Reporterka Danasa u Pančevu nakon najave zaustavljanja Rafinerije: „Ovu zavrzlamu ni Bog otac ne može da nam objasni“

Analogno tome, ni NIS-ova rafinerija u Pančevu, iako joj već gori crvena lampica da je na rezervi, juče nije – stala.

Jutarnja impresija u pančevačkoj varoši, pre nego što su radnici ušli kroz glavni ulaz Rafinerije i svako otišao na svoje radno mesto, jeste da smo svi zajedno udahnuli čistiji vazduh, a zajedno izdahnuli malu dozu – neizvesnosti.

Oni zbog neizvesne budućnosti, mi zbog nenajavljenog, dakle neizvesnog ulaska u glavnu NIS-ovu rafineriju u državi.

Mnogi zaposleni ne veruju da će taj džin od kompanije da se ugasi „ta tamo radi 70 odsto radnika iz Pančeva“.

Očekivano, odbili su da govore pod imenom i prezimenom za Danas.

„Ni slučajno ne slikajte“, kažu, ali jedan od njih dodaje: „Nema to veze sa vašim medijem, ali, verujte, znamo koliko i vi. Gledali smo konferenciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na kojoj je rekao da nam firma staje, ali Bog otac ne može da nam objasni sve ostalo. Ni platni promet niti šta čekamo, koga čekamo, koji su to rokovi i zašto se daje 50 dana… Za sada dolazimo, nijednom radniku nije najavljen otkaz. Rafinerija nema dugme koje samo stisneš i ona stane. Proces zaustavljanja može da traje“, kaže jedan od njih dalje od glavnog ulaza u rafineriju.

Ubrzo, ispred glavnog ulaza nije bilo ljudi. Primetno ni kamiona. Putnici namernici mogli su juče da uđu kroz isti ulaz. Ali, ne da parkiraju auto gde hoće, već gde im obezbeđenje kaže.

„Videli smo da ste fotografisali. Pokažite fotografije“, traži radnik obezbeđenja dodajući da je „ta delatnost zabranjena“.
Pošto je pogledao slike, bio je saglasan s reporterkom Danasa da su „stvarno benigne“.

„Uđite tamo na prijavnicu i kažite šta želite“, saopštava uputstva.

Po otvaranju njenih vrata, prolazi se kroz skener, koji je zapištao, ali je izostalo zanimanje prisutnih za taj detalj.

„Fototografisali ste. Mogu da pogledam“, pita još jedan radnik obezbeđenja za pultom.

„Dobro je, ne morate da brišete“, ocenjuje i on nakon listanja galerije telefona koji mu se našao u ruci. Sačekajte šefa, dodaje.

„Dobar dan“, ljubazno se smeši šef pružajući ruku.

Nastavlja da su svi radnici došli na posao, kao i da se ništa ne dešava spektakularno. Radi se kao i juče i prekjuče.

„Vidite da je pun parking automobila“, pokazuje on kroz stakleni zid. Što je i bila istina.

Plamen na „dimnjaku“ koji se vidi i iz Beograda juče je goreo. Malo slabijim intenzitetom, ali kao signal da nešto radi.

Na izlasku iz rafinerije jedan od radnika koji se zatekao u blizini prijavnice opisuje situaciju:

„Nepoznanica je kada potpuno stajemo. Nemamo direktivu. Nije isto ako rafineriju gasite sedam dana ili čitav mesec. Rafinerija i sad praktično stoji, samo je pitanje u kom režimu ćemo je ugasiti“.

Taman kada je ekipa Danasa „zauzela položaj“ da se izveze s glavnog ulaza u varoš, stigao je policijski auto. Niko, međutim, nije izlazio iz svojih automobila. Ni mi, ni oni.

Putem ka centru Pančeva je NIS-ova pumpa. Prazna. Goriva ima. Svakojakog.

„Nisu nam još rekli dalja uputstva. Radimo normalno. Goriva ima“, kaže radnica dok toči dizel.

Na pitanje da li je zabrinuta zbog sveopšte situacije u vezi sa rafinerijom, ona sleže ramenima, ali upućuje dug, rečit pogled ekipi Danasa.

