Registracija of-šor firmi neće imati efekta

Ministar Radulović je izjavio da sve of-šor firme koje posluju u Srbiji treba da budu registrovane, kako bi se znalo ko su njihovi vlasnici i da obično iza takvih firmi koje su registrovane u „poreskim rajevima“ stoje građani Srbije. On je dodao da će informacije o vlasništvu of-šor firmi biti obezbeđene u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je inicijativa ministra Radulovića o borbi protiv sprečavanja malverzacija kojima se služe vlasnici of-šor firmi dobra i pravilna, ali da način na koji ministar privrede želi da se suprotstavi tome neadekvatan.

– Ne vidim mogućnost da Srbija istražuje po svetu kome pripadaju takve kompanije i popisuje of-šor zone. Jednostavno nema dovoljno potencijala za tako nešto. Of-šor firme nisu samo problem Srbije, već svih zemalja i zbog toga su na samitu G-20 2010. godine razmatrani načini suprotstavljanja malverzacijama koje omogućavaju „poreski rajevi“ i poslovanju u sivoj zoni. Upravo su najmoćnije ekonomije sveta te koje mogu da iskorene sve negativno vezano za of-šor zone a ne Srbija – naglašava naš sagovornik.

On dodaje da nadležni u Srbiji treba da se bave istraživanjem kako su vlasnici of-šor kompanija, a koji su državljani naše zemlje, došli do tog novca.

– Dakle, treba utvrditi da li su novac kojim su pokrenuli posao u of-šor firmi stekli na nelegalan ili legalan način. Treba se baviti istragom vezanom za poreklo novca i kada bi se to tako i radilo of-šor firme ne bi predstavljale nikakav problem u Srbiji. Takođe, treba stvoriti mehanizam zaštite koji bi sprečio svaku vrstu malverzacije, odnosno mogućnost da fiktivnim uvećavanjem troškova poslovanja of-šor kompanije plaćaju manji porez u Srbiji i iz zemlje nelegalno izvlače veći profit. Isto tako trebalo bi sprečiti te of-šor kompanije da sa novcem stečenim na takav način učestvuju u privatizacijama u Srbiji. Treba onemogućiti i sivu ekonomiju kojom se služe vlasnici tih firmi plaćajući samo deo doprinosa radnicima dajući im deo novca na ruke. I na taj način se izbegavanjem poreza ostvaruje veća dobit. Država dakle treba da spreči sve vrste malverzacija i da kontroliše transakcije novca i to je jedini mogući način suprotstavljanja nelegalnim aktivnostima of-šor kompanija. Njihovo popisivanje, odnosno istraživanje of-šor zona je neizvodljivo i samim tim ne bi dalo rezultate – smatra naš sagovornik. Sa njegovim mišljenjem slaže se ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević.

– Of-šor zona u svetu ima zaista mnogo i nemoguće bi bilo popisati sve kompanije čiji su vlasnici naši državljani. Takođe, primera radi, ne vidim od kakvog bi značaja bilo da popišemo of-šor firme koje posluju u Srbiji, a koje su registrovane recimo u Delaveru i Konektikatu ako su ćerke firme tih kompanija već registrovane u Agenciji za privredne registre i na taj način se zna ko su njihovi osnivači. Čak i kad bi naša država uspela da otkrije koji su srpski državljani vlasnici of-šor kompanija, to samo po sebi ne značilo ništa, jer vlasništvo nad tim kompanijama ne predstavlja nikakvo krivično delo. Potrebno je da država kontroliše transakcije of-šor kompanija i da reaguje u slučaju kada se neka od njih kosi sa zakonskim rešenjima. Na taj način treba utvrđivati nepravilnosti, a ne na osnovu toga ko je vlasnik of-šor kompanije. Tako mi ideja popisivanja of-šor firmi više liči na demagoški čin nego na realno rešenje problema. Treba reći i to da of-šor firme postoje širom sveta, da je njihovo postojanje potpuno legalno i da služe da bi se olakšalo poslovanje. Samim tim smatram da inicijativa ministra Radulovića u svetu može biti shvaćena na način da Srbija ne razume sistem funkcionisanja of-šor kompanija i tržišne ekonomije uopšte – zaključuje Kovačević.