Planovi bugarskog premijera Bojka Borisova o izgradnji centra za distribuciju gasa „Balkan“ odakle bi sa teritorije te zemlje ruski „plavi energent“ bio distribuiran u druge evropske zemlje samo je njegova „pusta želja“ od koje nema ništa, kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Upravo je Borisov taj koji je svojevremeno „minirao“ projekat Južni tok. Zašto bi mu sada Rusi izašli u susret i pomogli da oformi distributivni centar u koji bi pored ruskog stizao i konkurentski gas. U Bugarskoj vlada veliko nezadovoljstvo zbog otkazivanja izgradnje Južnog toka jer je na taj način ta zemlja direktno oštećena. Naime, da je Južni tok ugledao svetlost dana Bugarska bi zaradila dosta novca od tranzitnih taksi. Ovako to nije slučaj, što je i izazvalo revolt u javnosti. Pretpostavljam da je u konkretnom slučaju to pokušaj Borisova da popravi svoj imidž u biračkom telu nakon otkazivanja Južnog toka – naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, čak i kada bi se taj distributivni centar i formirao, za Srbiju se faktički ne bi promenilo ništa.
– Mi bismo i tada isto kao i sada morali da plaćamo tranzit tog gasa, što znači da njegova cena ne bi bila niža nego što je sada. Takođe, Srbija ne bi zaradila ništa od tog posla, za razliku od toga da je došlo do izgradnje Južnog toka koji bi prelazio preko naše teritorije, zbog čega bi Srbija inkasirala zaradu od tranzitnih taksi – ističe Vuletić.
Borisov je govoreći pred poslanicima bugarskog parlamenta najavio izgradnju centra za distribuciju gasa „Balkan“. Bugarski premijer je rekao da bi Rusija mogla pristati na izgradnju makar podvodnog dela gasovoda Južni tok, postavljajući dve linije. Svaka od tih linija bi imala kapacitet od 10 milijardi kubnih metara gasa, i služila bi za preusmeravanje gasa Evropi. Distributivni centar „Balkan“ bi, pored ruskog gasa, trebalo da dobija i azerbejdžanski gas iz Transanadolijskog gasovoda koji je trenutno u izgradnji. Borisov se nada da bi osim toga taj distributivni centar mogao da dobija i tečni prirodni gas iz terminala u susednoj Grčkoj, kao i manje količine iz lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji. Bugarski premijer namerava da agituje za realizaciju tog programa i učini ga prioritetom Evropske komisije. O ideji koju je izneo Borisov razgovaraće se i na sastanku bugarsko-ruskog komiteta za ekonomsku saradnju koji će biti održan 27. i 28. februara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
