Rekreacija i „provijant“ u vrhu interesovanja

Međutim, smatraju da ono što ostvaruju članstvom u sindikatu uglavnom jeste kolektivna rekreacija i zabava, pre nego unapređenje kolektivnih prava i položaja kroz kolektivni ugovor, pokazuje istraživanje „Mladi u sindikatu“, koje su sproveli Sekcija mladih SSSS, Fondacija Fridrih Ebert i Solidar Svis.

Prema nalazima istraživanja, u sindikatima u Srbiji danas procenat članova od 15 do 35 godina procenjuje se na tek oko 15 odsto. U tri veća udruženja sindikata ističu za Forum da u SSSS mladi čine 15 odsto članova, u UGS Nezavisnost oko 20 odsto, dok je u ASNS mladih do 35 godina oko 10.000.

„U poređenju sa učešćem mladih u procentu zaposlenih i sindikalizovanih u Srbiji, taj procenat bi mogao biti veći, no, više je uzroka za nešto nižu stopu sindikalizovanosti mladih. Mladi često nisu svesni svojih prava iz radnog odnosa i kako da ih ostvaruju, nisu sigurni kako bi to uticalo na odnos nadređenih, radni status ili mogućnost napredovanja. Primetili smo da mladi nisu sigurni ko može da se obrati sindikatu i kako se postaje član, zbog čega je potrebno pojačati informisanost o načinu učlanjivanja i ulozi sindikata“, navodi se u analizi rezultata istraživanja „Mladi u sindikatu“.

Jedna trećina zaposlenih mladih, kako ukazuju rezultati israživanja, u članstvu je nekog od sindikata koji funkcionišu u preduzeću. S druge strane, većina mladih koji nisu u članstvu sindikata ne planira ni da se učlani. Pristupanje sindikatu najčešće planiraju mladi u Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i mladi sa srednjim i višim nivoom obrazovanja, dok najmanje o tome razmišljaju mladi u Beogradu i oni sa niskim obrazovanjem.

„Većina mladih nije u sindikatu, jer nisu zaposleni, zbog nedovoljne informisanosti o sindikatu i zbog toga što ne prepoznaju dovoljno ulogu sindikata i nemaju poverenja u snagu sindikata. U relevantne razloge spadaju i činjenica da kod dela poslodavaca sindikat uopšte ne postoji, odnosno da mladi ne žele da se pristupanjem sindikatu zamere poslodavcu“, pokazuje istraživanje.

Kada je reč o tipu sindikalnih aktivnosti u kojima bi se mladi članovi najradije angažovali, to su pre svega promotivne aktivnosti i radno-pravna zaštita radnika, zatim društvene i humanitarne aktivnostima, kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog, kreiranje politika, zakona i drugih akata, dok bi se najmanje mladih angažovalo u protestima i štrajkovima. Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović kaže za Forum da oni povezuju mlade iz različitih delatnosti i sredina radi definisanja i zastupanja interesa mladih, podizanja svesti o važnosti njihovog angažovanja na zaštiti i unapređivanju prava u radnom odnosu i povećanju uloge mladih u odlučivanju. Istovremeno, mladi mrežu koriste za razmenu iskustava i saznanja da bi unapredili uslove rada i života.

– Pored svakodnevnog rada sa mladim sindikalcima, njihovog kontinuiranog obrazovanja i informisanja o pravima iz oblasti radnih odnosa, mladi Samostalnih sindikata se sve više bave pitanjima od opšteg značaja i aktuelnim temama. Na primer, već godinama u avgustu obeležavamo Međunarodni dan mladih zajedno sa studentima ili članovima drugih sindikata. Uspostavili smo i saradnju sa raznim NVO – navodi Bijelovićeva.

Marija Martinić iz Sekcije mladih UGS Nezavisnost navodi za Forum da je strateški zadatak ove sekcije u prethodnom periodu bio razvoj strukture i aktiviranje već postojećeg, ali pasivnog članstva ovog udruženja sindikata. Kako dodaje, uspešnost članstva Sekcije mladih u ostvarivanju zadataka uslovljena je i stepenom njihovog sindikalnog obrazovanja i osposobljenosti za sindikalni rad.

– Stoga smo pristupili planskoj i sistematskoj edukaciji aktivista. U cilju edukacije aktivista, organizovani su seminari u velikom broju gradova za odbore novoformiranih sekcija mladih na nivou granskih sindikata, u kojima će delovati regionalni kordinacioni odbori Sekcije mladih – objašnjava Martinićeva.

Ocena za rad sindikata – 3,44

Istraživanje „Mladi u sindikatu“ pokazuje da većina mladih ocenjuje dobrom i vrlo dobrom ocenom rad sindikata. Najmanje su zadovoljni uticajem sindikata na vlast i edukacijom, a najveći broj mladih nije siguran da li ima ideje koje bi unapredile rad sindikata. Ispitanici su na skali od jedan do pet dali prosečnu ocenu za rad sindikata 3,44. Trećina mladih smatra da bi bavljenje temama koje posebno zanimaju mlade najviše doprinelo povećanju broja mladih u sindikatima. Promena imidža sindikata, promocija sindikata u obrazovnim ustanovama i komunikacija sa mladima preko novih medija bi, prema mišljenju mladih, takođe doprinela povećanju učešća mladih u sindikatima.

Pasivan odnos

Prema istraživanju „Mladi u sindikatu“, mišljenje iskusnih sindikalnih lidera je da je učešće mladih u sindikatima nedovoljno. Glavni razlog je, dodaje se, loša ekonomska situacija i velika ponuda radne snage koja degradira standarde u radnom okruženju. Problem prepoznaju i u samom sindikatu, ali i kod mladih. Rezultati ukazuju da je odnos mladih prema sopstvenim pravima, a naročito prema pravima drugih, postao pasivan.