Novi prozjumeri do kraja godine po starom „neto-merenju“: Da li će „neto-obračun“ biti manje isplativ?

Oni koji dobiju status prozjumera nakon tog datuma, struju će obračunavati po novom „neto-obračunu“.

To su za Danas potvrdili u Ministarstvu rudarstva i energetike, nakon što su se u javnosti pojavile informacije da novi obračun kreće već od 1. januara ove godine.

„Zakonom o energetici propisano je da se neto-merenje kao način obračuna ukida najkasnije do 31. decembra 2026. godine i zamenjuje neto-obračunom“, glasi odgovor Ministarstva na pitanje kada se primenjuje novi obračun za prozjumere.

Zašto je nastala zabuna oko početka primene novog obračuna?

Iz Centra za unapređenje životne sredine objašnjavaju za Danas da, na osnovu važećeg Zakona o energetici, nije jasno kada počinje primena novog obračuna.

Ukazuju da član 131 Zakona uvodi više različitih vremenskih odrednica koje nisu međusobno jasno razgraničene i koje ostavljaju prostor za različita tumačenja.

„U stavu 1 navodi se da se od 1. januara 2026. godine primenjuje neto-obračun za domaćinstva koja steknu status kupca-proizvođača. Istovremeno, u stavu 2 propisuje se da se neto-merenje primenjuje najkasnije do 31. decembra 2026. godine, dok stav 3, kao ključan kriterijum za nastavak primene neto-merenja, utvrđuje datum podnošenja zahteva za prilagođenje mernog mesta, i to do 31. decembra 2026. godine“, navode Ivana Jovčić i Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Zašto je važno da stari način obračuna ostane do kraja ove godine?

Iz ove organizacije ukazuju da postoje dodatni razlozi zbog kojih bi neto-merenje trebalo da ostane važeći model najkasnije do 31. decembra 2026. godine.

Prema njihovim rečima, tržište prozjuminga u Srbiji se i dalje nalazi u ranoj fazi razvoja, što, dodaju, potvrđuje činjenica da je do sada priključeno oko 38 megavata solarnih elektrana u kategoriji domaćinstava.

„U takvim okolnostima, nagla i nedovoljno pripremljena promena modela obračuna može značajno usporiti dalji razvoj, obeshrabriti građane da investiraju u sopstvenu proizvodnju električne energije i negativno uticati na lokalni lanac vrednosti i ‘zelena’ radna mesta u sektoru“, upozoravaju Jovčić i Šćekić.

Navode da se tek od jula 2024. godine u praksi primenjuje obračun neto-merenja kakav je utvrđen Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije i pratećim podzakonskim aktima.

„Prelazak na neto-obračun za nova domaćinstva svega osamnaest meseci nakon početka pune primene neto-merenja ne omogućava dovoljno vremena da se sagledaju stvarni efekti postojećeg sistema, niti da se građani, institucije i tržište adekvatno pripreme za novu promenu“, smatraju iz Centra.

Pored toga, ističu da u trenutku kada još uvek nisu usvojeni podzakonski akti kojima bi se detaljno uredio neto-obračun za domaćinstva, niti je definisan jasan model ugovornog odnosa sa snabdevačem u režimu neto-obračuna, faktički se stvara regulatorni vakuum koji dodatno povećava pravnu i investicionu nesigurnost.

Novi neto-obračun neće se odnositi na stare prozjumere

Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrđuju za Danas da se novi način obračuna neće odnositi na postojeće prozjumere.

„Izmena se odnosi isključivo na nove kupce-proizvođače. Građani koji su već stekli status prozjumera nastaviće da obračunavaju električnu energiju po pravilima koja su važila u trenutku kada su ušli u sistem“, dodaju iz Ministarstva.

Iz Centra za unapređenje životne sredine kažu da je to dobra vest za sva domaćinstva koja su već prozjumeri, ali upozoravaju da će i to imati rok.

„Kada se vrši ovakva promena načina obračuna, u skladu sa iskustvima iz zemalja gde građanska energija dobro funkcioniše (tehnički i regulatorno), običaj je da se daje rok (najčešće 10 godina) tokom kog još važi neto-merenje“, ukazuju Jovčić i Šćekić.

Razlika između neto-merenja i neto-obračuna

Programska direktorka Centra za energetske analize i docentkinja Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu Jelena Stojković Terzić objašnjava za Danas da neto-merenje, odnosno stari obračun, omogućava prozjumerima da višak električne energije koji tokom obračunskog perioda predaju u mrežu iskoriste za umanjenje svoje potrošnje u narednim mesecima.

Obračunski period, kako navodi, traje od 1. aprila do 31. marta naredne godine, što omogućava da se energija proizvedena tokom sunčanih meseci koristi za pokrivanje povećane potrošnje tokom zime.

Neto-obračun, sa druge strane, podrazumeva da se energija predata u mrežu i energija preuzeta iz mreže obračunavaju odvojeno, objašnjava Stojković Terzić.

Ukazuje da se energija koja se predaje u mrežu vrednuje se po jednoj, najčešće nižoj ceni, dok se energija koja se preuzima iz mreže plaća po punoj maloprodajnoj ceni.

„To znači da se više ne ‘razmenjuju’ kilovat-sati, već se sve svodi na finansijski obračun. U praksi, neto-obračun stavlja veći akcenat na potrošnju električne energije u trenutku proizvodnje, dok su sezonski viškovi znatno manje vredni nego kod neto-merenja“, kaže naša sagovornica.

