Brojni štrajkovi koji ovih dana, i mjeseci, „plamte“ u Crnoj Gori, uprkos opravdanosti, nameću i pitanje da li su mogli biti spriječeni, da li deo krivice, osim poslodavaca snose i zaposleni? Činjenica je da su se poslodavci osilili, ali šta su mogli (a nijesu) da učine radnici i sindikalne organizacije i da li su svi štrajkovi opravdani – u tom kontekstu treba pomenuti zahtjeve bivših radnika Autoprevoznog iz Nikšića koje je jedan visoki zvaničnik Vlade Crne, pozivajući se na pozitivne zakonske propise, proglasio neosnovanim.
Mnogo pitanja za Srđu Kekovića, generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata Crne Gore koji u u razgovoru za Danas kaže da činjenica da je ogroman broj crnogorskih radnika u poslednje dvije decenije, zbog promašenog procesa privatizacije, ostao bez posla daje im za pravo da traže satisfakciju za izgubljena radna mjesta i izgubljenu egzistenciju.
– Ipak, dio krivice snose i sami radnici i sindikati u preduzećima, koji su „otćutali“ proces privatizacije, odnosno nijesu reagovali u trenutku dok su još bili u posjedu imovine i kada su se radnička prava mogla zaštititi. Ovako, ova post festum reakcija ima sužen prostor za ostvarenje nekih benefita. Uprkos tome uveren sam da se u sistemu neoliberalnih kapital-odnosa bez borbe ništa ne može dobiti – ističe Keković.
Na pitanje da li postoje neki efikasniji mehanizmi zaštite zaposlenih od samovolje poslodavaca i da li je sindikalno organizovanje u Crnoj Gori dovoljno zastupljeno, Keković kaže da je u uslovima inertnog i pristrasnog ponašanja institucija sistema koje ne štite prava nejakog iz svijeta rada, sindikalno organizovanje jedini mehanizam zaštite.
– Dakle, moćnom kapitalu radnici se mogu suprotstaviti jedino udruženi, jer se sa pojedincem kapital lako obračuna. Nažalost, u Crnoj Gori je trend sindikalnog organizovanja na silaznoj putanji. U prilog tome govori i podatak da je tek oko 30 odsto radnika sindikalno organizovana. Tome je u velikoj mjeri kumovalo gašenje velikih privrednih sistema, dok s druge strane u novoformiranim malim i srednjim preduzećima poslodavci još uvijek uspijevaju da uguše sindikalizam. Zato bi bilo važno da radnici što pre shvate da bez dobro organizovanog sindikata nemaju nikakvih šansi u sukobu sa poslodavcima. Primjer na koji bi trebalo da se ugledamo jesu skandinavske zemlje u kojima se stopa sindikalno organizovanih radnika kreće i do fantastičnih 90 odsto. Tamo funkcioniše najbolji sindikat u Evropi – naglašava Keković.
Radno zakonodavstvo u Crnoj Gori i zaposleni i poslodavci smatraju katastrofalnim ali iz različitih razloga. Dok radnici tvrde da postaju robovi svojih gazda poslodavci kažu suprotno a to je da radnici uživaju previše privilegija pa su u toku pripreme na izmjeni i dopuni zakona o radu. Keković kaže da je aktuelno radno zakonodavstvo u Crnoj Gori najrigidnije u okruženju i šire. On u tom kontekstu pominje „neoliberalni i nakaradni“ Zakon o radu iz 2008. godine koji omogućava poslodavcu da zaposlenog trajno drži u radom odnosu na određeno vrijeme. „Zbog toga smo mi u USSCG posebnu pažnju i energiju usmerili ka izmjenama i dopunama Zakona o radu i taj proces je pri kraju. Već sada je izvjesno da Predlog zakona o izmjenama i dopunama ZOR-a koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri donosi brojna pozitivna rješenja i nadamo se da će uskoro biti usvojen“ kaže Srđa Keković.
Štrajk u desetak preduzeća
U Crnoj Gori minulih dana štrajkovalo se u više od deset preduzeća ali se situacija gotovo svakodnevno mijenja, zavisno od rezultata pregovora štrajkača i poslodavaca. Tako su na primjer zaposleni u Televiziji Budva prekinuli štrajk nakon sto su im isplaćene tri zarade ali su najavili da će ponovo obustaviti rad ukoliko im u datom roku ne budu isplaćene zarade. Inače, trenutno su aktuelni štrajkovi u preduzećima u Bijelom Polju, Nikšiću, Podgorici, Budvi, Herceg Novom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
