Promocija sistema neodgovornosti za štetne zakone: Zbog čega državni vrh „problematične“ propise predlaže preko poslanika

Do skora je Narodna skupština RS bitne zakone uvek usvajala na predlog Vlade. Svi zakoni koje su predlagali poslanici su tavorili u “fioci”, jer su ih po pravilu predlagali opozicioni poslanici. Državni vrh zakone nije predlagao preko svojih poslanika, jer je od 2012. do danas u potpunosti kontrolisao Vladu. Nije imao problem da preko Vlade ekspresno “progura” bilo koji predlog zakona. Dodatno, u složenom poslu izrade zakona su mu bile na raspolaganju sve stručne službe Vlade, piše advokat i konsultant u oblasti regulatorne reforme i analize propisa Đorđe Vukotić za Forbes Srbija.

Od maja 2017. Vlada je samo formalno nezavisna u radu. Sve njene ključne aktivnosti se odvijaju pod dirigentskom palicom predsednika države i budnim okom njegovog kabineta. Takva struktura vlasti nije imala razlog da svoje poslanike opterećuje složenim i visoko profesionalnim poslom izrade zakona. Oni su bili tu da pod dirigentskom palicom izglasaju ono što po direktivi predloži Vlada.

Međutim, svedoci smo da u poslednjih nekoliko meseci najbitnije zakone za državni vrh Narodnoj skupštini predlažu upravo poslanici vladajuće stranke i to pojedinci. Primeri za tu praksu su tzv. “Leks specialis o Generalštabu”, a sada i vrlo sporan set zakona iz oblasti pravosuđa, koji je predložio poslanik Uglješa Mrdić.

Zašto?

Nameće se pitanje: Zbog čega je praksa u predlaganju zakona promenjena?

Odgovor na gore navedeno pitanje je vrlo jednostavan i glasi:

Državni vrh na ovaj način izbegava kontrolni mehanizam za proveru kvaliteta propisa, koji je uspostavljen na nivou Vlade. Izbegavanjem kontrolnog mehanizma se relativizuje politička odgovornost za predlaganje i usvajanje štetnih zakona.

Ta odgovornost se prebacuje na pojedinca poslanika, koji predlaže štetan zakon. Taj pojedinac nema multiprofesionalni kapacitet nužan za analizu efekata svog predloga. Zbog toga se u budućnosti može pravdati da nije shvatao šta predlaže.

S druge strane, onaj ko iza scene diriguje ovim rekvijemom pravnom poretku može tvrditi Venecijanskoj komisiji i drugim relevantnim instancama da nije imao predstavu šta se u Narodnoj skupštini dešavalo. Može reći i da se ne meša u zakonodavnu vlast.

Dodatni motiv za ovakvu praksu je izbegavanje javne rasprave i transparentnosti zakonodavnog procesa, kada predlog zakona sadrži sporna rešenja, za koja je javnost naročito zainteresovana.

Kontrolni mehanizam za proveru kvaliteta propisa je uspostavljen na nivou vlade

Međunarodno prihvaćen sistem kontrole kvaliteta propisa i sistem uvođenja političke odgovornosti za predlaganje i usvajanje štetnih propisa je u Srbiji uveden još davne 2003. Sistem je uveden u skladu sa standardima OECD-a, najznačajnije međunarodne organizacije u oblasti ekonomske saradnje i razvoja.

Jedan od programa te organizacije je upravo zagovaranje uvođenja efikasnog mehanizma za kontrolu efekata propisa (tzv. RIA – Regulatory Impact Assessment). Srbija je taj sistem uvela bar 10 do 20 godina ranije nego države u regionu, uključujući i Hrvatsku i Rumuniju, koje su odavno članice EU. Npr. Rumunija je po tom parametru do pre dve godine bila ispod nivoa Srbije u 2004. godini.

Vlada Srbije je 2003. osnovala Savet za regulatornu reformu, sa zadatkom da kontroliše sprovođenje RIA za sve propise koje predlaže ili usvaja. RIA je u punom svom obimu u Srbiji prvi put bila primenjena 2004. To se desilo prilikom formiranja Agencije za privredne registre (APR).

Zahvaljjući detaljnoj analizi efekata, formirana je respektabilna institucija, koja je postala samofinansirajuća nakon samo tri meseca rada. Danas je ova agencija primer efikasne institucije, koja vodi više od 20 registara i evidencija, obezbeđujući transparentnost i besplatnu dostupnost podataka i akata koje registruje. Sve ključne afere u privredi i građevinarstvu su isplivale u javnost upravo zahvaljujući transparentnosti rada APR-a.

Kancelarija i Sekretarijat

Mehanizam kontrole sprovođenja RIA je na viši nivo podignut 2010, osnivanjem Kancelarije za regulatornu reformu i procenu uticaja propisa. Kancelarija je stekla reputaciju ozbiljnog i doslednog kontrolora kvaliteta propisa.

Tom prilikom su građani, civilno društvo i privredni subjekti uključeni u regulatorni proces, na nivou rada Vlade. Kancelarija je 2014. prerasla u Sekretarijat za javne politike. Taj sekretarijat je po značaju i mestu u radu Vlade podignut na nivo Sekretarijata za zakonodavstvo.

Od tog momenta nijedan nacrt zakona nije smeo da bude usvojen bez pribavljenog mišljenja Sekretarijata za javne politike. To znači da je svaki nacrt zakona morao da prođe proveru da li je analiza njegovih efekata vršena u nužnom obimu.

Proveravan je i kvalitet konsultativnog procesa koji se sprovodio tokom rada na propisu, kao i kvalitet sprovođenja javne rasprave pre usvajanja propisa od strane Vlade. U ovom Sekretarijatu je zaposlen veliki broj stručnjaka, dovoljan da sve te provere izvrši stručno, a te kontrole se sprovode u javnom interesu.

Ceo tekst pročitajte na portalu Forbes Srbija.