnogo većoj meri pokušaj „kupovine vremena“ nego želje da se obavi restrukturiranje i nađe strateški partner.

– Objektivno gledano, u nekim od tih preduzeća je odavno izgubljena svaka šansa da se izađe na „zelenu granu“. Umesto da odmah to saopšti, državna uprava se odlučila na odugovlačenje i određivanje takozvanih strateških preduzeća u restrukturiranju a sada tvrdi da neka i od njih neće moći da prežive. Osnovni razlog takvog ponašanja vlasti je želja da se sačuva socijalni mir, odnosno spreči revolt zaposlenih u tim firmama zbog mogućnosti da ostanu bez posla. Smatram da je država pogrešila što se opredelila za takav potez kojim se na duže staze ne dobija ništa. Umesto toga, Vlada je trebalo da objasni radnicima da stečaj nije propast već da je propast beskonačno produženje agonije u kojoj se ta preduzeća nalaze – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je pored pritiska zaposlenih da se propala preduzeća ne gase nadležne dosta obeshrabrilo i pisanje medija da neke firme u restrukturiranju ne treba gasiti a radnike otpuštati.

– Tipičan primer su aktuelna zbivanja u BIP-u. Preduzeće je otišlo u stečaj ali je Privredni apelacioni sud to poništio. To je klasičan primer nastavka agonije. Situacija je takva da ono što se može treba spasiti, ali ono za šta perspektive nema, treba da ide u stečaj. Ministarstvo privrede je moralo doslednije da brani svoje pozicije i da objasni građanima da su preduzeća propala zbog nesposobnosti njihovih direktora, da su u potpunosti onesposobljena za opstanak na tržištu i da je u tom slučaju stečaj jedino racionalno rešenje. Ako govorimo konkretno o preduzećima koje je naveo ministar Sertić, slažem se sa njegovim mišljenjem da za Resavicu i Galeniku ne postoji šansa za spas, ali ne mislim da je to slučaj i sa RTB Bor, u koja je država uložila i to preduzeće treba da nastavi sa radom jer ima realne šanse da opstane na tržištu – naglašava Kovačević.

Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija takođe smatra da je formiranje liste takozvanih strateških preduzeća plod želje državne uprave da „kupi vreme“, ali i neznanje da se izbori sa problemima u kojima se ta preduzeća nalaze.

– Vlast je najodgovornija za propast tih preduzeća. Jednostavno nije umela na pravi način da sprovede restrukturiranje u njima. Stavljanje tih firmi na listu takozvanih strateških nije bio plod jasnog plana koji je trebalo da ih oporavi već naivna nada da će se možda naći strateški partner koji bi „vruć krompir“ preuzeo u svoje ruke. Naravno, od toga nije bilo ništa, pa sada ministar Sertić daje izjave kako se, eto, propasti neće spasiti ni sva preduzeća sa liste strateških – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da nijedna vlast u proteklih 15 godina nije učinila ništa kako bi se na strateški način državna preduzeća restrukturirala i pripremila za privatizaciju.

– Nijedna vlada dosad nije se tim pitanjem pozabavila na pravi način. A jedini ispravan način za sprovođenje tog procesa je da se rukovođenje preduzećima poveri profesionalcima a ne partijskim kadrovima i da državna uprava ima zadatak da se bavi stvaranjem ambijenta koji bi motivisao strane kompanije da ulažu u Srbiju, samim tim i u preduzeća u restrukturiranju – zaključuje Bušatlija.

Sistemski problem

– Reč je o sistemskom problemu privatizacije, jer država pored toga što nije dovela u red preduzeća koja želi da proda nije ni zakonodavno ni infrastrukturno učinila ništa da motiviše strane kompanije za strateško partnerstvo. Problem je i u tome što nismo imali ni adekvatne resorne ministre koji bi znali da se na pravi način uhvate u koštac sa problemima u privredi – kaže Mahmud Bušatlija.