Predstavljena monografija o projektu Jadar: Ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv

Na ovoj monografiji radilo je 26 nezavisnih autora, a podeljena je na četiri poglavlja koja ukupno sadrže 18 radova. U knjizi su analizirani različiti aspekti projekta Jadar – od ekoloških, pravnih do ekonomskih.

Uticaji ovog projekta prikazani su kroz četiri poglavlja: Jadarit – Procesi, Jadarit – Živi svet, Jadarit – Ekonomski efekti projekta i Jadarit – Društveni uticaji projekta.

Ukazuje se da su kompanija Rio Tinto i vlast u Srbiji promovisanjem Projekta Jadar samo kao zeleni podzemni rudnik, svesno dovele u zabludu stanovništvo Srbije i širu javnost. Dodali su da ova ruda i njen litijum-borni koncentrat nemaju tržišnu vrednost u sirovom obliku.

Podsetili su i da je u kategoriji strateških projekata van Evropske unije, Evropska komisija sa pet milijardi evra podržala 13 strateških projekata, među kojima je rudarski projekat „Jadar“ u Srbji.

Dakle, kako je sumirano, analiza pokazuje da je Projekat „Jadar“ jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije koji je tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.

Na predstavljanju monografije, profesorka Fakulteta za fizičku hemiju u penziji Vera Dondur podsetila je da su ovaj projekat, kao i kompanija Rio Tinto u Srbiji već jako dugo.

Ona je ukazala da je to kompleksan projekat koji otvara veliki broj pitanja iz različitih oblasti, ali da je on podržan od strane Vlade Srbije i naročito predsednika Srbije.

Ta podrška je išla od zakonske regulative, pa memoranduma o razumevanju Srbije i Evropske komisije, pa do podrške da se konkuriše za strateške projekte EU.

Dondur je podsetila i da je Vlada donela odluku da resursi mnogih ministarstava budu u službi projekta i same kompanije Rio Tino.

Kako je naglasila, kompanija je obavljala čitav niz aktivnosti u svom interesu, dok je s druge strane do sada održano više od 120 protesta koje su građani organizovali, na kojima je bilo prisutno više desetina hiljada ljudi.

Dodala je i da je peticiju protiv ovog projekta potpisalo 38.000 ljudi, ali da se „ona zagubila u fiokama Skupštine“.

Naši državni organi, prema njenim rečima, neprekidno ovo promovišu kao rudarski projekat.

„To ne može da bude rudnik, jer bi proizvodio rudu jadarit, a ta ruda nema tržište, jer nema ko da je kupi i preradi“, upozorila je.

Zbog toga bi, kako je kazala, ovaj projekat morao da ima iskopavanje i preradu rude, a onda industrijsko-hemijsku proizvodnju jedinjenja litijuma i bora.

Ona je objasnila da su litijum i bor elementi specifičnih osobina, jer su značajni za primenu, ali su pogubni za životnu sredinu.

„Ovakva proizvodnja bi ostavila veliku količinu jalovine i drugih otpadnih materijala“, upozorila je.

S druge strane, za projekat je potrebna velika količina hemikalija i električne energije.

Ukazala je i na to da su litijum i bor toksični za reprodukciju živih organizama, pa tako i za ljude i da utiču na celokupan živi svet.

„Glavna mana je što oni ne grade nerastvorna jedinjena, nego su im jedinjenja lako rastvorna i kad jednom dospeju u prirodu više iz nje ne mogu da se vrate“, naglasila je Dondur.

Dodatni problem, prema njenim rečima je i taj što je nalazište u slivu reka Jadar i Korenita, koji je bogat vodom.

Kako je dodala, površina nadzemnog dela rudnika iznosila bi 400 hektara uz postrojenja za preradu i deponije.

„A podzemni rudnik koji se krsti kao ‘zeleni rudnik’ bi se prostirao na oko 840 hekatara i širio bi se po nameri kompanije, koliko ona želi“, navela je.

Dodatni problem je, kako je kazala, što to područje obuhvata i 22 sela, odnosno ceo sistem gde ljudi žive od poljoprivrede.

„Ako bi se gradio tako veliki kompleks potrebni su putevi, železnica, električno i gasno snabdevanje i slično. To bi građani plaćali svojim parama i već sada se kreditno zadužujemo za  infrastrukturu za taj projekat“, naglasila je Dondur.

Autori Zoran Stevanović, Radmilo V. Pešić, Melita Kosanović i Sreten Đorđević potom su predstavili svako po jedno od četiri poglavlja i ključne zaključke.

Tehnički i ekološki rizici

Kako je objašnjeno, osnovu projekta čini eksploatacija jadarita – litijumsko-borne rude, čija prerada zahteva ogromne količine jakih hemikalija, uključujući sumpornu i hlorovodoničnu kiselinu, dizel i druge reagense. Dodaje se da su planirani procesi prečišćavanja voda složeni i teško ostvarivi u praksi.

Posebno zabrinjava istovremena proizvodnja litijuma i bora u obimu koji do sada nije zabeležen ni u Evropi ni u svetu. Planirana godišnja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu, ukazuju autori.

Poseban rizik, dodaje se, predstavljaju više od 70 miliona tona jalovine, kao i toksičnost litijuma i bora, zbog čega je kontaminacija prostora realna opasnost.

Upozoravaju i da bi rudnik i prateća infrastruktura zahvatili stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog područja, u kojem živi oko 20.000 ljudi, dok bi zagađenje vazduha, zemljišta i voda moglo da se proširi i van same lokacije.