Nenad Živković, novinar sajta Pančevo Si Ti, kaže za Danas da je u Pančevu sve isto kao i prethodnog dana.

„Rafinerija jeste u režimu takozvane tople cirkulacije. Sledi remont. Poslednja sirova nafta ušla je 9. oktobra, kada su uvedene američke sankcije NIS-u. Stanovništvo se ponaša kao i dosad. Nema gužvi na pumpama. Ali, da se ovog časa, dok razgovaramo, reši problem i za pet minuta stigne sirova nafta, trebalo bi čitav mesec da se situacija normalizuje“, ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, rafinerija sad radi po inerciji, zaposleni dolaze na posao, troše se se rezerve.

„Problem bi mogao da nastane ukoliko se nešto hitno ne reši. Svi pominju sredinu januara. Tih famoznih 50 dana roka koji je dat ruskoj strani je predstava za narod. Utisak mi je da će nenadležna instituacija da se 48. dana pojavi sa sudbonosnim, fantastičnim rešenjem, dok će se nadležne institucije – premijer i nadležna ministarstva praviti steltovima ili nevidljivim avionima.

Na pitanje za komentar nove formulacije za Pančevo, odnosno da će ono zbog NIS-a biti „dolina gladi“, Živković kaže:

„Ne samo Pančevo, već i Srbija. Niko ne pominje to što i Petrohemija ne može da radi, jer nema sirove nafte“, ističe on.

Malo dalje, u srcu Pančeva, Zelena pijaca podsećala je na agoru ili starogrčki trg gde je Sokart sprovodio svoju majeutiku – vrvela je od teorija, pitanja, odgovora, čuđenja, pobijanja i dokazivanja svega u vezi sa zaustavljanjem rafinerije.

Listom niko nije hteo pred objektiv, a kamoli da nešto kaže za Danas.

 Znam da će Vučić da reši

Jedina osoba koja je želela da priča za Danas na pančevačkoj pijaci bila je baka iz Glogonja Verica Ristić (73).

Ja sam za ovi vlast. Verujem Vučiću. Bilo bi strašno da ostanemo bez rafinerije. Da se ugasi. Šta ćemo onda. Sve će da stane. Ne daj Bože. Sigurna sam da će Vučić da nađe rešenje“, kaže ta baka.

„Ta manite me, bre. Opsedaju nas razni novinari. Šta ste se razmileli“, tera prodavac kupusa ekipu Danasa kao dosadne muve.
A teorija ima raznih, u zavisnosti koju ko televiziju gleda. Neke su da će predsednik da nađe rešenje, stradasmo ko žuti jer se na tlu Srbije sada tuku Rusi i Amerikanci.

„Bili mo uvek na raskrsnici puteva belosvestkih sila. Sve ide preko naših leđa. Nije mi samo jasno kako ću u proleće da orem i sejem. Traktori ne idu na vodu“, kaže jedan od pijačara.

Gospođa malo dalje od nas uključuje se u razgovor.

„Radila sam u rafineriji i dobila otkaz pre nekoliko godina. Strašno je sada sve ovo. Znam kako je mojim kolegama. Čujem se sa njima. Jesu u strahu. Hrane decu, porodice cele. Strašno je to. Kad vam je firma svetska vest broj jedan u koju su upetljani tvrdoglavi Rusi i Amerikanci. Ništa dobro ne može da se izrodi iz toga. I šta smo mi čekali 11 meseci? Evo, vi ste iz medija. Dajte recite da li nam je dat rok pre sankcija 11 meseci? Jeste. To je nepobitna činjenica. I, šta smo uradili“, pita ona odmahujući rukom i vrteći glavom.

„U celoj ovoj priči nagrabusićemo mi, obični. Koliko ćemo da plaćamo benzin koji je ionako najskuplji u odnosu na okruženje. Šta ćete da vozite do Vršca, pa u Rumuniju? Možda neko, ali nećemo moći svi tako da punimo rezervoare“, kaza ona, okrete se i ode.