Strah od krize širi se tržištima: Stručnjaci otkrivaju zbog čega cena zlata obara rekorde i šta nas dalje čeka

Cena zlata poslednjih godina beleži gotovo neprekidan rast, što se tumači kao odraz sve dublje globalne nesigurnosti.

U periodima kada se tržišta kolebaju, a poverenje u finansijske institucije i valute slabi, zlato ponovo dobija status “sigurne luke”, odnosno investicije koja čuva vrednost nezavisno od političkih ili ekonomskih previranja.

Taj psihološki faktor poverenja ima presudnu ulogu u kretanju njegove cene – što je više straha, to je veća potražnja za zlatom.

Zlato je, dakle, više od robe, ono je pokazatelj globalnog raspoloženja. Njegova poskupljenja najčešće znače da tržišta očekuju turbulencije, a investitori traže utočište od neizvesnosti koja se širi kroz ekonomiju i politiku.

U poslednjih godinu dana, zlato je prešlo put od cene od 2.564 dolara po unci, pa sve do sadašnjih više od 4.000 dolara.  Cena je početkom oktobra dosegnula do 4.000 dolara po unci, nakon čega je nastavila da raste.

Međutim, ovaj rast cena zlata nije slučajan, a stručnjaci za naš portal ukazuju na glavne razloge ovakvog razvoja situacije, kao i na potencijalne posledice.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas objašnjava da cenu zlata u velikoj meri pokreće tražnja iz perioda nesigurnosti, onda kad investitori gube poverenje u finansijska tržišta, traže “sigurne luke”.

„Trenutno slabljenje američkog dolara doprinosi rastu, jer zlato ocenjuju u dolarima, pa kad dolar oslabi, zlato postaje relativno privlačnije“, navodi on.

On dodaje da centralne banke kupuju zlato da bi diversifikovale rezerve, a da njihovi otkupi dodatno utiču na rast cene na tržištu.

„Realne kamatne stope su niske ili čak negativne nakon uzimanja u obzir inflacije, što smanjuje atraktivnost držanja novca i podstiče premeštanje kapitala u zlato“, ukazuje Mijušković.

Porast cene zlata, prema njegovim rečima, ukazuje da tržišta smatraju da je rizik veći nego ranije i da investitori traže zaštitu.

„To može značiti da se sumnja u dugoročnu stabilnost ekonomija, monetarnih politika ili finansijskog sistema. Zlato je često signal da tržišta pripremaju teren za moguće turbulencije. Dakle, njegov rast je upozorenje: stanje nije opušteno, već postoji doza straha i opreza“, upozorava Mijušković.

Jedna od posledica je, kako objašnjava, da kapital prelazi iz rizičnih instrumenata kao što su akcije i rizične obveznice u relativno konzervativnije kao što su zlato i sigurni instrumenti, što može oslabiti rast na tržištima akcija.

„Drugo, visoke cene zlata povećavaju pritisak na zemlje koje zlato uvoze – više troškova za industriju i izradu nakita. Treće, to može pojačati inflacione implikacije i zahtev za agresivnijim monetarnim politikama. Četvrto, dalji rast zlata može pojačati psihološki efekat – kad ljudi vide da ‘svako kupuje zlato’, to dodatno pojačava talas tražnje“, navodi naš sagovornik.

Mijušković naglašava i da zakonski faktori idu u prilog mogućem daljem rastu.

„Centralne banke planiraju da nastave sa akumulacijom zlata. U anketama se vidi da veliki procenat njih očekuje povećanje rezervi. Analitičari Goldman Saksa predviđaju da će akumulacija biti konstantna naredne tri godine“, podseća on.

Međutim, kako upozorava, postoji i rizik korekcije, naročito ako dolar neočekivano ojača, inflacija splasne ili ako monetarne vlasti daju oštriji signal.

„U kratkom roku možemo očekivati oscilacije, ali u srednjem roku nastavak pritiska na rast deluje verovatno“, zaključuje Mijušković.

I bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas pojašnjava da je rast cene zlata poslednjih meseci rezultat kombinacije više globalnih faktora.

„Najpre, reč je o klasičnom ‘bekstvu u sigurnost’ investitora. U trenucima kada su geopolitičke tenzije visoke, a tržišta nepredvidiva, kapital se prirodno preliva iz rizičnih u tzv. bezbedne aktive — zlato, američke obveznice i delimično švajcarski franak“, navodi on.

Osim političke nestabilnosti, kako kaže, važnu ulogu ima i monetarna politika centralnih banaka.

„Očekivanja da će kamatne stope u SAD i EU biti snižene tokom 2025. godine čine zlato privlačnijim, jer njegova oportunitetna cena opada – zlato ne donosi kamatu, ali ako su kamate niske, taj ‘nedostatak’ više nije presudan“, naglašava Vasić.

Rast cene zlata je, dakle, indikator globalne nesigurnosti i slabljenja poverenja u fiat valute, pojašnjava naš sagovornik.

„Kada investitori sumnjaju u stabilnost finansijskog sistema, kada inflacija ‘izjeda’ realnu vrednost novca ili se javljaju rizici od većih sukoba – zlato postaje psihološki i tržišni ‘siguran pristan'“, navodi Vasić.

Kratkoročno, ovakav rast može imati i negativne posledice, tvrdi on.

„Poskupljenje zlata često znači da raste strah na tržištima, da se kapital povlači iz proizvodnih i investicionih sektora, što može usporiti globalni rast. Takođe, države koje drže rezerve u zlatu, poput Kine, Indije i Rusije, sada dodatno povećavaju otkup, što dodatno podiže cenu i smanjuje ponudu na tržištu“, objašnjava.

Što se tiče prognoze za dalje, Vasić smatra da je moguće da cena zlata i dalje raste, ali ne linearnim tempom.

„Ako dođe do relaksacije u globalnim odnosima i kontrolisanog smanjenja kamatnih stopa, cena bi se mogla stabilizovati. Ali, ako dođe do novog talasa inflacije ili nestabilnosti (posebno na Bliskom istoku ili u vezi sa američkim izborima), zlato može ići ka novim rekordima“, ukazuje on.

Zlato, kako kaže, nije znak pohlepe, već znak straha.

„Kad investitori kupuju zlato – to obično znači da u svetu nedostaje poverenja“, zaključuje Vasić.