I Jovčić i Šćekić ukazuju da se kod neto-obračuna sve računa u novcu umesto u kilovat-satima.

„Višak proizvedene energije predaje se u mrežu po nižoj (otkupnoj) ceni, dok se struja preuzima po višoj, maloprodajnoj ceni. To znači da ista količina predate i preuzete energije finansijski nikada nije izjednačena i ne postoji mogućnost prikupljanja viškova električne energije“, navode Jovčić i Šćekić.

Iz ovoga se, kako navode, odmah može videti da je neto-obračun manje povoljan. Međutim, dodaju da će se tek usvajanjem dodatnih propisa videti kako će tačno izgledati neto-obračun za domaćinstva i po kojoj ceni će se otkupljivati viškovi električne energije.

Zašto se menja način obračuna i da li je Srbija sa njim požurila?

Iz Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da je promena uvedena radi usklađivanja sa propisima Evropske unije, gde se neto-merenje postepeno ukida.

Ukazuju da Evropska unija uvodi neto-obračun kako bi se energija koju prozjumeri predaju u sistem vrednovala po stvarnoj tržišnoj ceni u trenutku isporuke, jer neto-merenje izjednačava struju iz solara sa strujom iz mreže, iako one nemaju istu vrednost, što smanjuje prihode snabdevača i primorava ih da taj manjak nadoknađuju višim cenama koje na kraju plaćaju kupci bez solarnih panela.

„EU ne ukida solar, već uvodi tržišni princip – da struja iz solara i struja iz mreže više ne budu veštački izjednačene“, kažu iz Ministarstva.

Stojković Terzić ističe da je neto-merenje efikasan i jednostavan mehanizam u početnoj fazi razvoja, kada je broj prozjumera mali i njihov uticaj na sistem ograničen.

Dodaje da je u zemljama Evropske unije prelazak na neto-obračun ili slične modele sprovođen postepeno, u trenutku kada je broj prozjumera postao dovoljno veliki da počne značajnije da utiče na rad mreže, troškove sistema i raspodelu tih troškova.

„S obzirom na to da je razvoj prozjumerskog modela u Srbiji započeo tek pre nekoliko godina i da se i dalje nalazi u ranoj fazi, ima smisla zadržati neto-merenje još izvestan period kao prelazno rešenje“, kaže naša sagovornica.

Ističe da takav pristup obezbeđuje stabilnost i predvidivost za građane, uz postepenu pripremu sistema za budući prelazak na neto-obračun, u trenutku kada uticaj prozjumera i distribuirane proizvodnje zaista postane značajniji.

Da li će novi način obračuna demotivisati ili motivisati građane da postanu prozjumeri?

Iz Ministarstva rudarstva i energetike tvrde da novi način neće demotivisati građane da postanu prozjumeri.

Kao razlog navode to što se neto-obračun već godinama primenjuje kod industrijskih i komercijalnih kupaca, dodajući da rast broja solarnih postrojenja pokazuje da je ovaj model dovoljno podsticajan.

„Očekuje se da će solarni paneli ostati isplativi i za domaćinstva“, ukazuju iz Ministarstva.

Sagovornici Danasa iz Centra za unapređenje životne sredine smatraju da će za domaćinstva koja veliki deo proizvedene energije mogu da potroše odmah, tokom dana, ulaganje u solarne elektrane i dalje biti veoma isplativo, jer direktno smanjuju kupovinu struje iz mreže.

Međutim, kako ističu, za domaćinstva koja većinu energije proizvode kada nisu kod kuće i višak predaju u mrežu, finansijska korist je manja nego kod neto-merenja, jer se energija prodaje po nižoj ceni, a kasnije kupuje po višoj.

„U tom smislu, neto-obračun ne demotiviše građane da budu prozjumeri, ali motiviše samo one koji mogu ili žele da prilagode svoje navike, ulažu u baterije, pametne uređaje ili druge oblike fleksibilnosti. Ako takvi uređaji nisu svima dostupni ili su preskupi, što veoma često jeste slučaj, deo građana će odlagati odluku o zasnivanju statusa prozjumera“, dodaju Jovčić i Šćekić.

Takvog stava je i Stojković Terzić koja ukazuje da neto-obračun sam po sebi ne znači da se ulaganje u solarne elektrane ne isplati, ali menja način na koji domaćinstva ostvaruju korist.

Za tipično domaćinstvo, objašnjava, koje većinu električne energije troši u večernjim satima i tokom zimskih meseci, ekonomska isplativost je slabija nego u sistemu neto-merenja, posebno ako nema dodatne potrošače poput toplotnih pumpi, električnih vozila ili baterija.

„Važno je istaći da ni u periodu važenja neto-merenja ulaganje nije bilo jednako isplativo za sva domaćinstva. Najviše koristi imala su domaćinstva sa veoma visokom potrošnjom, dok je za domaćinstva sa prosečnom potrošnjom period otplate investicije često bio duži od deset godina. Drugim rečima, ni tada se nije radilo o brzoj investiciji, već o dugoročnom ulaganju“, kaže Stojković Terzić.

U sadašnjim okolnostima dodatni demotivišući faktor predstavlja neizvesnost, dodaje naša sagovornica. Ističe da zbog nepostojanja detaljnih pravila za neto-obračun, građani ne mogu pouzdano da procene kolika je stvarna isplativost njihove investicije.

Upravo ta neizvesnost, naglašava, više nego sam model obračuna, trenutno najviše utiče na odluku domaćinstava da li da uđu u prozjumerski status.