Privatizacije iz 2000-ih: Kako je Milan Beko krojio biznis scenu?

Od znanja iz vlasti do kapitala u biznisu

U avgustu 2005. godine, povod za pisanje o Milanu Beku bila je njegova uloga u preuzimanju C marketa, zajedno sa Slobodanom Radulovićem i Miroslavom Miškovićem.

Iako je javnost bila fokusirana na slovenački Merkator, ispostavilo se da su pravi akteri iz senke domaći biznismeni.

„Sve svoje poslovne poteze povlače izvan svetla reflektora i tek od zvaničnog trenutka, kada je sve već dogovoreno, ‘obnaroduju’“, pisao je tada Danas.

Beko je već tada bio poznat po tome što se retko pojavljuje u javnosti, ali je, kako se isticalo, svoju poslovnu strategiju gradio na znanju stečenom u najvišim državnim strukturama.

„Boraveći na visokim funkcijama, saznao je sve slabosti privrednog sistema Srbije, a na primeru Knjaza pokazao je kako to svoje znanje, konsultujući strane investitore, može ‘debelo’ da naplati“, navodi se u tekstu.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Zakon o privatizaciji kao startna tačka

Njegova politička karijera obuhvatila je mesto ministra za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića (1993), a prvi zadatak koji mu je poveren bio je da napiše novi Zakon o privatizaciji.

Drugi zadatak, kako podseća autor, bio je da Italijanima i Grcima proda 49 odsto Telekoma Srbije.

Oba posla je, prema oceni teksta, obavio uspešno – kako za strane partnere, tako i za sebe.

Nakon ukidanja ministarske funkcije, vratio se u privredu.

Između 1996. i 1998. bio je direktor Geneksa, a potom član Upravnog odbora Zastave. Međutim, zbog finansijskih teškoća napustio je Kragujevac.

Biznis iz senke

U privatni sektor ulazi punim intenzitetom 2001. godine, a povratak na veliku scenu desio se početkom 2004. kupovinom akcija Knjaza Miloša.

Tada je izjavio da ga je motivisala želja za razvojem domaće privrede.

Ubrzo zatim učestvuje i u preuzimanju C marketa, što mu, kako piše Danas, donosi ogromnu dobit i vraća ga na listu najbogatijih ljudi u zemlji.

Slučaj Luke Beograd, gde je nakon kupovine na tenderu firmu prodao po višoj ceni, dodatno je potvrdio njegov „šablon poslovanja“.

Dvadeset godina kasnije

Danas, Milan Beko ostaje simbol jedne epohe privatizacija vođenih bez široke javne kontrole.

Njegovo ime se u javnosti poslednjih godina najčešće pojavljuje povodom bezbednosnih pretnji, ali bez detaljnog uvida u njegove aktuelne poslovne poteze.

I dalje izbegava intervjue i medijske nastupe, u skladu s imidžom „biznismena iz senke“ koji je i ranije negovao..

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT- 4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.