Retrospektiva: Godina energetskog udara za Srbiju

Da će ova godina biti energetski izazovna postalo je jasno već desetog dana od njenog početka.

Naime, 10. januara Sjedinjene Američke Države (SAD) najavile su da uvode sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva, zahtevajući da ruske kompanije Gasprom i Gasprom Njeft izađu iz NIS-a.

Neizvesnost oko NIS-a, u kombinaciji sa odlaganjem potpisivanja dugoročnog ugovora o nabavci gasa sa Rusijom, pratila je svaki mesec ove godine i još uvek nije okončana.

Izvesno je da će se ta energetska neizvesnost preliti i na sledeću godinu, a kao krajnji datum za okončanje pitanja NIS-a pominje se 15. januar 2026. godine.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavio je Rusima ultimatum da, ukoliko ne reše pitanje NIS-a do 15. januara, Srbija će nakon toga uvesti „svoju upravu“ i ponudi Rusiji „najvišu moguću cenu“, i dalje izbegavajući nacionalizaciju.

Najava sankcija i višemesečno odlaganje

Iako je 10. januara bila samo najava sankcija, neizvesnost oko NIS-a počela je tog dana i već tada je postalo jasno da bi sankcije imale veliki negativan uticaj na srpsku privredu.

Pre svega, postalo je jasno da NIS neće moći da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF), da će rafinerija u Pančevu prestati da radi, što bi značilo udar za zaposlene, zatim za tržište naftnih derivata, a potom i za ukupnu privredu Srbije. Bilo je jasno i da će banke prestati da sarađuju sa ovom kompanijom.

NIS je kompanija koja zapošljava više od 13.000 ljudi, pa su sankcije dovodile u opasnost da veliki broj porodica ostane bez primarne zarade.

Kada je reč o tržištu naftnih derivata, i državni zvaničnici i energetski stručnjaci govorili su o mogućim nestašicama dizela i benzina, s obzirom na to da NIS obezbeđuje oko 80 odsto tržišta ovim derivatima.

Kako rafinerija ima veliki značaj za industrijski sektor, ekonomisti su predviđali pad u ovom sektoru, kao i usporavanje privrednog rasta.

Sve negativne posledice uvođenja sankcija NIS-u postale su jasne već prvog dana.

Sreća u nesreći bila je ta što su sankcije u narednim mesecima od 10. januara odlagane, nekada na mesec, nekada na dva, a nekada i na tri meseca.

Za to vreme država je javnosti poručivala da se sprema za moguće uvođenje sankcija, pa je radila na nabavci nafte, dizela, benzina, mazuta i kerozina, stvarajući zalihe.

Uvođenje sankcija NIS-u i najava sankcija Lukoilu

Nakon devet meseci od najave, sankcije NIS-u uvedene su 9. oktobra.

Hrvatski JANAF je istog trenutka obustavio isporuku nafte NIS-u, čime je nastao prvi ozbiljan problem i za ovu kompaniju i za srpsko tržište naftnih derivata.

Ubrzo zatim strane banke prekinule su saradnju sa NIS-om, što se odrazilo na to da se kupovina goriva na NIS-ovim pumpama plaća gotovinom ili domaćom Dina karticom.

Saradnja Narodne banke Srbije (NBS) i NIS-a zapala je za oko Amerikancima, pa su SAD zapretile NBS-u da bi zbog saradnje sa NIS-om srpskoj monetarnoj instituciji mogle biti uvedene sekundarne sankcije, koje podrazumevaju obustavu platnog prometa u Srbiji.

Međutim, to se, uprkos pretnjama SAD i nastavku plaćanja Dina karticom na NIS-ovim pumpama, do sada nije dogodilo.

Sledeći udar sankcija osetila je rafinerija u Pančevu. Od 9. oktobra rafinerija nije prerađivala naftu iz direktnog uvoza preko JANAF-a, pa se prerada oslanjala na naftu iz zaliha, kako NIS-ovih, tako i državnih, koje su kupovane u periodu od devet meseci kada su sankcije odlagane.

NIS je zvanično saopštio da su bez sirove nafte ostali 25. novembra, nakon čega je rafinerija u Pančevu ušla u fazu tople cirkulacije, odnosno u prvu fazu gašenja, i koliko je zasad poznato javnosti, i dalje se nalazi u tom statusu.

Pored problema sa NIS-om, Srbija se u ovom periodu suočila sa još jednim problemom – uvođenjem američkih sankcija Lukoilu.

Naime, SAD su u oktobru najavile sankcije i Lukoilu, koji je, nakon NIS-a, druga kompanija po broju benzinskih pumpi u Srbiji, što je pretilo da dodatno ugrozi tržište naftnih derivata.

Prvo je najavljeno da će sankcije ovoj ruskoj kompaniji stupiti na snagu 21. novembra, ali su sankcije dva puta odlagane – prvo za 13. decembar, a zatim za 29. april, što je dalo oduška i srpskom i evropskom tržištu naftnih derivata.

