Rešenje je u dijalogu poslodavca i sindikata

Reč je o privatizacijama koje su bile neuspešne, gde su poslodavci, u većini slučajeva, kupovali firme ne da bi pokrenuli proizvodnju, već zbog atraktivnog građevinskog zemljišta. U takvim primerima, poslodavci nisu ulagali osavremenjavanje proizvodnje i u otvaranje novih radnih mesta, već su pribegavali otpuštanju radnika, što je izazvalo proteste – kaže na početku razgovora za Danas Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Šta će sistemski biti preduzeto kako bi se sprečila dosadašnja praksa poslodavaca koji izbegavaju redovno plaćanje poreza i doprinosa?

– Mi imamo zakon koji je precizan u tom pogledu i koji predviđa da se pre naloga za isplatu ličnih dohodaka dokaže da je poslodavac uplatio doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Problem je što se taj Zakon ne poštuje pa je Vlada donela zaključak u okviru programa za očuvanje socijalne sigurnosti koji predviđa striktnu primenu zakonskih odredaba. To znači da od 1. januara neće biti dopušteno da se isplaćuju plate pre nego što bude dokazano da su plaćeni porezi i doprinosi.

Da li je rešenje da radnici traže svoja prava na ulici?

– Za proteste i štrajkove nikad nije kasno, a čak i kada radnici izađu na ulice, rešenje se opet traži za stolom, kroz pregovore. Problem je samo što je tada teže doći do kompromisa, jer je onda otvorena Pandorina kutija, i drugi radnici to vide kao model za rešenje svojih problema. Zato je uvek bolje tražiti izlaz u dijalogu poslodavaca i sindikata, a tamo gde država ima ingerencije, neophodno je da se i ona uključi. Sve je bolje nego štrajkovi, jer su u tom slučaju štete daleko veće i od samih zahteva radnika prema poslodavcima. Nedavni primer iz Lapova nam to najbolje ilustruje. Tamo je šteta koja je učinjena prema Železnicama Srbije daleko veća od potraživanja radnika na ime neizmirenih zarada i doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. U narednoj godini zato moramo da unapredimo socijalni dijalog, jer u ovoj nije bio na zadovoljavajućem nivou. Nadam se da će takav, unapređen socijalni dijalog pomoći da probleme rešavamo pre nego što dođe do protesta.

Zašto kod Fonda solidarnosti mogu da se ostvare samo prava radnika koja se odnose na poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka od 2005. a ne od 2001. od kada postoje dugovanja?

– Prava na isplatu potraživanja zaposlenih kod poslodavca u stečaju utvrđena su Zakonom o radu koji je stupio na snagu 23. marta 2005. godine. Zakonom nije predviđeno da se ova prava mogu ostvariti i za raniji period pošto prethodnim zakonom ova prava nisu ni bila utvrđena. Zato ih zaposleni za period pre donošenja Zakona o radu od 2005. nisu ni mogli ostvarivati. Istine radi, treba reći da dugovanja zaposlenima kod poslodavca u stečaju postoje i pre 2001. godine. Ona postoje još od 1991. godine od kada su počeli da se uvode stečajni postupci u društvenim preduzećima.

Kolike su mogućnosti inspekcije rada na sprečavanju zloupotreba kao što su rad na crno, neredovne isplate i povezivanje staža?

– Za rešavanje ovih problema je potreban multisektorski pristup i zajednička akcija više ministarstava i nadležnih institucija. Jedno su nadležnosti Inspektorata za rad, i mi ćemo povećati broj inspekcijskih nadzora. I kad je u pitanju rad na crno, ali i kada sa radi o bezbednosti i zdravlju na radu. Što se tiče uplaćivanja doprinosa, to je posao Poreske uprave. Mora postojati daleko bolja koordinacija između svih nadležnih institucija i ministarstava, nego što je do sada bio slučaj.