Brojni i realni rizici i prenos zagađenja mogli bi dovesti do devastacije najvećeg i najznačajnijeg izvorišta voda za piće u Srbiji na susednom području Mačve, poručeno je.

Ekološki, biodiverzitetski i zdravstveni rizici

Poglavlje „Jadarit i živi svet” ukazuje da litijum i bor predstavljaju ozbiljnu pretnju prirodi, jer se njihovo uklanjanje iz životne sredine smatra praktično neizvodljivim.

Na području Jadra zabeleženo je oko 500 biljnih vrsta i podvrsta, uključujući i vrste nove za floru Srbije, kao i brojne vrste insekata, vodenih organizama, riba i sisara, među kojima su i zaštićene i strogo zaštićene vrste prema međunarodnim konvencijama, objašnjeno je.

Ukazuje se da se litijum i bor lako usvajaju iz zemljišta, čime ugrožavaju poljoprivredne kulture, žitarice, povrće i voće, izazivajući smanjenje prinosa ili potpuno uništavanje useva.

Dodaje se da njihova akumulacija u biljkama dovodi do ulaska toksičnih elemenata u lanac ishrane, sa posledicama po životinjski svet i zdravlje ljudi.

Štetni efekti litijuma i bora na zdravlje poznati su decenijama, a Evropska agencija za hemikalije je 2021. godine klasifikovala određena jedinjenja litijuma kao reproduktivno toksična, dok su jedinjenja bora još 2008. godine svrstana u supstance koje mogu narušiti plodnost i oštetiti razvoj ploda, podsećaju autori.

Kako su pojasnili, proces prerade jadarita podrazumevao bi prisustvo najmanje jednog jedinjenja litijuma i jednog jedinjenja bora.

Zaključak autora ovog poglavlja je da jedina efikasna mera zaštite prirode i zdravlja ljudi jeste odustajanje od eksploatacije jadarita, jer bi realizacija projekta dovela do trajnog narušavanja ekosistema i ozbiljnih zdravstvenih rizika.

Pravne nepravilnosti

Rad „O pravnim aspektima Projekta Jadar“ ukazuje na sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uključujući izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira koje su omogućile njegovo sprovođenje bez adekvatne kontrole.

Analizom relevantnih zakona, strateških dokumenata i podzakonskih akata ukazuje se na kršenje načela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na donošenje odluka najviših državnih organa koje su omogućile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu državnih organa i nosioca projekta.

Ekonomska analiza

U analizi se navodi da bi ekonomski efekti projekta za Srbiju bili minimalni, dok bi rizici i troškovi bili izuzetno visoki.

Kako je objašnjeno, projekat donosi zanemarljive prihode za državu, prosečno 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, ili 4,1 evro u optimističnom scenariju kapitalnog učešća države od 20 odsto, što ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra.

Čak 95 odsto ekonomskih koristi odlazi kompaniji „Rio Tinto“, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od pet odsto, podstili su.

Kako se ukazuje, troškovi izgradnje infrastrukture, puteva, pruga, vodovoda, gasovoda i električne mreže, kao i eventualne sanacije ekoloških havarija, bili bi u potpunosti na teret države, procenjeni na stotine miliona evra, bez ikakvog vlasničkog udela ili garantnog fonda.

Minimalni godišnji društveni i ekološki troškovi procenjeni su na 95,7 miliona evra, a u ove proračune nisu uračunate moguće nesreće koje bi mogle izazvati ireverzibilne štete.

Kada se uračunaju ekološki troškovi i gubici ekosistemskih usluga, projekat je ekonomski atraktivan za investitora, ali kratkoročno i dugoročno neisplativ i štetan za Srbiju, zaključak je autora.

Litijum i energetska budućnost

Autori monografije ističu verovatni strateški značaj litijuma za buduće projekte dobijanja energije iz termonuklearne fuzije.

Prema procenama, litijum za fuzione reaktore mogao bi biti višestruko vredniji nego danas za baterije.

Zbog toga, autori poručuju da bi rudne rezerve litijuma trebalo sačuvati za buduće generacije, s obzirom na očekivanu praktičnu primenu litijuma u fuzionim nuklearnim elektranama posle 2050. godine.

Otpor javnosti

Podseća se i da je projekat izazvao masovni otpor građana, te da je zabeleženo više od 120 javnih protesta, sa desetinama hiljada učesnika, uključujući i dijasporu.

Problemi realizacije projekta razmatrani su i u Evropskom parlamentu.

Prema poslednjem istraživanju Nove srpske političke misli, 63,5 odsto građana Srbije nije podržavalo otvaranje rudnika u dolini Jadra, dok je samo 19 odsto bilo za. Dve trećine smatralo je da bi najveću korist imali vlast, kompanija „Rio Tinto“, Nemačka i EU, dok su građani bili veoma skeptični u vezi sa realnom koristi za Srbiju.

Autori monografije:

Vera Dondur, Zoran Stevanović, Dragana Đorđević, Bogdan Šolaja, Šćepan S. Miljanić, Živorad Radonjić, Boško Telenta, Ljiljana Tomović, Zora Dajić, Melita Kosanović, Zoran Drakulić, Boško Mijatović, Danica Popović, Dejan Šoškić, Božo Drašković, Radmilo V. Pešić, Luka S. Đorđević, Sreten Đorđević, Ana Jakovljević, Ratko Ristić, Aleksandar Matković, Sofija Stefanović, Nina Đukanović, Mirko Nikolić, Nenad M. Kostić, Đorđe Vukadinović.