Međutim, problem ostaje i mogao bi se preliti na sledeću godinu ukoliko Lukoilove filijale u Evropi ne pronađu kupca koji zadovoljava američke zahteve.

Čeka se kupac za NIS

NIS se trenutno nalazi u „statusu kvo“. Nafta ne stiže, rafinerija je u procesu gašenja, Poštanska štedionica je jedina banka koja sarađuje sa NIS-om, NBS i dalje omogućava plaćanje Dina karticom, goriva na NIS-ovim pumpama za sada ima, a kupac koji bi zamenio ruske vlasnike traži se mesecima.

Tokom poslednjih nekoliko meseci u medijima se spekulisalo o nekoliko potencijalnih kupaca.

Od početka se kao glavni favorit pominjao mađarski MOL, zatim je u jednom trenutku u igru ušla i arapska naftna kompanija Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), a više puta su državni zvaničnici govorili da je i Srbija spremna i da ima dovoljno novca da preuzme ruski deo.

Međutim, kako su tvrdili državni zvaničnici, pre svega predsednik Vučić, ruska strana nije bila zainteresovana da pregovara sa Srbijom o prodaji svog udela.

Nakon nekoliko meseci spekulacija o tome ko bi mogao da kupi NIS, nedavno je potvrđeno da Rusi o prodaji NIS-a vode pregovore sa mađarskim MOL-om, čime se priča vratila na početak.

„U toku su pregovori ruskih akcionara, koji su većinski vlasnici u Naftnoj industriji Srbije (NIS), sa mađarskom kompanijom MOL o izlasku ruskog vlasništva iz NIS-a, a to je zahtev američke vlade kako bi se stvorili uslovi za skidanje sankcija“, potvrdila je 25. decembra ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Gasni izazovi

Pored izazova sa NIS-om, odnosno sa naftom, Srbija je ove godine bila suočena i sa gasnim izazovima.

Pre svega, najveći izazov bio je to što je Rusija odlagala potpisivanje dugoročnog ugovora o isporuci gasa, a energetski stručnjaci su to odlaganje povezivali sa NIS-om, navodeći da Rusi žele da vide koje će poteze Srbija povući u vezi sa NIS-om, kao i da bi moguća nacionalizacija mogla da ostavi našu zemlju bez ruskog gasa.

Podsetimo, trogodišnji ugovor o isporuci ruskog gasa, koji je potpisan u jeku energetske krize 2022. godine, istekao je u maju ove godine.

Umesto novog ugovora, Srbija je od Rusije dobila produženje postojećeg, koje je odlagano iz meseca u mesec i trenutno važi do 31. decembra 2025. godine.

U međuvremenu, Vučić je najavio da je Srbija produžila taj ugovor za još tri meseca, odnosno do 31. marta, „kako bi ljudi mogli da budu sigurni i da mirno spavaju“.

Drugi gasni izazov Srbiji je donela nova uredba Evropske unije o zabrani uvoza ruskog gasa. Ova uredba sprovodiće se fazno.

Kako je navedeno, od 1. januara zabranjuje se uvoz ruskog gasa u EU, uključujući LNG, međutim to za Srbiju ne važi, jer nije članica EU i može da koristi Bugarsku, odnosno gasovod Turski tok, kao tranzit.

Prema uredbi, do 17. juna 2026. godine mogu da funkcionišu kratkoročni ugovori, nakon čega neće biti moguće sklapanje novih ugovora za ruski gas u EU.

Do 1. januara 2028. godine dugoročni ugovori o snabdevanju ruskim gasom mogu da važe, a nakon tog datuma prestaje i njihova primena.

To znači da bi od 1. januara 2028. godine i Srbija mogla ostati bez ruskog gasa ukoliko se primeni zabrana tranzita preko teritorija država članica EU.

Veliki uvoz struje zbog suše

Srbija je ove godine, pored problema sa naftom i gasom, imala i „strujni izazov“.

Naime, u poslednjih nekoliko godina manjak padavina ugrožava rad hidroelektrana, zbog čega je njihova proizvodnja električne energije na istorijskom minimumu, dok je uvoz struje na maksimumu.

„Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika, u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja električne energije u hidroelektranama ove godine biće najniža u istoriji proizvodnje EPS-a. Uzrok loše hidrološke situacije su izuzetno male količine padavina u slivovima Drine i Dunava u poslednjih 18 meseci“, saopštio je nedavno EPS.

Uvoz električne energije postao je za Srbiju nova normalnost, a stručnjaci upozoravaju da bi se taj trend mogao odraziti na cene struje.

Postavlja se i pitanje da li je opravdano ulaganje u nove hidroelektrane, a upravo su dva najveća projekta u oblasti energetike izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“.

EPS planira da u narednih 10 godina potroši dve milijarde evra na izgradnju novih hidroelektrana.