Samo nekoliko dana uoči berbe maline, o otkupnoj ceni tog voća samo se spekuliše. I dok proizvođači tvrde da bi iznos manji od dva evra po kilogramu bila nepristojna ponuda (na ruku im idu nakupci, koji nude i više), otkupljivači i vlasnici hladnjača uzvraćaju da bi vrednost tog voća trebalo da odredi tržište.
Samo nekoliko dana uoči berbe maline, o otkupnoj ceni tog voća samo se spekuliše. I dok proizvođači tvrde da bi iznos manji od dva evra po kilogramu bila nepristojna ponuda (na ruku im idu nakupci, koji nude i više), otkupljivači i vlasnici hladnjača uzvraćaju da bi vrednost tog voća trebalo da odredi tržište. U tako neuređenom tržištu bitka za malinu će se, po svemu sudeći, voditi po principu ko ponudi više novca i čiji kamion pre stigne do malinjaka. Razlog više da država aktivira sve svoje instrumente jesu i upozorenja stručnjaka da se kroz promet malina može oprati prljav novac.
Neiskorišćena izvozna šansa
Srbija je 2004. godine od izvoza 90.000 tona malina zaradila oko 120 miliona evra, ali je posle toga usledio pad proizvodnje. Prošle godine rod se kretao oko 50.000 tona, a ove godine biće niži za dvadeset odsto, pa će i cena najverovatnije biti viša, jer je interesovanje otkupljivača veliko. Problem je, međutim, što nemamo Nacionalni savet za malinu, i što je sadni materijal izuzetno lošeg kvaliteta. S druge strane, Srbija od izvoza maline može da ostvari mnogo veći prihod, ali nadležna ministarstva, hladnjače, pa i proizvođači nemaju sluha za zajednički nastup na inostranom tržištu i to sa finalnim proizvodima, a ne da malinu izvozimo kao sirovinu – ističe Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača maline.
Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača maline, kaže za Danas, da nakupci iz Valjeva i Šapca nude malinarima u Arilju 200 dinara za kilogram, ali dodaje da ugovori još nisu potpisani.
Između želja i tržišta
Na svetskom tržištu će se ove godine pojaviti značajne količine maline. To će normalizovati stanje na internacionalnoj pijaci, ali će se odraziti i na cenu. Ne treba očekivati pad cene maline, ali ne i veliki skok u odnosu na prošlu godinu. Proizvodnja i prodaja voća u Srbiji, hteli mi to ili ne, sastavni je deo evropskog i svetskog tržišta i to će sve više uticati i na otkupnu cenu maline kod nas. To znači da prilikom određivanja otkupne cene ovogodišnjeg roda maline treba biti obazriv i uzeti u obzir ne samo želje, već i objektivne pokazatelje. Podsećamo na prošlogodišnji otkup kupine u koji se ušlo sa dosta euforije, kada je o visini prodajnih cena reč. Međutim, sve se završilo tako što je dobar deo roda ostao neprodat, a farmeri zabeležili značajne gubitke – izjavila je za Danas Evica Mihaljević, direktor Poslovne zajednice za voće i povrće.
– Cena će biti formirana u prvim danima otkupa i za neke će biti iznenađujuće visoka. Malinjaci su u lošem stanju, a zbog štete koje su nanale velike padavine, ovogodišnji rod biće niži za oko 20 odsto. Cena od 200 dinara nije visoka, jer su poskupela sredstva za zaštitu, litar nafte košta 100 dinara, a zamrznuta malina se proletos izvozila po ceni i do pet evra za kilogram.
Tome treba dodati i podatak da se prosečni prinos maline u Srbiji kreće oko šest tona po hektaru, što je izuzetno loše, kaže Terzić i podseća da ariljski malinari sa jednom petinom učestvuju u ukupnoj proizvodnji maline u Srbiji, te da u ariljskoj opštini ima 75 hladnjača.
I Rade Ljubojević, predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjača Srbije, potvrđuje da otkupna cena nije precizirana i da će cenu utvrditi tržište. Uz konstataciju da bi proizvođači ipak trebalo da vode računa o tome kome prodaju malinu i da li će dobiti obećani novac, on naglašava da je vreme da se i u toj oblasti uvede red i odredi ko može da se bavi otkupom.
Srbija je verovatno poslednja zemlja u svetu u kojoj ova delatnost nije uređena, što otvara niz mogućnosti za mahinacije i izaziva nelojalnu konkurenciju. Primera radi, moguće je da se kao otkupljivač potpuno ravnopravno pojavi vlasnik hladnjače koji je u tu delatnost uložio ogroman novac i primenio HACCP standard, ali i čovek koji ima samo kamion, kojim u toku godine prevozi stoku – upozorava Ljubojević.
On poručuje da će dobro razmilsiti da li će njegova hladnjača u Sirogojnu otkupljivati ovogodišnji rod, ukoliko otkupna cena bude viša od tri evra.
– Prerađivači sa područja Lipolista, Mačve, Valjeva i Ljubovije nude 100 dinara po kilogramu kao neku početnu cenu u ovogodišnjem otkupu maline. Oni su do cene došli na osnovu prošlogodišnjih i ovogodišnjih kalkulacija, cena maline na domaćem i inostranom tržištu i očekivanog roda ne samo kod nas, već i u zemljama najvećim proizvođačima u svetu. Prošle godine su Poljska i Čile, inače, naši glavni konkurenti na svetskom tržištu, imali slab rod. Ove godine, međutim, situacija je sasvim drugačija. U Čileu, gde je sezona otkupa već završena, malina je dobro rodila, a slična je situacija i u Poljskoj – izjavila je za Danas Evica Mihaljević, direktorka Poslovne zajednice za voće i povrće.
Kada je reč o jagodi, naša sagovornica kaže da je ove godine ostvaren nešto veći rod, jer su u međuvremenu povećane i površine. Jagoda se izvozi kao konzumna u Crnu Goru, druge susedne zemlje i u Rusiju. Traže je proizvođači sokova, a otkupljuju je i hladnjače i izvoze u zamrznutom stanju. Otkupna cena je na nivou od 40 do 70 dinara, zavisno od namene.
– Za razliku od jagode, i ove godine se to pokazalo, da nam u otkupu nedostaje trešnja. Slabiji je ovogodišnji rod, a nemamo ni značajnije površine pod ovom kulturom. Trešnja je postradala i zbog vremenskih neprilika i otuda tako visoka cena na pijacama i u otkupu, od 120 do 200 dinara po kilogramu. Na visoke cene trešnje utiče i njeno ranije sazrevanje u odnosu na zemlje severnije od nas. Velike količine trešnje izvoze se u svežem stanju u Rusiju podseća Evica Mihaljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
