Ratari su već ostali bez zemlje

U saopštenju koje je prosleđeno medijima povodom kritika izrečenih zbog novog zakona, dodaje se da je „na lokalnom nivou značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima, godinama unazad, odnosno nije ni izdavan, već je ostajao navodno neizlicitiran, da bi potom ta lica bespravno i uz prećutnu saglasnost nadležnih pojedinaca u lokalnim samoupravama ulazila na polja i bez naknade ih obrađivala“.

– Novim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu neodgovorne lokalne samouprave će ostati bez sredstava iz budžeta Republike Srbije, dok će se po prvi put uvesti kazne za uzurpatore, a nelegalni usevi biti uništeni. Po prvi put u istoriji država je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta ponudi u otkup najugroženijoj grupi poljoprivrednika, malim proizvođačima. Svi koji u svom posedu imaju do 30 hektara moći će da kupe na rate do 20 hektara državnog zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj imaju prebivalište najmanje tri godine – navode u Ministarstvu.

Demantuju i navode da se izmenama zakona poljoprivredno zemljište prodaje stranim pravnim i fizičkim licima. „Prodaja zemljišta stranim pravnim i fizičkim licima je apsolutno zabranjena kako po važećem zakonu, tako i prema Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakon o poljoprivrednom zemljištu“, stoji u saopštenju i objašnjava da „će isključivo državljani Srbije koji su nosioci malog poljoprivrednog gazdinstva moći da kupe deo poljoprivrednog zemljišta“.

U saopštenju Ministarstvo podseća da je pre privatizacije u Srbiji uspešno radilo više od 90 poljoprivrednih kombinata i 108 poljoprivrednih dobara, od čega u Vojvodini 106 dobara i 36 kombinata.

– Danas, 15 godina nakon početka prodaje tih preduzeća, nijedan kombinat niti poljoprivredno dobro ne radi, oko 120 hiljada hektara završilo je u rukama nekoliko pojedinaca, država je izgubila desetine miliona evra, a poljoprivredi Srbije je naneta nesaglediva i trajna šteta. Direktna posledica privatizacije kombinata je i gašenje oko pola miliona radnih mesta, uništena je visokosofisticirana tehnologija, kao i stočni fond. Takođe je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i na taj način je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije. Poljoprivrednici nisu imali pravo učešća u privatizaciji, a upravo njihovim radom su podizani i kombinati i prerađivačka industrija. Na taj način su poljoprivredni proizvođači dovedeni u položaj građana drugog reda – navodi se u saopštenju.

Uloga sudije

„Svaki put kada se učine napori u cilju uvođenja reda i iskorenjivanja hronične korupcije koja nije zaobišla ni sektor poljoprivrede, isti oni, koji su i odgovorni za takvo stanje svojim činjenjem ili nečinjenjem, javljaju se u ulozi sudije i daju sebi za pravo da komentarišu treba li ta borba Srbiji ili ne“, tvrdi u pisanom saopštenju Ministarstvo poljoprivrede.