Prinudna naplata nepoznatog duga

– Nije navedeno ko je podnosilac zabeležbe, jedino što su akcionari mogli saznati je da je izvršenje pokrenuo advokat Saravolac. Sporan je i način na koji je Jugoremedija stekla udele u PenPharmu, a to je učinjeno na osnovu odluke o izmeštanju proizvodnog odeljenja penicilina i cefalosporina na drugu lokaciju van parcele na kojoj se nalaze proizvodni objekti Jugoremedije. To je odluka doneta na petoj redovnoj Skupštini akcionara društva održanoj 2009. godine, a potpisala ju je predsednica Skupštine akcionara Zora Vujaković. Ono što je za članove Udruženja Jugoremedija 3 sporno je činjenica da akcionari nisu bili obavešteni da će se o tome odlučivati na Skupštini, tako da smatramo da su naše punomoći zloupotrebljene. Dnevni red dostavljen akcionarima imao je 14 tačaka i ni u jednoj se ne pominje izmeštanje antibiotika. Na predlog jednog od punomoćnika, Milovana Kuručeva, koji je danas jedan od vlasnika PenPharme, na samoj Skupštini dnevni red je dopunjen i izglasano je da se Jugoremedija odrekne većeg dela vlasništva u korist lica koja su punomoćnici na Skupštini, članovi uprave i rukovodstva fabrike – ističu u tom udruženju.

Nakon toga upravni odbor čiji je predsednik tada bila Nadica Margold, a članovi Zdravko Deurić, Emilija Mihajlović, Branislav Markuš i Danilo Šuković donosi, kako smatraju u Udruženju Jugoremedija 3, spornu odluku da se promeni struktura vlasništva za licence i mašine za proizvodnju antibiotika. Formira se zajedničko preduzeće Jugoremedije i Luxol-farmacije koja kasnije svoje udele prenosi u preduzeće PenPharm. Nakon toga izvršen je prenos dozvola za proizvodnju i distribuciju antibiotika sa Jugoremedije na PenPharm, a za vreme novogodišnjih praznika iz fabrike je odneta i proizvodna oprema.

– Članovi Luxol-farmacije i PenPharma su povezana lica, supruge i rođaci članova uprave, kao i lica bliska aktuelnom rukovodstvu. Ostalim akcionarima Jugoremedije nije omogućeno da ulože svoje akcije u Luxol-farmacija doo. Okolnosti pristupanja Jugoremedije PenPharmu ostale su potpuno nerasvetljene. Ostalo je nejasno kako je izvršena procena vrednosti učešća Jugoremedije u kapitalu PenPharma. Vrednost udela Jugoremedije u PenPharmu je 29,02 odsto, dakle manje od 30 odsto, pa tako Jugoremedija nema pravo veta na donošenje važnih odluka. Nije izvršena ni zapisnička primopredaja osnovnih sredstava za proizvodnju penicilinskih preparata između Jugoremedije i PenPharma što ima za posledicu nagađanja akcionara i zaposlenih da postoji neovlašćeni odliv imovine Jugoremedije prema preduzeću PenPharm. Sve to konstatovano je na nadzornom odboru na čijem čelu je tada bila Miroslava Milenović, koja je podnela ostavku na tu funkciju ubrzo nakon tog izveštaja. Upravni odbor je dva puta odbio da sazove vanrednu Skupštinu akcionara iako su za to imali nalog Privrednog suda u Zrenjaninu. Mnogo puta prevareni akcionari danas strepe da su sve te okolnosti povezane i da će preko trećeg lica, kroz postupak prinudne naplate potraživanja, 49 akcionara PenPharme doći u posed 100 odsto vlasništva tog preduzeća – kažu u Udruženju Jugoremedija 3.

Sa druge strane Zdravko Deurić, v.d. direktora Jugoremedije, kaže da u to preduzeće još uvek nije stigao nikakav zvaničan dopis Osnovnog suda u Zrenjaninu.

– Kada i ako taj dopis stigne, mi ćemo sa našim pravnicima razmotriti mogućnost žalbe. Ako postoji osnov za tako nešto, mi ćemo se sigurno žaliti na odluku Osnovnog suda jer naravno da ne prihvatamo odluku ako je ona zaista i doneta. Ono što želim da naglasim je da bi se problem koji se ovde nameće lako rešio prodajom 42 odsto državnog udela u Jugoremediji. Naime, tada bi se pronašao novac za namirenje dugova poverilaca u PenPharmu. Međutim Udruženje akcionara Jugoremedija 3 odbija da da svoju saglasnost na tu transakciju koja bi bila korisna i za Jugoremediju i za državu. Na taj način oni pokazuju da ih ne interesuje ni sudbina Jugoremedije ni PenPharma, već samo borba protiv Zdravka Deurića. Drugim rečima, stičem utisak da je njima cilj da spreče prodaju Jugoremedije na dobrobit zaposlenih, a da fabrika ode u stečaj kako bi je za budzašto dobio neko iz oblasti farmaceutske industrije u Srbiji – kategoričan je naš sagovornik.