Prodaje samo ko mora

Ipak, pšenicu prodaje onaj ko mora, koga su opteretili dugovi. Žito se, međutim, više koristi za raduživanje za preuzeti repromaterijal.

– Samo trećinu pšenice zemljoradnici su ponudili na prodaju, a dve trećine roda skladište, nadajući se većoj ceni. Ranijih godina odnos je bio obrnut, ali sada je cena zaista depresivna. Prodati rod se isplaćuje u roku od nekoliko dana, a novac se prima uz veliko gunđanje – kaže za Danas Aleksandar Bošnjak, direktor zadruge Ravangrad u Somboru.

Davor Vuković, poljoprivrednik iz salaškog naselja Gradina, kaže da je njegovo domaćinstvo izmirilo obaveze u pšenici za korišćeni repromatrijal, a da će tržni višak čekati bolju cenu. „Rod je bio loš, cena katastrofalna pa sam odlučio da pšenicu smestim u silos i čekam bolju cenu. Ne znam da li ću dočekati cenu od 15-16 dinara za kilogram, odnosno da li ću namiriti troškove proizvodnje“, ističe Tibor Molnar, poljoprivrednik iz sela Stanišić.

Arsenije Katanić, direktor Poljoprivrednog preduzeća „Aleksa Šantić“, ističe da se pokazala dobrom opredeljenost da se više proizvodi semenska roba. Pod semenskom pšenicom bilo je 520 hektara, a ubrano je 2.200 tona za poznatog kupca. Merkatilna pšenica je na 424 hektara u proseku rodila oko četiri tone, a u silos je smešteno 1.600 tona žita. „Nismo zadovoljni cenom pšenice jer ni izbliza ne podmiruje troškove proizvodnje, ali ćemo silos morati postepeno prazniti zbog velikih finansijslih obaveza“, kaže Katanić.

Somborski poljoprivrednici minule jeseni pšenicom su zasejali oko 19.000 hektara. Zbog niskih cena i gubitaka u proizvodnji mnogi ratari najavljuju smanjenje površina po žitom.