Razlika između prodajnog i kupovnog kursa i do sedam dinara

– Raspon u kursu posledica je kretanja na deviznom tržištu. Većim rasponom margine banke se štite od toga da im neko ne proda skupe devize, ili da sama banka ne proda jeftino jer može da se nađe u situaciji da napravi gubitak po osnovu kursnih razlika. Kada banke kupuju ili prodaju devize, otvaraju svoje devizne pozicije i izlažu se kursnom riziku. To je posebno opasno u situaciji kada devizno tržište nije dovoljno likvidno, jer tada banke imaju teškoće da zatvore svoje devizne pozicije. U takvim uslovima dolazi do rasta raspona u kursu, do rasta bankarske margine – kaže za Danas Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

On ukazuje na činjenicu da poslovni partneri u Rajfajzen banci uživaju poseban status kada je u pitanju kurs dinara, ali dodaje da taj status ipak ne isključuje tržišne parametre. „Sa partnerima sa kojima imamo višegodišnju saradnju uspostavili smo takav poslovni odnos da možemo da im ponudimo nešto povoljnije uslove otkupa ili prodaje deviza, ali po pravilu nikada ne radimo na svoju štetu. Treba, takođe, naglasiti da stanovništvo i privreda imaju različite statuse, pa tako, recimo, privreda direktno kontaktira sektor trezora Rajfajzen banke, dok za stanovništvo važe druge tarife“, objašnjava Petrović.

I Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u Banci Inteza, napominje da ta banka formira kursnu listu u zavisnosti od kretanja na deviznom tržištu.

– Margina varira od dana do dana, u zavisnosti od oscilacija vrednosti dinara. To praktično znači ako je domaća valuta u jednom danu dosta izgubila na vrednosti u odnosu na evro da je margina bila velika. Ali, treba reći da se banke šite od preteranih oscilacija kursa, time što povećavaju razliku između kupovnog i prodajnog kursa. Margina jeste jedan od izvora zarade banke, ali u situaciji kada je kurs dinara išao u jednom pravcu (dnevna depresijacija od dva dinara), svi su samo prodavali devize, retko ko je kupovao. Kad kurs dinara raste, odnosno kada dinar apresira, tada banka ne zarađuje jer samo prodaje devize. Praktično, otkupa deviza gotovo da i nema – ističe Lečić.

Uz konstataciju da je margina direktna posledica kretanja na deviznom tržištu, Biljana Đurović, zamenik direktora Sektora sredstava Hipo-Alpe Adrija banke, kaže da se svakog jutra oko petnaest do osam u toj banci formira kursna lista, na osnovu srednjeg kursa NBS, na koju se doda margina, koja zavisi od kretanja na deviznom tržištu.

– Kad kurs ide i do četiri dinara u jednom ili u drugom pravcu, onda se margine šire. Trenutno margina se kreće na nivou od dva i po odsto u odnosu na srednji kurs dinara NBS. Mada i to ne mora da bude pravilo, jer ako procenimo da će kurs da ide nagore, banka može da formira kupovni kurs na nivou od jedan odsto od srednjeg kursa NBS, ali zato možemo da pomerimo i na tri odsto od srednjeg kursa NBS, na strani prodajnog kursa. Tržišna volitilnost i procena banaka određuju koliki će biti spred na kursnoj listi. Narodna banka poslovnim bankama dozvoljava da u okviru formirane kursne liste, mogućnost da za veće kupovine ili prodaje deviza, bude postignut dogovor po kojem kursu će biti zatvorena transakcija – kaže naša sagovornica.

Zaštitna margina

Treba praviti razliku između banaka i menjačnica a samim tim i margina koje postoje i koje su evidentne. Poslovna politika menjača drukčija je, jer su u poziciji da odluče da li će i kada izvršiti transakciju. Ako procene da je jutarnji kurs, sa kojim su krenuli u trgovanje, doživeo u toku dana značajnu korekciju, mogu da odustanu od transakcije, jer ne žele da imaju gubitke. To banka ne može na taj način da uradi, većkoristi mehanizam široke margine, i na taj način se štiti od gubitka – komentariše za Danas Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u Banci Inteza.